Join the new world

Obećala sam tri članka i eto.
Kao šlag na tortu odlučih se za Letvu.
Ko bi reko da ću sa Levom da uozbiljim ovo veče?
Do pre dva sata nisam ni znala da imam eMuža!!!




Ajde da počnem.
Bila je mislim 2007, tako nešto.
Svirka u Petom Parku kod Liona na Zvezdari, BG sindikat i Eyesburn. Hip-hop me tada nije zanimao, ali Kojot i ekipica su bili taman zvuk za mlađanog kosatog idiota. Eto, tad je moja prva šutka, ova pesmica me uvek vrati u te dane bunta s početka srednje škole, ono kad su dvolitre bile jeftine, klinke istih godina kao i ja, a martinke nove.


2008me je izašao album ''Kosači'' Bobana Rajovića, koji je na keca postao megapopularan među - metalcima. Fazon, omot albuma je neviđeno podsećao na omot Bodoma, metal benda iz Skandinavije. Frontmen im je farbo nokte i oči, pa baš i nisam gotivio bend, al me je zato''Pomozite mi drugovi'' cepno pravo u dušu.
Idealna pesma za kafanu s ortacima, ono kad popiješ korpu od ribe i samo želiš da se udaviš u alkoholu.


PROKLETO GENIJALNA PESMA. Zapadne komšije tu i tamo zaista mogu napraviti dobru muziku, a s ovom peesmom ...
Miks Deep Purpl-a i Šabana Šaulića.
NISI ME VOOLJEELAAA U ONOO VRIIIIJEEME.
Predobra kombinacija. Predobra.



Eh, a kad smo već kod narodnjaka i roka ... Ima jedan bend.
1 januar 2010, 18tak sati nakon proslave Nove Godine, tone popijenog alkohola, pet pofatanih riba za noć, i jednog udarca u trbuh od strane besne crvenokose jer su dve od gorepomenutih naj ortakinje, budim se kod ortaka, cepam flašu vina da mi smiri mamurluk , i trčim u SKC na svirku Pero Deformera.
Legendaran novosadski bend.
Dakle, kako zvuči kada turbo-folk i heavy metal vode ljubav. Na stolu. Pijani.



Hrvati zaista prave dobar pank. Ne, nije ovo pesma Hladnog Piva. Ova pesma je ona koju kačite bivšoj na fejsbuk zid skontate da vam je nabila rogove. Ili je mrtvi pijani pevate pod prozorom njenim matorcima.


U gomili pesmama koje neviđeno volem, teško je odabrati samo 13. Al ', ajde.
Himna najpoznatijeg jebača sa malih ekrana - Henk Mudija, pesma sa prejebanom filozofskom, jednostavnom porukom. Budila me je dobre dve godine. Ova pesma zvuči kao sva ona mamurna jutra. Ona kad se probudiš pored devojke koju si upoznao prethodno veče.
Elem, kamenje koje se kotrlja.
Koja uživancija



Predivna balada koju sam svirao maltene svakoj djevojci s kojom sam bio, a i ovoj trenutnoj. Nekadašnja lična himna koja je propovedala prokletu filozofiju života. Jebiga, sad sam papučar.
A nekad?
''Jer moje srce pripada tebi, ali moj alat je javno vlasništvo''


2010ta, ortak i ja u kolima, autoput od Beograda ka Novom' Sadu.
Piči ova pesma. Prokleto savršeno ludilo.
Uvek mi rokne adrenalin do nebesa.



"Davne" 2011te ortak Zlatko, odmila Goldi, Makedonac koji je carina i sve samo ne normalan, celo leto je radio u hotelu kod Trga Republike. Celo leto, ekipica se skupljala tamo, jerbo ono. Strankinje. Konstane žurke.
Južnokorejanke, Šveđanke, Australijanke, Irkinje, Nemice, Francuskinje, Amerikanke, Ruskinje... Mrzi me i da nabrajam. Kada je krajem oktobra dobio otkaz jer ga je vlasnica ufatila kako radi neke poprilično neprofesionalne stvari u krevetu sa turistkinjom iz Slovenije, cela muška ekipa je suze, teške, tužne suze puštala. To leto je gomila tek punoletnih devojaka sa svih strana sveta prodefilovala preko Beograda, a mi smo prodefilovali preko njih.
Šmrc.
Elem, svako jutro bih se iz hotela mrtav pijan i jako, jako srećan vraćao kući sa jednim od naj ortaka, i ova pesma je uvek cepala preko mp3-ja. Jednu slušku on, jednu ja, i prokleta nirvana.




Dofatio sam pre mesec dana recimo, da pogledam i ja konacno taj film "Cloud Atlas". Digla se poprilična prašina oko tog filma, i mogu reći, s pravom. Pesma me je toliko ujebala u pojam da sam sekund pošto sam završio sa gledanjem filma dohvatio gitaru i besomučno počeo da je sviram. Sad znam da je cepam i na klaviru.
I mislim da sam jedini na svetu kome ova melodija nije tužna, već prokleto divna.


Ženim se.
Dobro, verovatno ne.
Ali je jako teško biti dugo u vezi sa najsavršenijom devojkom na svetu i ne želeti da joj turiš prsten na ruku, da bi joj malo kasnije rekao da ode u kuhinju. Sendvič, ženo.
Prvi put sam joj je svirao preko telefona mortus pijan februara prošle godine, na žurci kod Zeke. Lik kojeg sam to isto veče upoznao isto ima devojku koja se zove Milica, tako da smo u isto vreme pozvali ribe, ja sviro, cela soba pevala, bilo neviđeno kul. Čak sam sledeći dan prvi put dobio sendvič.
Da, znam, papuča. Jebiga.
Elem, mnogo volim ovu pesmu, jer, jebiga, mnogo volim moju devojku.


Ali u dušu me dira. Sad bi otišao u kafanče. Lele. Opaaaa !


I, za kraj, pa,
kraj.
Na Doorse me je još 2009te navukla hipi ortakinja. Ima nešto u glasu Morisona Džima što te tera da pomisliš kako je droga gotivna stvar.
Pozdrav od Letve, odo sad da pijem.




Hvala Letvi koji je izdvojio vreme i za nepunih sat vremena napisao ovo.
Eto odrzala sam obecanje, tri clanka za veceras.
Hvala jos jednom i Vegiju i Sindjelu koji su mi izasli u susret.
I vama koji ste citali.
Do sledeceg broja,
Pijana11.