VECE SA VEGIJEM [MOJIH 13]

Day 1,933, 14:14 • Published in Serbia Serbia • by Vudstok


Na samom početku mog eŽivota upoznala sam i Vegišu.
Moj mentor.
Baš imam samo lepe uspomene na taj nacionalni čet.
Učio me je da vodim firme, naravno nisam bila neki učenik.
Eto imali smo jednog što je jurio herojske medalje, jednog što je jurio političke fotelje, a Vegi, Vegi je pisao.
Pa stoga...


Moja draga prijateljica T(P)ijana me zamolila da napišem članak umesto nje. Dobro, ne baš tim rečima, ali ono… “aj ti kaži koji su ti najomiljenije pesme i zašto, pa ću ja da izdam to…”, mislim, šta sam ja sisao, vesla? Jok mori, nisam sisao vesla, je l’ da Mcmoox? Ali ajde, da joj učinim, kad je već komad budale.


Da se razumemo, ovo je mojih 13 omiljenih pesama i tvrdim da je tako, a vi kako hoćete, kod pesama mi nije važan ritam ili instrumental, već su mi najvažnije reči i dubina koju pesma ima, kao I fizički izgled izvođača. Prva među jednakima je pesma koju nije baš otpevala Madona, ali je otpevala jedna snajka koja je kao Madona, pa poslušajte


Druga pesma ima veze sa mojom nesrećnom ljubavlju. Naime, jedan dan rešim ja da zaprosim svoju tadasxnju curu, kupim kod plastikara prsten i pozovem kuma da odemo da je zaprosim. No, pre prošnje, kako je red, kum i ja svratimo u kafanu. Jednu po jednu, tri po tri, zapijemo se nas dvojica I ja reših da joj ne dolazim pijan kući, da me ne ubije njen babo, već da sa kumom odem sutradan ponovo u kafa… u prošnju, bre. No, kad dođoh kući I upalih računar, imam šta da vidim, na mom fejZbuk zidu mi ostavila link pesme (ispod)… Istrošila mi se baterija na telefonu i eto… ostavila me donjom pesmom. 🙁
Par meseci kasnije je rodila zdravog sinčića, Kinežčića, koji je mogao biti moj, da se nisam napio to veče… 🙁


E, ovu pesmu voledem jer sam ja baš to što se kaže u pesmi, pa da ne dužim, poslušajte. Mega hit, leđa ne video ako vas lažem.


Dok opet, ovu pesmu obožavam da naručujem na svadbama. Vrhunski je odrađena. Doduše, gospodin Boto stvarno ne izgleda kao da je u mogućnosti da ikada ispuni svoj san koji je ispevao u ovoj pesmi, ali kao da sam ja pa bolji, štaviše… No, nećemo deteljisati, slušajmo hit.


Sad ide jedna astronautska pesma koju prosto obožavam. Često znam, kada sam tužan i usamljen, a pogotovo kada sam gladan, da pustim ovu pesmu. Nekako iz momenta dođem k sebi. Mašinka je zakon, brate!


Da se razumemo, volim ja da poslušam i pesme na stranom jeziku, što se ono kaže, parlam ko Indira. Ovu pesmu volim jer sam shvatio koliko sam vremena utrošio idući na kurs francuskog jezika, a i pored brda datog novca, ništa ne razumem. 🙁


Kad sam bio mlad, želeo sam da imam kosu kao Lepi. Nikada mi nije uspelo, taman krenula pozadi, ali poče da me napušta od napred I odustadoh. Zato sledeća pesma nije toliko zbog same pesme, već zbog neverovatnog izgleda pevača koji je, uzgred budi rečeno, sjajno otpevao pesmu. Kad se prolepšam biću Lepi, do tada sam samo Vegi…


Eh… glup i mlad leta sam provodio u Crnoj Gori, Adi ili vizeljskom kanalu. A onda sam čuo sledeću pesmu i od tada u Grčku idem svaki put. Jednostavno dok slušaš pesmu zamišljaš sebe kako si na nekoj grčkoj plaži ili makar u nekim demonstracijama širom Grčke… Hvala ti Dobermane što si mi otvorio oči.


Kada me ostavila ona riba s početka teksta, nekoliko dana kasnije na istom onom mom fejZbuk zidu je osvanula ova pesma od neke druge devojke. Ono, riba je bila ružna ko Ekrem, ali kada sam odslušao ovu pesmu koju mi je ostavila, morao sam je imati. I imao sam je! I nekakve tačkice imam po vršnjaku od tada, ali to je neka druga priča koja ću vam ispričati neki drugi put…


Ovo je moja pesma, skroz. Dok je Peđa ovo pevao, siguran sam da je mislio upravo na moj karakter. Nema kod mene aj sutra, prekosutra, jok more. Nego sad i odmah! Tako mi i ona riba odgore pričala “aj sutra ću ti dati, samo da mi stignu neki nalazi…”, ma kakvi, ODMAH! Hvala ti Peđa što si mi posvetio pesmu.


Ovoj pesmi koja sledi nikakav opis ne treba. Pesma izuva. Stop. Slušajte I uživajte…


Ovu pesmu moji drugovi i ja naručujemo vazda u kafani. Zna se, bre, ko su Balkanci I od kakvog su materijala napravljeni. Ljudine, muškarčine i, kako se u samoj pesmi kaže – para nema bogat nije, al’ u srcu tajnu krije! Srbija!


Sad vi mislite “ovaj Vegi, seljak, samo domaću muziku sluša”, ali jok, nije Vegi malograđanin, bre. Slušam ja i one pesme na amerikanskom. Najviše volim ovog izvođača, a pogotovo ovu pesmu.



Ete vam ga, mojih omiljenih 13. I pre nego što počnete da sudite mom izboru, samo ću da se prolatinim za sve vas – “de gustibus non est disputandum”
Hvala što ste uživali sa mnom…



Hvala Vegiju na izdvojenom vremnu i svima vama koji ste procitali clanak i poslusali pesme.
Do sledeceg broja,
Pijana11.