Join the new world

Био једном један мали мрав и имао своје новине. Мрав се бавио(или бар покушавао) да се бави озбиљним новинарством у есвијету, али пошто је схватио да то овдје не иде одлучи он да пише о народном весељу, народној кухинњи, народном еживоту и сличним стварима само како би "клепио" што више пара и привукао шире народне масе. И тако мали мрав постане први турбо фолк новинар у еСрбији, зачетник турбо фолк новинарства код нас и уопште у есвијету. Овако је гласио његов први турбо фолк чланак:

"Вечерас сам био вани и размишљао о ерепублици и есвијету уопште и дошао до закључка да је иннтернет погубна ствар, јер га је човјек злоупотријебио(као што је злоупотријебио барут, атомску енергију и природу уопште). Алфред Нобел измисли барут као изврсну ствар у рудницима, а људи, да исти ови ја и ти, почнемо да се "рокамо". Људи открију атомску енергију и затим је злоупотријебе. Није ли то красно! Има ли људска глупост уопште границе? Човјек створи интернет и створи хакере! Каква дивота. И не би то било толико трагично да не трошимо своје реално вријеме у ествари. Реални живот да би задовљили сопствену сујету. Катастрофа. Прије неколико дана умро је један матурант из моје гимназије. Имао је 20 година. Није ли то трагедија? Био је добар ученик, тренирао је фудбал, живио у складној породици и умро на фудбалском терену пред очима својих пријатеља. Живио је само 20 година!

Он је потрошио своје вријеме у реалности веома брзо. А ми, шта ми радимо? Расипамо своје вријеме на другу стварноост!? Каква глупост. Добили смо живот да живимо у РЛ, а не пред овим глупим екраном. Па ајде сад да убацим и један цитат:

"Што се тиче компјутерских игрица довољно је отићи на руски сервер супер-популарне игре LineAge и погледати доступну статистику играча – утисак остаје... Например, играч под надимком „CEYLARMUN“ провео је унутар света игрица скоро 500 дана реалног времена; играч DevilsToy – 415, а на последњем месту међу првих сто ветерана – Bebi – 122 дана свог живота. При чему иза тих сувопарних бројева стоје обогаљени животи. Играче привлачи могућност да створе алтернативну online личност, да оду из сложености реалног света у илузорни виртуални свет који временом постаје све снажнији и нормалнији захваљујући пре свега високој графици и осмишљености игрице; постати херој или полубог, остварити себе на бескрајним нивоима света из прича... Играти данима могуће је и offline, тј. практично свака компјутерка игрица оставља могућност забавног режима „једног играча“."

Није ми јасно зашто људи своје вријеме троше овдје и нти сам не знам шта је добро у овоме. Биолошки сат нам откуцава док се ми зезамо по ерепу. Тик-так-тик-так.... Права темпирана бомба. Ми, људи, смо проклета врста.

Е сад да се вратим мало и на ову политику. еСрбија је у романтизму. Какав 21. вијек. По свим критеријумима Србија се налази у романтизму. Зашто то кажем? Границе еСрбије су из доба романтизма и све више подсјећају на Београдски пашалук. Уз то имамо и буђење националне свијести, па и оног слијепог пјесника што нас нон-стоп "шопа" епском поезијом. Овај пјесник који посједује ове новине је слијеп и поред здравих и правих очију, јер не види да му новине не чита баш нико под милим Богом. Е сад у овом тренутку фали нам још само Карађорђе и његов кум. У РЛ тренутно имамо Шекија и Тому, а овдје би за ове ликове могли отворити конкурс. Можда ускоро добијемо и еЊегоша, ако успију наћи мјеста за Црну Гору на мапи есвијета.

Пошто ми је досадило да млатим празну сламу, гањам људе за интервјуе, правим разне анализе и сллично и ја почињем да се бавим кулинарством, епиком и тако тим питањима од виталног националног интереса. Дакле:

Мили Боже, чуда великога,
кад cе шћаше у Мелбурну граду,
на Земљиној јужној полулопти,
кад се шћаше Земља да окрене,
да се врти од сад наопако!
Све због једне жуте лопте мале
што се туче лопатом по пољу,
од спортиста - светских великана!

Намери се јунак на јунака,
Дели-Роже од Швајцарске стране
на нашега Типсаревић Јанка.
Гонише се летњи дан до подне
усред зиме 2008.
по тениском пољу великоме.
Гонише се пет сетова целих,
у свакоме по дванајест гејма,
у петоме још и више беше.

Лопту туче Роже Федереру,
где удара ту трава не расте!
Враћа Јанко колко има снаге,
неку врати а неку батали!
Лопту туче Типсаревић Јанко,
где удара ни судија не зна
а камоли јадни Федереру!
Трче оба по целом мегдану
кано да ће једва останути,
својој деци образ сачувати.

Гонише се летњи дан до подне
да ни један победио није!

Дојадило вили Приморкињи
те намигну двапут Федереру,
не били се мегдан окончао!

Аој вило, нигде те не било!
Што превери српску веру тврду,
католичку загризе јабуку,
католичку јали протестантску!?
Да Бог да ти у грлу запало!

Него Роже јунак од мегдана,
и сам рече Типсаревић Јанку
да је штета што нијесу оба
на трон славе једнако попети –
јер је тако устројено било.
Оста мегдан да се овај памти,
Од сад, засад, сутра и довека!

Него вила Федерера клела,
заклињала Светим Антонијем,
и шиптарском матером Терезом:
„Са Србима не замећи кавге,
јер ти више помоћи не могу!
Срби су ти лоптице јунаци
каквих нигде у Јевропи није
А камоли у земљи кенгура!".

То Рожеу врло жао било,
не могаше срцу одолети,
нити срцу нити доларима,
те на мегдан опет изилази,
ником другом него Ђоковићу,
млађаноме српскоме јунаку,
кој' од себе гради комендију
не би ли се забавила раја
која гледа како се он спрда
са Надалом или Шараповом.

Како Роже на мегдан изађе
Новаче му потеже рекета,
растури га у три сета равно.
Није вила ни макла се била
А Федерер пропануо славно.

То се прочу кроз сва четир' царства
да Новаку више премца нема.
Закукаше светске главешине,
од бизниса велики мудраци.
Ето њима јада изненада,
де Новаку противника нема!

Но им вила опет добра била!
Показа им црног Арапина,
Из Ле Мана, францускога града.
Силан јунак на овоме свету,
Вилфрид Цонга, од оца из Конга!
Разбио је Едија Мареја
и великог Надал Рафаела,
који прсте у дупе завуче
пре него ће лоптицу да туче.

Лукави га Саркози послао,
не бил' Србу мог'о наудити!

Мегдан бију Цонга и Новаче
у недељу кад им време није,
у недељу на Светога Саву,
у Мелбурну насред стадиона,
где се сјати сто хиљада душа,
многи Срби и многи Французи.
Сви у дреку, сваки за својега!

Залуд вика повелика беше,
не могаше Цонга одолети
Ђоковићу - планинском соколу!
Озноји се црни Арапине,
ударајућ' и здесна и слева
и свакакву лопту више главе.
Ал' Ђоковић на све одговара,
кад у ћоше а када у мрежу!

Време мало затим потрајало,
борише се три - четири сата,
Оста Новак јунак од мегдана!

Стаде цика широм стадиона.
Радује се и старо и младо
Што је Србин најбољи на свету.
Још се више по Србији слави!
Светог Саву Србљи прослављају,
и уз њега Ђоковић Новака!

***

Е сад не смијем заборавити ни рецепт:

Цицвара- у шепу ставиш (е сад овотије тешко написати кад то иде по мери "ОДОКА" ал покушаћу) нпр. за 4 особе. 0.6 л воде ,2-3 кашике масти,со и око 200-300гр. кукурузног добро сувог брашнг стављаш у ту воду али полако онако из шака да остане у гомилицама . То се све кува дуго на тихој ватри да тек по мало крчка. Када се то све лепо укрчка дода се баса и све добро умјеша, а обавезно мјешати када се стави баса да незагори. Најбоље је пробати па сам оцјенити мере јер ја стварно то ади ОДОКА.

Ух умало да заборавим мистерију о змајоФима, аждахама, јетијима и сл.

Дрварски јети

Једне зиме 60-тих година прошлог вијека на Каменици људи из једне куће на осами виђали су чудну длакаву сподобу огромна раста која описом одговара Јетију.

Кад би пала ноћ и свјетла се угасила (свјеће, јер још није било струје), Јети би се склањао испод стреве и понекад ударао по кући, претпоставља се лактовима. У више наврата навиривао се на прозор, а људи би га могли видети Јер Напољу је био снег. Кад би се упалило свјетло побјегао би. Ујутро би поред куће у снијегу налазили огромне отиске стопала сличне људским. Јети је тако виђен у пар наврата и то само те зиме и више га никад нису видјели."

Ето тако је настало клошарско новинарство код нас.