[Србија на Мундијалу] Панини сличице, стижемо!

Day 3,613, 14:41 • Published in Serbia Serbia • by sekicar24 II


,,Ивановић узима лопту... Ивановић иде напред... Лопта до Митровића, ово је опасно, лопта у казнени простор... Ево шансе, ево прилике, ЕВО ГОЛА!!! АЛЕКСАНДАР ПРИЈОВИЋ!!!''

После осам година Србија се коначно пласирала на неко велико такмичење. Овиме је комплетирана година у којој је српски фудбал остварио доста добре резултате(Партизан и Звезда)
У групи су јој у леђа гледали Белс, Аустрија и Ирска.
Многи ће рећи лака група. И јесте, вероватно је наслабија група током ових квалификација. Сећам се када је завршен жреб и када се знао коначан састав квалификационих група. Тада смо се радовали и захваљивали Богу. Међутим, и нама су се обрадовале поменуте репрезентације. Неки ће рећи да сам паљевина што се радујем због овога... И да, у праву су, јесам паљевина... Али са разлогом.

Након неуспелих квалификација за шампионат Европе у Француској, тим је био у расулу. Ситуација је била испреплетана међусобним свађама играча и ништа није функционисало. Онда је за селектора изабран Славољуб Муслин. Када сам видео ко је селектор, мислио сам да ћемо пропустити и 4. такмичење заредом. Али било је другачије...



МУСЛИНОВ ЕФЕКАТ

Одмах да нагласим, ово није препород фудбала. Много смо далеко од тога и на томе мора да се добро ради годинама као што су то радили Белгијанци или наш противник у групи, Велшани.

Муслин је променио систем игре у 3-4-3, наочиглед претежно дефанзивну формацију која је ипак постизала голове и знала да одигра неке одличне комбинације у нападу.Када смо се бранили, формација би се претварала у 5-4-1, а када бисмо нападали враћала би се у 3-4-3. Добар део голова постигнут је из контри и полуконтри. Такође, имали смо добру ротацију, па је формација у лошим тренуцима могла да се мења у 4-4-2 уласком нашег џокера, Пријовића, са клупе. Дали смо 20, а примили 10 голова(мада мислим да је број примљених голова могао да буде мањи).

Али Муслин на том сегменту није одрадио најважнији посао. Он је од наше репрезентације поново направио тим. Усадио им је победнички дух и поставио ауторитет. Тај ауторитет није ишао до граница строге дисциплине, а опет је било и дисциплине и другарства(у недостатку бољег израза). О томе сведочи један догађај(за који сам скоро сазнао у новинама). Када су, на почетку квалификација, играчи, који су били у карантину већ неколико дана, питали Муслина да ли могу мало да предахну и опусте се у граду, он је одсечно и кратко рекао: ,,Не може.'' Сећам се раније, кад год бисмо примили гол, то би био бродолом и не бисмо могли више да се вратимо после тога. Овде се није одустајало. Ми смо од свих репрезентација нисмо предност јурили једино против Молдавије. Губили смо, али нас то није омело да побеђујемо и дајемо голове кад је најбитније. Јер смо се трудили. И јер смо веровали.

ТИМ



Прочитах негде да је Муслин измењао 20 и кусур играча, плус још оних који нису играли.
Почео је полако да уводи млађе играче у тим што се најбоље огледа у Мијату Гаћиновићу и Предрагу Рајковићу. Није то било нагло(а и не треба) већ постепено, један по један. Замерам му што не позива Сергеја Милинковића-Савића, мада прочитах негде да је због недисциплине(!?).

Анализираћу само оне који су у првој постави:

Владимир Стојковић(голман): На почетку сам и ја био скептичан и хтео сам да се да више шансе Рајковићу, мада је показао да је и даље неприкосновен на голу. Он је као вино, што је старији, то је бољи. Спасао нас је доста пута у овим квалификацијама, а то што нам је он био најбољи играч на утакмици на којој смо примили 3 гола, показује колико смо знали да будемо очајни.

Бранислав Ивановић(штопер): Без старца нема ударца! Имао је грешака у неким мечевима, али је велики терет у одбрани био на његовим плећима. Изнео је ове квалификације капитенски.

Матија Настасић, Јагош Вуковић Никола Максимовић, Душко Тошић, Стефан Митровић(штопери): Настасић је можда најзвучније име овде, али мислим да је био лош, његове грешке су нас коштале примљеног гола против Велса и Аустрије. Митровић је такође био доста лош. Остали су такође имали мањих грешака, али су били бољи од ове двојице. Максимовић је спречио контру Ирске и добио црвени картон, а тако нас спасао скоро сигурног гола Ираца.

Александар Коларов(леви бек): Могло је мало боље. Учествовао је у више акција након којих смо дали гол, а и сам је дао један од најбитнијх голова против Ирске. Солидан у одбрани.

Антонио Рукавина(десни бек): Стижу га године, али он се не предаје. Трчи константо и у одбрани и у нападу(не толико брзо колико је могао у младости, али се труди). Био је задужен за центаршутеве, а они су често били полупрецизни. Међутим, двапута је Митровића погодио ,,у трепавицу'' и тиме доста допринео. Солидан у одбрани, могло је и воље.

Немања Матић(везни): Обављао је добар посао и у одбрани и у нападу, али није пружао толико добре партије колико их пружа у клубу.

Лука Миливојевић(везни): Могло је то боље. Обављао солидан посао у одбрани, дао један гол против Аустрије.

Филип Костић(крило): Можда није био толико запажен по броју голова и асистенција, али је важан шраф у Муслиновој машинерији. Учествовао је у 90% акција у којима смо дали гол, а Муслин је имао доста комбинација са њим.

Душан Тадић(крило): Добио је надимак Душан Силни. У првом делу квалификација је био наш најбољи играч, после се мало примиро. Све у свему, добар.

Александар Митровић и Александар Пријовић(шпицеви) Митровић је дао 6 голова, врло важан за нас. Пријовић и он су у формација 4-4-2 незаустављиви. Пријовић је улазио у најважнијим тренуцима и мењао исходе меча у нашу корист.

Резиме: Наша игра је била солидна. Резултати су бољи од ње. Доста смо грешили, поготово у добрани. Али морамо да будемо свесни да смо ми просечан тим.Једини суперстар у нашем тиму је Матић(некада је био и Бане). Аустрија и Велс су на папиру бољи тимови. На почетку квалификација, Аустрија је била пројектована за прво место, Велс за друго. Ово је успех и то велики успех. Само ћу напоменути још нешто: Ми смо земља кошарке, али будимо реални, доста пута смо имали срећу са жребом и противницима, као што су фудбалери сада у групи. Колико је само играча решило да не игра за репрезентацију из ових и оних разлога. Али ниједан фудбалер није одбио позив. О томе најбоље говори случај Александра Пријовића који је из Швајцарске желео да игра за Србију и чекао позив(додуше не знам да ли би га тамо позвали). Одиграли смо слабо неке утакмице, али верујем да ће се поправити, има доста времена до Мундијала.

Кажу да сваки дечак има два сна: Први да оде на Мундијал и да представља своју државу, други да га освоји. Ови момци су то заслужили. Већина њих ће први пут искусити чари светског првенства. Желели су то, а колико су јако желели показује и ова слика:



Видим да има доста коментара о томе да џабе идемо јер ће да нас напуне. И нека нас напуне. Барем смо на Мундијалу. И на сличицама...