Join the new world

Prvi zraci sunca su se probijali preko Mount Livermorea.....
Zora u ovoj pustari je delovala predivno, sasvim nerealno svakome ko zna sta se prostire oko njega.
Teksas je jedna teska vukoje__ina , a ja sam to jako dobro znao. Medjutim zavestanje nasih oceva je bilo jasno, Texas se mora osloboditi.
Teksaska divljina je mamila moj pogled dok sam glancao orden Milojice FM-a koji sam imao cast da ponesem u mojoj jedinici WE.Doduse dobio sam ga osim za zasluge u borbi i zahvaljujuci vezama, poznanstvima i uslugama podmitljivom ali nadasve srdacnom i korektnom Krivobarcu koji je jedini u WE imao mandat da deli odlikovanja. Mislim da sam jedini koji je jos uvek ziv a imao je tu cast da mu zasija na staroj ofucanoj uniformi koja je unosila strah u nase neprijatelje gde god se pojavi.

Pripremao sam se za smotru WE, 112. Konjickog puka Trece regimente zdruzenih esrpskih snaga (SSF).
Kazu dolazi neki glavonja da proveri spremnost i borbenu gotovost pre odlucne bitke.
Sto se mene tice da smo sami ja bih ga uputio tamo gde je vec bio u casu svog rodjenja, ali sam ipak imao obzira zbog novajlija koji bi povedeni mojim ponasanjem a bez zaledjine koju sam ja imao sigurno bili streljani. Jbga ipak vojska nije zajebancija.
Pet minuta posle svih pojavljujemo se Banatjanin, klosar85 i ja....
Svi su u vrsti, na konjima i sa isukanim sabljama. Vecinu ovih novajlija ni ne poznajem, ni ne trudim se vise da ih pamtim posto znam da su sanse da dugo ratujemo zajedno veoma male. Metak ne bira, mene do sada nije hteo ali mnoge od onih koje sam upamtio jeste. Bolje mi je ovako, lakse....
Komandir nas mrko pogleda i odmahnu glavom. Ugurasmo se u vrstu napravivsi ozbiljnu pometnju na sta on lagano podize pogled ka nebu i uzdahnu.
Ja sam ga zvao po licnom imenu, vecina kolega Kvakva, a za novajlije je bio Mnesa. Bio je dobar vodja, prvi u jurisima, strog ali pravican i veoma naklonjen meni sto se ne bi moglo reci za Dimitrija Ivanova koji je bio pravi prototip vojnika kakvog West Point pravi, strogo po propisima i pravilima sluzbe.
Medjutim on mi nije pravio probleme jer sam znao neke njegove tajne iz proslosti kada je po Novoj Arizoni jahao sa one strane zakona.
Zvuk trube me prenu iz razmisljanja. Na proplanku se ukazao jedan konjanik. Sta je ovo, otkad ovi politicari dolaze sami i bez glomazne pratnje pomislih. Onda prepoznah konjanika. Bio je to Draza Drazic, kurir koji je svojim piskavim glasom uvek izazivao podsmeh i sprdnju ali je rodbinskim vezama bio povezan sa ministrom odbrane i nije bio covek sa kojim se isplatilo kaciti.... Doduse, ja sam to mogao jer sam takodje imao protekciju na visokim polozajima.
Ispljunuh duvan koji sam zvakao i pomislih: Boze, opet sam dzaba ustajao 😃....
Posle kraceg razgovora sa Drazom Mnesa dojaha do puka i rece: Voljno bagro raspustena!!!!
Oficiri kod mene u sator!!!

Odavno nisam oficir ali sam naravno mogao da prisustvujem tom sastanku jer su svi znali da sam ja neko ko se podrazumeva u diskusiji vezanoj za bilo sta bitno za jedinicu naravno ako sam u logoru i trezan.
Napad se odlaze dok se ne rese neke bitnije bitke, grmeo je Mnesa.
Opet budalastine pomislih, napravih tuzno lice i kretoh ka izlazu usput drpivsi flasu viskija koja je cuvana za gosta koji nije stigao.
Pogled mi se zadrza u daljini, tamo gde je Austin, tamo gde je nas cilj. Potegoh iz one flase i krenuh prema satoru naseg intendanta Kowalskog dok mi se u glavi radjao plan......

Nastavak u sledecem broju....