Join the new world

Први јутарњи зрак је лењо улазио кроз ролетне и гледао дечка који спава немирно на импровизованом душеку на поду. Његов сан тера звук аларма на моблном.
Придижем се, гледам збуњено око себе још под утиском сна који је био брутално реалан, не схватајући где се налазим. Лежем на бок и гледам конзерву гуаране, схватајући да сам у студентској соби свог кума, дан после испита. Знајући своје лоше навике устајем и будим дечка који је спавао на кревету.
-Куме. Куме! Устај, време је да идемо! - рече дрмајући га
-Аааа?! - рече гледајући га бледо. -Ти си куме! Нисам те препознао, нисам спавао три дана....
Не слушам га даље, млохаво лежем на душек гледајући плафон и размишљајући о свом сну. Сањао сам драге покојнике и лоше вести... Један од "оних снова" који су ми увек доносили само лоше ствари и никада ме нису изневерили, црни гаврани чије слутње никад нису омануле... Од кад сам старији приписујем их умору, стресу и алкохолу...
-Неће гром у коприве- промрмљах себи у браду. Нумбер ме не чује, прича о аутобусима који су прошли и како ћемо морати да пешачимо. Одлично, хладан јутарњи ваздух ће ми разбистрити мисли... У себи рецитујем Дисову Нирвану, коју сам на себи необјашњив начин научио, као да сам је знао из неког ранијег живота. Увек ми је служила као мантра у оваквим приликама...

Ноћас су ме походили мртви
Нова гробља и векови стари
Прилазили мени као жртви
Као боји пролазности ствари

Устајемо и облачимо се, иако смо још буновни не заборављамо да узмемо 2 чашице за ракију. Јутро је прохладно, баш како волим... На станици купујемо неке очај сендвиче и Апатинско пиво, ајде ок, пио сам и горе, све је добро кад нема другог... Искусно бирамо ред за карту, онај у коме нема постаријих бркатих госпођа и завршавамо релативно брзо... У возу сазнајемо да не долази Шумор, што нас је натерало да још више пијемо. Налазимо се са Гојком и Сериусом и крећемо пут Авале. Друнконија је завела, искористила и напила нека малолетна девојка, па није дошао.
Купили смо шта је требало и попели се на Авалу. Друштво се полако скупило и одпздрављали се по јуначким делима... Пегица је каснила, и ја сам се задужио за ватру за котлић уз несебичну помоћ Сериуса и Ортодокса.

Кiss my ass!!
Неки су се мало изгубили у овим новим побољшањима еРепа

Treasure maps - you are doing it wrong

Sexy Number 11 xD
Моје васколико поштење је приметио тим модератора 😃

Ма то је он... Или није... Ма нек буде модератор, ко да је битно...

У једном тренутку сам се добацивао фризбијем са свим и сваким, наравно са променљивим успехом, разумљиво после огромних количина Б витамина које су окупирале мој мозак. Прилази ми Хостилиан:
-ГЗљаждва пиво? -рече унезверено
-Молим?
-Волиш пиво?
-Дааа.- рекох са неверицом
-Хоћеш пијеш?
Дао сам му нешто пара и њих пар су отишли да узму још пива, што је допринело невероватном побољшању односа са Елитом, чак су пали изрази типа "лафе", "царе", "пријатељу" и "куме" док су пружали руке ка конзервама 🙂
Неки су касније покушали да ступе у разговор са мном, али није много вредело... Када и сам приметим да превише баљезгам, из џепа вадим отвараче конзерва пива. Људи броје и на пола схватају зашто причам као Драгомир Бојанић Гидра из последњег дела Жикине династије, када се шлогирао...
Скид Ров ми је подрмала мој примитивни балканоидни стереотип о женама возачима, девојка вози као Шумафер 🙂
Вратих се кући са Блекај Вуком, сазнао сам пар ствари о принципу игрице...
Све у свему окупљање је прошло као и свако прошло, боље од предходног а горе од следећег. Видимо се на Фрушкој Гори, 9 маја на камповању и маратону. 🙂