Ћирилица и проблем стопке у еРепу

Day 3,383, 01:28 Published in Bosnia and Herzegovina Armenia by CrniOrao100

Пре уласка у игру пружена нам је могућност да изаберемо језик који желимо да користимо.



Избором српског језика, све што је битно у игри биће нам разумљиво – и исписано ЋИРИЛИЦОМ.

И само ЋИРИЛИЦОМ. Избор неког другог писма не постоји.

ЋИРИЛИЦА коју користимо слободно се може назвати СРПСКОМ ЋИРИЛИЦОМ (јер постоји више народа који користе ћирилично писмо прилагођено својим језицима).

ЋИРИЛИЦА постоји вековима. Ову коју данас користимо уобличио је Вук Стефановић Караџић. Њена главна карактеристика је да је фонетична – што значи да сваком гласу језика којим говоримо одговара једно слово. Дакле за читање и писање на српском језику довољно је научити тридесет слова – не постоје никаква друга правила и изузеци.
Посматрано на тај начин, ЋИРИЛИЦА је савршена.

И поред свега наведеног, велики број СРБА у еРепублици за писање користи латиницу. И то углавном њен „ћелави“ облик.

Коришћење латинице у писању на српском језику шаље неколико порука којих латиничари нису свесни:

- технички/информатички сам неписмен (јер не умем да активирам локализацију за српски језик и ЋИРИЛИЧНО писмо)

- лењ сам (јер нисам уложио напор да питам некога ко зна како се врши локализација за српско говорно подручје односно нисам потражио информације на интернету)

- бахат сам (не поштујем културно наслеђе и обичаје у Србији)

- противник сам правног поретка Републике Србије (јер не поштујем норму која је прописана Уставом и законима - од 2006. године ЋИРИЛИЦА је службено писмо Републике Србије)

- не поштујем претке (латиница је први пут у службену употребу уведена у Србији за време аустроугарске окупације 1915. године - на бајонетима војника Аустроугарске монархије).


Дакле, све је јасно. А које је ваше оправдање ?



Други део чланка односи се на проблем стопке и директно је повезан са ЋИРИЛИЦОМ. Колико пута вам се десило да после исписане поруке и решене стопке добијете ово:



Само зато што сте заборавили да промените језик – писмо писања.
Чак и онда када расправљате о томе:



Једно време, стопка ми је стално нудила само бројеве – и тада је све било лакше. Није било могућности да се погреши. Сада су опет заступљене само словне комбинације. Било би лепо када би неко од админа нашао времена да се позабави овим проблемом. Неко коме је битно.



И за крај једна занимљивост везана за језик којим говоримо. Опште је мишљење да је први речник српског језика написао и објавио Вук Караџић 1818. године. Истина је ипак мало другачија. У ствари – потпуно другачија.

У библиотеци Аја Софије (Истанбул) под редним бројевима 4749. и 4750. налазе се два занимљива рукописа. У питању је речник арапско-персијско-грчко-српског језика. Рукописи су написани у форми уџбеника и настали су 15. веку. Написани су арапским писмом, на четири језика – од којих је један СРПСКИ !

Натпис на предњој страни првог листа гласи:

Lugat-i farisî, arabî ve rûmî ve sirb

у преводу: Речник персијски, арапски и грчки и српски

а испод као поднаслов:

Lugat-i elsinei erbe'a

Речник на четири језика.

Сам речник је урађен у облику дијалога два лица – па се смењују питања и одговори. Теме разговора могу да се поделе на: трговину, обавезе деце према родитељима и васпитачима, питања о пореклу и занимању саговорника, време, рад у пољу, винограду итд.

Иако је слабо познат, постојање оваквог речника није изненађење. У Турској, када је настао, сви образовани људи су знали арапски и персијски. Поред тога, за време султана Бајазита (1389-1402) српски језик је почео да заузима место језика двора и дипломатије. Током владавине Мухамеда II званични дворски документи су писани како грчким тако и српским језиком. Сачуван је рецимо ферман послат 1456. године Петру Авону, молдавском војводи – написан српским језиком и ЋИРИЛИЦОМ - као да долази са српског, а не турског двора.

Знајући све ово, неки од нас би требало да се запитају колико поштују свој језик и писмо.



пс: Верујем да се овај текст неће допасти неким злурадим комшијама који се годинама копрцају у покушајима да докажу како имају нешто своје и старије од Срба. Јер како време пролази – понестаје им „аргумената“.