Join the new world

У част 8 година играња еРепублика поставила сам себи питање зашто сам још овде, шта ме је довело, задржало, отерало, вратило, зашто сам уложила толико енергије и шта ме још држи овде. Говорићу о игри коју сам играла, људима које сам упознала, стратегијама, циљевима и мотивима, успесима и неуспесима. Неки од догађаја о којима ћу писати су добро познати, неки су непознати.

Почела сам да играм пре 8 година, 19.4. 2009. као Симијон I, на позив друга који ме је замолио да му будем реферал до нивоа 5 кад је он од мене као реферала добијао бонус голде. еСрбија је тада била окупирана и под принудном ТОерском владом Хрвата која је исцрпљивала финансије земље доношењем штетних закона. За почетнике који се још нису снашли у игри то је био велики проблем, па и за мене. Регистровала сам се у погрешној регији, Војводини која је тада била окупирана од Хрвата. Иначе као високо ресурсна регија Војводина Хрватима није требала али им је жеља била да Србија нема високо ресурсну регију. Тамо сам се запослила за најбољу плату у к3 пекари и губила више здравља него што сам од плате могла да зарадим. Сваки динар сам штедела да купим карте за прелазак у Србију, морала да се преселим два пута, што је било ужасно скупо и већ сам мислила да ми нема спаса и да ћу одустати кад сам сазнала за чат канал на коме су искуснији играчи помагали почетницима. Тамо сам упознала своје прве пријатеље у игри Југослава и Весу који су ми објаснили шта да радим. Пошто сам управо добила своју прву награду од 5 голда Веса ми је рекао да купим поклоне и пошаљем их њему али као пошиљку, никако да их не шаљем као поклон. Прво сам се забринула да ће ме ошурити, али како сам већ била спремна да одустанем 5 минута пре тога одлучим да урадим како ми каже. И Веса ми је тим поклонима почео лечење здравља, онда су ми објаснили још неке основне ствари. Тако сам на каналу за почетнике упознала прва, а касније и многе друге играче. Учествовала сам у рађању еСрбије, њеном јачању, покушала да дам допринос најбоље што сам знала и могла и сјајно сам се играла годинама. Као највеће врлине те зајденица памтим колективни дух, дружење на чату и рл скупове, лако превазилажење проблема који су се јављали, спремност да ономе који је погрешио дамо другу прилику, или да схватимо зашто је неког игра понела у моменту и опростимо љутњу.



Принцип игре је био да се на самом почетку кроз напредовање учило како се игра и да су одређени модели игре били доступни откључавањем кроз искуствене поене. Почетник је морао да се запосли, али је ту вребала опасност ако се запосли у фирми која је била вишег квалитета јер је губио превише здравља. После неког времена почетник је могао да се бори, опет уз ризик да истроши више здравља него што може да надокнади. Разумевање политичких сплетки било је витално да себе и своју земљу не доведе до губитка власти, а новински чланци су били јако важни. Дневно је могло да се обнови до 50% здравља кроз коришћење болнице, а више од тога 10% поклон пакетићима који су били скупи, али и истрошити више здравља него што је могло да се обнови.

Зато је од највеће важности било да играча у часу кад улази у игру поздравна порука информише како може да дође до организоване подршке почетницима, где може да добије информације и помоћ и како да избегне грешке. На жалост поздравне поруке играчи обично нису читали.



Игра је напросто терала људе да се друже и комуницирају између себе, да сарађују и да позивају друге као своје реферале како би напредовали брже. Кад реферал достигне награду, следила је награда ономе ко га је довео. До голда се тешко долазило и таква награда била је велики подстицај за довођење и за даљу бригу о рефералима. То је било време играоница и форума па су играчи били позивани у круговима познаника, али су неки вештији користили и друге просторе интернета да позивају и непознате људе за реферале и да праве мулти налоге који су им доносили добитак. Често су почетнички профили били бановани због мултија, али смо настављали да играмо и све је то било само искушење да идемо даље.

Игра је тада била много тежа, ратовање ограничено, објаве рата скупе, улазак у савез захтевао је достизање стандарда, било je много неуређеног простора међу правилима који је чинио далеко погоднијом за разне калкулације, стратегије, експлоатацију система, довитљивост и далеко мање оптерећена испразним моралисањем. Дух игре је било играње, а ситне манипулације су биле део тог духа игре. Акционари, власници, су били заинтересовани да интригу заснују на увођењу супротстављених група где је једна група слабија бројчано, али јача финансијски, а друга група је бројчано већа и склонија да ради на организацији. У том сукобу они финансијски јачи су трошили више новца, а други више рада и тако је игра саму себе подстицала. Тако су већ постојале заједнице у сукобу Румуни и Мађари, Грци и Турци, Индонежани и Малежани, Руси и Американци, с тим што су се неки од ових сукоба развијали очекивано, неки су неочекивано јењавали, или се пребацивали у савезе. Такође државе су имале различите бонусе за производњу у различитим регијама што је подстицало ратове за ресурсе и разне савезничке комбинаторике како би се прошло до жељене регије која доноси бонус кроз територију савезничких држава.

Хрватска је већ била уведена као заједница и стабилисали су се у игри. Била је то живахна агресивна заједница у снажној спрези са Румунима и Грцима и као јак трио прилично су тлачили по еРепу. Имали су разрађен систем преотимања држава политичким тејковером (ТО) на самом почетку њиховог постојања. Заправо свака нова држава добијала је од админа значајну суму новца и заштиту од војног напада на почетку игре, с циљем да се од тог новца изгради неопходна инфраструктура за играње пре свега болница. Али на изборима је добро организована и бројна група могла лако да преотме власт у држави и присвоји тај новац. И тако су Румуни, Грци и Хрвати имали своју јаку организацију која је попљачкала више држава наметањем своје власти. ТО је с друге стране у потлаченој заједници будио жељу да се боље организује и мобилише, да се позову играчи и преко медија, посебно новинских чланака.

Први Срби почели су да играју пре увођења Србије као државе. Углавном су са Хрватима имали добре односе и учили како се игра и долази до новца, па је тако екипа Срба себи направила колонију у иначе не много јакој Аустрији, која их је прихватила, тамо су преузели власт и домогли се новца Аустрије док су чекали да админи уведу Србију у игру. Ова издаја поверења изазвала је буру незадовољства у Атлантису и српски ТОери су новац вратили. Очекивали су да ће их добри односи са Хрватима, Румунима и Грцима заштитити од ТО. Али ТОери су искористили освету Аустрије као изговор да Србију одбију у Атлантису и организују ТО Србије у часу њеног увођења у игру. Радили су у тајности али су користили обавештајне податке које су као другови од раније лако прикупљали. Такође су имали доста модератора-играча који су били у могућности да злоупотребе свој статус, често су бановали играче Србије за ситнице, или упадали на налоге и правили разне проблеме. Србија тада није имала своје модераторе. У чланку Историја еСрбије детаљно је описано ово време.

“
Предговор
Имам невероватну част али и огромни терет одговорности док пишем ове редове. Писање ”Предговора” за други део ”Историје еСрбије” сам оставио за крај, када у пасусима испод већ постоји искуцани текст.

Иако сам и ја, као многи од вас који ово сада читате, делимично учествовао у описаним догађајима, сада, када сам после неколико недеља рада поново прошао кроз наше заједничко освајање слободе, поново ми срце куца јаче и са неверицом се подсећам овог гигантског подухвата.

Дана када смо као заједница гурнути у окове окупације. Дана када без помоћи старијих играча није било могуће преживети у поробљеној еСрбији. Онда када смо мислили да је можда све изгубљено пронашли смо себе.

Пронашли смо снагу, јединство и огромну жељу да истрајемо. Кажу да све невоље уз временску дистанцу изгледају лакше, безболније. Мени је остала у памћењу сцена када сам као новајлија схватио да од своје зараде не могу да купим ни хлеб. Сећам се и поруке у инбоксу од МУП-а Србије у којој пише да су ми пребацили ”три вруће векне” које су тада значиле опстанак.

Има једна кинеска изрека која каже ”дабогда живео у историјска времена” јер она најчешће носе патњу, бол и страдање. Не бих ни секунда размишљао да се вратим у ово време јер би ме дочекали исти ентузијазам, пожртвованост и јединство свих оних који су давали све од себе да видимо слободну еСрбију.

Прошли смо доста тога. Искусили стварање наше е-државе, ропство и поново слободу. Иако је пред вама најтежи, то је можда и најсјајнији период е-српске државе. Овај текст, поред бележења да би се избегао заборав, нам је и подсетник овог огромног наслеђа које нам је поверено.

Подсетник да увек будемо свесни да ће оно што радимо данас већ сутра бити оно на основу чега ће нас памтити. Да онима који тек долазе увек предамо много више него што смо ми затекли.

Само тако можемо да будемо сигурни да смо урадили праву ствар.

Живела еСрбија!

др.доом
Министар информисања



”У име народа...”

Селидбом из еАустрије већина наших играча се нашла у својој држави, еСрбији. На само две недеље пре првих избора за Конгрес, почело се са организацијом живота у новоформираној еСрбији.

Први корак је био оснивање ”Националне компаније Србије”, својеврсног пословног холдинга, који је имао пет компанија: храна К3, жито К2, дрво К1, гвожђе К1 и поклони К1. Ове компаније су имале за циљ да обезбеде почетно функционисање привреде и неопходне ресурсе за становништво. Нова држава у еРепублику није привукла само еСрбе већ и многе друге играче као и шпекуланте који су желели да искористе празно тржиште и велику потражњу за производима. Пошто још увек није било Конгреса, почетни износ накнаде за грађанина (Citizen Fee) од 50 динара се није могао мењати и подстакао је масовно прављење вишеструких (мулти) налога. Зашто?

Зато што је то била идеална прилика да се експлоатише новонастала држава. По увођењу државе у игру, она нема компаније које производе. Зато су ти бројни шпекуланти почели да отварају своје компаније које су имале ниске плате и нудиле производе по високим ценама како би што пре натерале друге играче да потроше тих почетних 50 динара. Прављени ”клонови”, тј. мултији, су се запошљавали у тим фирмама, радили за безначајну плату и куповали скупе производе из исте фирме. еСрбија је веома брзо прерасла у економску пијацу, и вашар у најпогрднијем значењу те речи.

Иако су само две недеље делиле еСрбију од првих избора за Конгрес, форимира се привремена али прва истински српска Влада у еСрбији. Новоформирани Орг, МУП Србије, се оглашава чланком ”Важно обавештење - Important Info" који каже:

” У име народа...

Као прво желим да пожелим добродошлицу свим становницима новонастале еСрбије са жељом да у наредном периоду напредујемо и ојачамо. Желим да се захвалим свима који су радили на томе да од једне мањине у еАустрији, направимо своју државу и своју организацију државе. Ово није учинак и заслуга 2, 3 или 5 људи, ово је заслуга свих Срба и оних који су се мукотрпно борили за настанак наше државе. Истина је да смо у једном тренутку били мало омражени од стране еАустријанаца због наводног преузимања власти и завођења диктатуре ради уништења еАустрије, што је чиста неистина. Јер да нисмо преузели власт на кратко администратори вероватно не би нам дали државу овако брзо. Још једном пре него што пређем на важније теме желим да вам срдачно захвалим на вашем труду и пожелим вам добродошлицу од Министарства унутрашњих послова еСрбије.”

Написан латиницом, као и уз превод на енглески, чланак доноси састав српске Владе:

Министарство економије - Nebojsa i Miroslav Petrekanovic
Министарство финансија - Azoo Lazzo
МУП - Liky
Министарство спољних послова - Janjordy
Министарство одбране - NikolaZ
Министарство образовања - Filip Filipovic (хахахаха...поз за Арчија ако ово чита - заебани :Р)
Министарство здравља - Srpski Diplomata
Министарство комуникација - Makica
Напомиње се да ће једино МУП, као и министарства финансија и комуникација ”радити пуном паром” имајући у виду да ”је за сада врло мало људи у еСрбији”. У тренутку објављивања овог чланка, еСрбија је имала 26 становника.

Очигледно је да је ова Влада, осим основног рада везаног за почетак функционисања државе, требало да постави темеље и модел свих будућих Влада, Током владавине Марсоваца у мају додато је Српско Министарство Емиграције. И данас, осим малих измена у називу, министарства су остала непромењена.

Први изазов ове Владе је било суочавање са пословним хаосом и шпекулантима у еСрбији. МУП одмах организује попис становништва како би утврдио ко је ко у еСрбији. Напомиње се да само они који се одазову попису могу да рачунају на помоћ Министарства здравља. Првог дана се одазвало њих 101 (од тога су 46 биле троловске пријаве, тј. намерно лоше попуњени формулари). Влада покушава да српске играче упути само на српске фирме како би што већи део новца слила у државне токове. По завршетку пописа, око 90% српских играча је успешно унето у списак.

Успоставља се и политички живот. Оснива се Патриотска странка Србије (ПСС), у којој су сви српски играчи, како би се на изборима за Конгрес дошло до почетног капитала који је на располагању свакој новооснованој држави - 1.000 златника, као и до новца прикупљеног од пореза који је тада износио негде око 40.000 динара.

Међутим, док су наши играчи гледали на тај новац као на капитал за коначно успостављање еСрбије, и други еРепубликанци су хтели да се дочепају тог плена. Кључ до тог ”ковчега са благом” се налазио у будућем Конгресу еСрбије.
У то време већ није била новина да се новим државама изврши ТО и тако се опљачкају. Лидери ТО били су из Атлантиса, нарочито се истицао као стратег лидер румунског ТО тима Viktor Petrescu http://www.erepublik.com/en/citizen/profile/299181

Борба за први Конгрес
Неколико дана пред изборе за Конгрес, поред Патриотске странке Србије (ПСС), у еСрбији настају још две странке: Радикална странка (РС) и Српско Косово (СК). Те две политичке организације нису имале ништа добро у плану за еСрбију.

РС је била е-иранска странка док су се у ”Српском Косову” окупили одређени е-хрватски играчи. Све три странке су спремиле своје листе за изборе а МУП, се, дан пред изборе, обраћа свим играчима у еСрбији, како домаћим тако и страним, упозоравајући на покушај преузимања српског Конгреса и позивајући да се гласа искључиво за ПСС. еСрбија у том тренутку још није била чланица ниједног глобалног војног савеза, ни ”ATLANTIS-a" ни "PEACE CG-a", (GC -Global Community) тако да је пред прве изборе била препуштена самој себи, да се бори како зна и уме са покушајем политичког преузимања.

Ево како Azoo Lazoo описује ситуацију у еСрбији тик пред изборе:

”ЖЕЛИМО ДА ВАМ НАПОМЕНЕМО ДА У ОВОЈ ДРЖАВИ ПОСТОЈЕ ДУШМАНИ КОЈИ ЖЕЛЕ ДА НАМ УЗМУ ЗЕМЉУ!!!

Уколико сада изгубимо изборе, тј. уколико наша странка - Патриотска Странка Србије не освоји више од пола конгреса, можемо са пуним правом да константујемо да смо дали нашу државу у руке душманима и да смо изгубили све што смо стекли у задњих пола године рада.

У Србији тренутно осим наше, једине праве српске странке - Патриотске Странке Србије, постоје још 2 странке које имају кандидате за сутрашње изборе, а које су лажне, а ево које су то странке и зашто су непријатељске:

Српско Косово: Ово је странка коју су направили Хрвати. Толико подло су то направили. Види се само из грба ове странке где је насликан неки тамо деда мраз, ко зна шта... То је ругло за Српски народ!!! Сви чланови те странке су Хрвати који су дошли само са једним циљем - да униште нашу мајку Србију! Дакле, сви Срби који су у тој странци нека подхитно иступе из ње, а сви остали нека ни случајно не гласају за њихове чланове!

Радикална Странка: Ово је странка основана од Иранаца и Италијана у Србији! Исто као и Српско Косово - лаж и превара! Покушавају да нам потуре наше име да би добили гласове на изборима и уништили нашу земљу. Све што је речено за горе наведену странку важи и за ову!”

Кандидати ”РС”-а и ”СК”-а имају аватаре који су обојени српством као и ”shout"-ове смишљене тако да додатно збуне гласаче. Избори почињу добро за ПСС, и у прва два сата чак 31 конгресмена ПСС-а пролази у Конгрес. Гласови се усмеравају на чету, где почиње и да се опрезно слави наговештај победе.

Међутим, долази до тоталног преокрета. Иако је то у супротности са правилима игре, странка ”Српско косово” мења назив у ”Патриотска странка Србије.” и ставља исти логотип као оригинална ПСС. Та додатна тачка у називу се није видела на гласачком листићу због дужине имена странке, тако да је било изузетно тешко схватити ко је ко.

Већина изабраних конгресмена са листе правог ПСС-а се топи и већ након 17 сати је испод 50%. За то време, наши играчи протестују код администратора који одређује привремено искључење (temporary ban) председнику ”тачкастог ПСС-а” и мења назив те странке у ”Unnamed party".

Почетком вечери ситуација постаје још гора, јер је однос снага следећи - ПСС: 10 мандата, Unnamed Party: 30 мандата. Тада на чет еСрбије долази Tamas Dzsudzsak који нуди помоћ еКанаде. Српски врх то прихвата и обећава накнаду у износу од 300 златника ако ПСС освоји већину у Конгресу. У каснијим сведочењима, SER_JOLEX тврди да је та помоћ подстакнута ”нашим човеком у Конгресу еКанаде” и да су они одлучили ”да нам помогну иако су им Румуни нудили 400 златника да гласају против Срба.”

Стање на изборима се полако поправља за ПСС, a Аzoo Lazoo издаје серију чланака у еМађарској, еРусији, еЧешкој, еГрчкој, еКанади, еЈужној Африци, еАргентини и еСАД, у којима их позива да подрже српске кандидате (овде треба напоменути зарад новијих играча да се тада у недостатку држављанстава могло гласати у било којој држави ако се преселиш у њу). Каже да направе скриншот свог гласања, а након избора, када Срби добију већину у Конгресу, обећава да ће за то добити по 1 златник. Интересантно је да се у тим чланцима потписује као ”премијер еСрбије” иако је у саставу Владе наведен као министар финансија.

Борба за Конгрес се све више заоштрава и обе стране крећу да оптужују једна другу. Остављају се изузетно увредљиви коментари, клетве, псовке, а сваки глас постаје изузетно важан. Већ око 22 сата ПСС поправља свој резултат, мада се преноси и најава да ће јединице е-хрвтске војске организовано да гласају око 22:30. еКанађани као и еМађари прискачу у помоћ, али око 5 сати ујутру ПСС је и даље испод црте од 20 конгресмена.

На српском се полако јавља очај јер у том тренутку изгледа да ПСС неће успети да освоји већину. Иван Живановић, који тада координише наше гласове наводи да на чет долази и извесни Lipec, по први пут, а након краћег неспоразума га Nemanja Ciric банује са канала. Интересантан почетак касније више него успешне политичке и државне каријере.