Стоп политичком спаму 3

Day 2,237, 09:51 Published in Serbia Serbia by Milos 1389


Да ли вам је некада пало на памет оно "докле више да треш чланци упадају у топ5 а да добри пролазе непримећено, јер се неко тамо испрсио да уплати вотерс?". Да ли сте некада помислили, докле више да се разни неспособњаковићи гурају у владу и на чело државе? Да, и мени је, али сам решио једноставно да искулирам, шта ја ту могу да променим, зар не? Већином су и моји чланци остајали по страни због сличних проблема, што ми и није толико сметало, као досад.. Избацио сам чланак који ми је био јако битан, и захваљујући огромној подршци пријатеља и непрестаног шаутовања, исти је доспео у топ5 да би га избацили вотерси еБоре Лекса и екипе. Но хеб*ш га, такав је живот. Рекао сам да никада нећу уплатити вотерс на моје новине, али ево, креће акција против спамовања јавности глупостима на сваке изборе, разне поделе за конгресне и куповање гласова као на пијаци, глупа обећања на председничким и пресипање из шупљег у празно. Како би мало наведеној господи стао на пут, али не на Ханибаловски начин "хајд све да уништимо", него на фин и коректан начин, дошао сам у Србију наменски, како бих избацио 4 чланка и избацио све глупости сем чланка о рођендану ГА, честитке момцима за све и за јучерашње ослобођење маике Индије. Пукао сам 14к динара на гласове, и није ми жао, ако има ко да подржава акцију слободно нек шибне који динар, није срамота 🙂 Али ипак нисам уплатио гласове на наш чланак, већ на ова 4, да окречимо мало еСрбију од глупости и политикантских про****вања. Хвала на пажњи, ево вам за прочитати нешто, кад сте већ ту:



This article is about Serbian RL history and its written in the spirit of doing getting our menthality in this game back as some of the glorious examples of our history. Therefore, it cant be characterized as spam.




Церска битка (нем. Schlacht von Cer, мађ. Ceri csata) такође знана као и Јадарска битка,(Schlacht von Jadar, Jadar csata) је била војни сукоб вођен између Аустроугарске и Србије августа 1914. око планине Цер и неколико села у њеној непосредној околини, као и Шапца, током ране фазе Српске кампање у Првом светском рату.

Битка је била део прве аустроугарске офанзиве на Србију и избила је у ноћи 15. августа када су делови српске Комбиноване дивизије I позива наишли на аустроугарске извиднице улогорене на падинама Церске планине. Борбе које су уследиле прерасле су у битку за контролу неколико градића и села у околини планине, као и за контролу Шапца. Морал аустроугарских трупа је 19. августа опао и хиљаде војника су се повукли у Аустроугарску, а многи су се подавили у Дрини бежећи у паници. Срби су 24. августа опет ушли у Шабац, чиме се битка званично завршила.
У току десетодневне битке српски губици су износили 3.000 мртвих и 15.000 рањених. Аустроугарски губици су били знатно већи. Било је 8.000 мртвих војника, 30.000 рањених и 4.500 заробљених. Српска победа над бројно надмоћнијим непријатељем је означила прву победу Савезника у Првом светском рату.



До 23. августа, на слободној српској територији није остао ниједан аустроугарски војник.[27] Генерал 2. српске армије, Степа Степановић је добио чин војводе, после његовог успешног командовања у бици.[28] Битка је доста утицала на војнике аустроугарске војске на Балкану и њихове снаге у Црној гори су морали да напусте град Пљевља, којег су заузели 19. августа.[24]
Успех битке је привукао светску пажњу на Србију и донео јој наклоност у неутралним и савезничким земљама,[29] јер је битка била прва савезничка победа над Централним силама у Првом светском рату.[30][26] Као последица, многи странци су дошли у Србију крајем 1914. нудећи финансијску, политичку, хуманитарну и војну помоћ. Новински чланци у одбрани Србије су постали чешћи у британским новинама, а земља је била толико цењена да су одређене културне групе у Италији подржавале улазак Италије у рат на страни савезника, користећи Србију и Црну Гору за пример.

У време битке на Јадру и Церу, српска Ужичка војска и црногорска Санџачка војска успеле су да спрече продор ка Ужицу. Пораз на Церу, страх од српске офанзиве и побуне пречанских Срба, натерали су Поћорека да пређе у дефанзиву у свим фронтовима. Српска војска је под притиском Савезника покренула неуспешну Сремску операцију, док је истовремено на Дрини текла неуспешна аустроугарска офанзива.