Bitka za Brčko!!!

Day 1,814, 03:40 • Published in Serbia Serbia • by steVVEGI

Jednog dana naše Brčko sveto, Srbima je na kvarno oteto, pa poskače cela srpska raja, pozivaju tog srpskoga zmaja. Đenerale, velikog ti slova da li vidiš šta uradi Turčagija ova? Skoči Vlado na noge lagane, jedva čeka neke nove rane, da mu zada taj Turčin prokleti, neka zada, ali Brčko mora da se sveti. Pozva Vlada sve vojvode svoje, sve vojvode da vojsku prebroje, da prebroje sve junake srpske, da bijemo mi Turčine mrske.

Prvi dođe hrabri Brdar Dragan, mator jeste al' nosi ko ragan, poneo je papir i bojice, da oboji ratnicima lice. Za njim Pajčić, sila od čoveka, obuk'o se kao kakva seka, Vladislav se na njeg' malo ljutnu, pa po turu cokulom ga šutnu. NIJESMO ŽENE, NO JUNACI PRAVI, PRESVLAČI SE I REDENIK STAVI! Zatim stiže hrabra Simeona, od svih žena, najhrabija ona, oštri noža i ništa ne zbori, jedva čeka s' bagrom da se bori.

Vojska sedi, đeneral besedi, glasno zbori, a sija mi bluza, u krajičku oka vidi mu se suza, ona muška, teška, a ne k'o u peška, već junačka, prava, takoreći zdrava. Viče Vlado da ga raja čuje, viče Vlado, Brčko odjekuje OJ SRBINI, NE DAJU NAM MIRA, OPET BRČKO OVA BAGRA DIRA, OPET NAM SE DIRA NAŠA ZEMLjA SVETA, AL' OPET ĆE SRBIN KROZ BRČKO DA ŠETA! SAD U RUKE IL' NOŽ ILI PUŠKU, DA OSETE ONI TU OSVETU MUŠKU! NEKA NAS SE PLAŠE, NEKA NAS SE BOJE, ALI BRČKO OPET MORA BITI MOJE... ovaj... pardon, ovako treba...NEKA NAS SE BOJE, NEKA NAS SE PLAŠE, ALI BRČKO MORA OPET BITI NAŠE!

Kad od nekud eto pobednika, beogradskog pravog odmetnika, usudi se pa pitanje reče, tim pitanjem on Vladu opeče. Đenerale, stajem ti na muku, al' Mađari s' Rumunima se tuku, nešto mislim, velikog ti slova, da je nama preča ipak bitka ova. KUŠ OD MENE TI PROKLETI ZLOTVORE, NEMOJ DA TE MOJI SAD ZATVORE, ODLEŽAĆEŠ OSAM'ESET TRI DANA, A GUZICA BIĆE TI OD RANA!!! Zbog tih reči začu se smeškanje, međ' GSU nekakvo meškanje, obradova njih što đeneral viče, nadaju se da će oni biti deo priče. Da će zbog njih nekoga guza da zapeče, inače im propade ovo posno veče.

Dok ga Džoni udara u guzu, Pobednika sad vode u ćuzu, al' to ne bi pravo Straletu i Licu, žele oni isto dobit u guzicu. Pa počeše pretit' đeneralu, te i oni završiše u nekom kanalu. I jedan za drugim, ko se god pobuni, vođen je u tamnicu, neka tamo truni, sve je manje junaka što osta, sve dok jednom Kulin ne povika dosta. Đenerale, sa čim ćemo se tući, kako ćemo mi u Brčko ući? Ionako pola Srbadije, u Pešti se sada hrabro bije, a i ovo što nam preostalo, u zatvoru, zar ti nije žao?I KULINA, JUNAČINE SRPSKE, I MERTVAKA I SVE LjUDE MRSKE! U KAZAMAT SVAKOGA KO PISNE, PA DA VIDE KAD ĐENERAL STISNE! Opet smešak Helmu je na licu, onom liku što ne voli picu, već on voli tu srpsku kobaju, k'o što ljudi Vladini imaju.

Osta Srba sada sasvim malo, al' im je do Brčkog jošte isto stalo, jer uz njih su i četiri Rumuna, dva Persijca, Rus i još par babuna. Stade Vlado pred ostatkom vojske, dokle čeka pomoć se iz Poljske, pa im zbori, junački govori BRAĆO MILA, VI ŠTO STE OSTALI, VI STE MOJI SRBINOVI PRAVI. TI USOSE, MILI ZDRAVKO CARE, VI STE MOJE JUNAČINE PRAVE, A JA HRABRO IDEM U SVAKOGA RATA KAD UZ SEBE IMAM JA DEZERTA BRATA! Ali avaj, kada se okrenu, iza sebe vide samo stenu, nema nigde Deserta heroja, utekao on je sa ovoga boja. Bledo lice našeg đenerala, na um mu je sada jedna mis'o pala, pa on stavi ruku u svoga džepa, ali tamo nema niti čepa... Nema ključa od narodne banke, ključ uzeše te ručice tanke, što ih ima samo lopov pravi, što ih ima Desert, taj hoštapler stari.

Bledo lice našeg đenerala, pocrveni dok si rek'o šala, besno viknu, Brčko odjekuje, besno viknu, pa sve poskakuje BRAĆO MILA, BRČKO NIJE VAŽNO, SAD SE MORA UDARATI SNAŽNO, PUSTI BRČKO, JAJCE, PA I PROZOR, PRIORITET DANA BITKA JE ZA TREZOR!!!