Reforme i krupne ribe

Day 1,650, 07:18 • Published in USA Serbia • by Spop

Već odavno se spremem da napišem jedan tekst o svemu što se dešavalo poslednjih dva meseca, sa tačke gledišta jedinice čiji sam član i komandant, ali taman se stvari malo smire i ja odustanem, kad ono - krene ponovo...
I eto, naterah se da sednem i napišem, jer sam svestan da velika većina naše epopulacije ne prati dešavanja vezana za reformu vojske i trenutno stanje u njoj ili prati samo zvanične izjave trenutn vlasti u kojima postoji samo jedna strana cele priče...
Dakle, par reči o PVJ Ajkule, pošto je neophodno za celu priču. Jedinica je osnovana, sada već pradavnog 24.10.2009. sa vrlo malo početnog kapitala. Oskudevalo se u svemu. Nije postojala pomoć države, ali jeste jedinstvo i želja njenih članova da se jedinica bori za svoju zemlju. Firme su građene uglavnom donacijom samih članova i polako je podizan njihov kvalitet. Q5 firma za oružje je u početku izgledao kao neki luksuz koju sebi mogu da priušte samo VeS jedinice, sa tada za nas, nepojmljivo visokim budžetom i bonusima za važne bitke. Vremena su se menjala, jedinica je dobijala na masovnosti i uskoro smo i taj cilj uspeli da ostvarimo - kupili smo prvu q5 oružaru (sreća- radost, radost - sreća), prešli na sistem refunda... Kada je došao V2, već smo bili afirmisana PVJ jedinica, koje je dala svoj doprinos u svakoj velikoj borbi koja se vodila. Dalji napredak jedinice, vezan je sa dolaskom na čelo jedinice Miljane Pantelic, koja je, uglavnom iz sopstvenih sredstava, nakupovala gomilu firmi i time omogućila da jedinica ne oskudeva ni u čemu bez obzira na npr. visinu refunda. Međutim, iako nismo imali realnu potrebu za refundom, nastavili smo da budemo na istom, jer smo bili ponosni kada nas dođe 200 na kanal za udaranje i kada mi budemo deo toga. Osećali smo da tako na najbolji način usmeravamo naš dmg, a i da se članovi jedinice osećaju kao pripadnici jedne šire ideje, da ne kažem porodice, sto je povoljno uticalo na moral članova MU. Nikada nismo postavili pitanje visine refunda.... Kada nije bilo kongresa, i kada nismo dobijali refund, Ajkule su i dalje dolazile na skupove i ni jednom rečju nisu prigovorile da im je teško, a nisu ni smanjile svoju aktivnost.
I sve je to funkcionisalo tako do prošlog meseca. Najavljena je reforma i Ajkule su htele da se prilagode. Razmišljail smo - pošto nam nije bitna visina refunda, prilagodićemo se svakoj reformi koja je u interesu eSrbije. Uostalom, mislili smo - partneri sa njima, trebaju oni nama, trebamo mi njima.
Zašto kažem - partneri? Zato što smo mi refund doživljavali na ovakav način - država nam plaća minimalnu cenu tenkova, koliko da pokrije troškove proizvodnje, a mi za tu cenu dreždimo po sat-dva na udaranjima. Ko ne veruje neka proba. Ko je bio ili jeste u PVJ ili VeS, zna šta je najteže, i zna zašto mrzi reč “pratimo”. Civili dođu, odrade, izaberu gde će da lupe i to je to. Vojska čeka određeni trenutak, kada je šteta najpotrebnija, a taj trenutak bira MoD. Često čekate celu bitku, i na kraju i ne udarite, jer je zid ostao u plusu, a država štedi i neće da naredi da se puca tamo gde ne treba. Vojska radi za minimalac u firmama svoje MU, tj. za 1 rsd. Pa ako nema zakazanih skupova od strane države, ili ako ih propustite, pošto se zakazuju 15-20 minuta pre početka, vi vidite šta ćete i kako ćete.
Postoji i lakši način. Da ne budete na refundu. Lakši je ako imate svoju infrastrukturu i ako možete da omogućite da vojska nekoliko puta na dan izudara od onoga što su te firme napravile i prodale. Onda nema čekanja, onda nema praćenja, ali onda i nema DO po komandi i isporuke štete onda kada je državi najpotrebije, zajedničkih skupova i slavlja kada “obalimo međeda”...



Onda je trenutna vlast krenula da “razgovara” sa pozicije apsolutnog monarha, a ne partnera u nečemu što je obostrani interes. Dakle, njihov stav je bio - vi živite na naš račun i imate da slušate šta vam se kaže. Nekoliko puta smo pokušali da razgovaramo o tome sa njima, i da im objasnimo da nama refund čini manje od 20% od prihoda, da mi želimo da se dogovorimo, a ne da slušamo monologe, ali kada umisliš da si gazda, i da ne možeš da živiš bez njega, i kada taj gazda ne sluša uopšte šta mu pričaš ili predlažeš, dogovor je nemoguć.
Konkretno...
Ponuđeno ja da bot prati dmg svake jedinice na skupovima - što je odmah prihvaćeno od strane svih PVJ jednoglasno.
Ponuđen je BH pravilnik u formi “uzmi ili ostavi”. Ko neće - može da izađe sa refund sistema, ima drugih jedinica koje će popuniti mesta postojećih (Španske, neko reče...). Naravno SSF je izuzet iz cele priče što je odmah bio prst u oko. Ajde prešli smo preko toga i pokušali da malo doradimo pravilnik, kako bi bio prihvatljiviji. Nije nam se dopadalo da MoD može da sankcioniše naše vojnike, već je promenjen predlog u smislu da komanda konkretne PVJ kažnjava-izbacuje sopstvene vojnike, na predlog MoD, kao i neke sitnice oko toga kada važi BH pravilnik, jer to nije bilo baš precizno definisano. Promenu su podržale sve PVJ. Promene je uobličio Nessko, inače diplomirani pravnik, tek za svaki slučaj, da kasnije ne bude raznih tumačenja, izgubivši gomilu vremena, ne bi li postigao koncenzus svih PVJ, a da ne narusi samu suštinu predloženog BH pravilnika. Na prvom sastanku koji smo imali, naš predlog dorađenog pravilnika je odbijen, uz komentar da im ne pada na pamet da ga čitaju....
Naravno, ono oko čega smo se svi dogovorili - uvođenje bota za kontrolu štete, kasnilo je mesec dana...

Usred tog previranja, došao je i dodatni zahtev da se formira poseban baby vod, i da svaka jedinica svoje bebe prebaci u njega, a ukoliko to ne uradi imace za ⅓ manji refund. Ajkule imaju baby vod i mnogi redovni koji su sada u ajkulama ili u drugim jedinicama, prošli su kroz njega, uključujući i mene. Uslovi su posebni i oni koji su slabiji vrlo brzo postaju jači i priključuju se redovnoj vojsci, polako se uvodi u sistem funkcionisanja jedinice, a služi i da se vidi ko jeste a ko nije za “velike”... Kao opravdanje za ovaj zahtev, bilo je da “neke jedinice, zbog postojanja baby voda, zahtevaju veći refund”. Pošto ajkule nisu nikada pravile pitanje oko visine refunda, nismo se pronašli u ovoj priči ni na koji način i to smo glatko odbili.
Ali zato smo se našli u jednoj drugoj. Krenula su prepucavanja po člancima, shout-evima, kako PVJ žive na “državnoj sisi”, prozivani smo zbog toga i mi, a posebno kako miniramo reforme, kako trpamo pare u svoje džepove od refunda, kako zarađujemo na refundu....
E tu nam je definitivno pukao film.
Doneli smo odluku, koju smo toliko dugo pokušali da odložimo - da izađemo sa refunda, jer smo zaključili da više nemamo živaca da se natežemo sa klincima iz UeS koji su umislili da su jedino oni pošteni u ovoj igri, a da smo svi mi ostali lopovi, muvatori.... Ista priča koju su iz politike izgleda preneli i u vojsku. Ali pošto mi nismo političari, i imamo svoj ponos, nismo hteli to da trpimo.
Ajkule i još neke PVJ jedinice su izašle sa refunda. Tiho i bez mnogo buke. Nismo objavljivali članke, nismo pljuvali nikoga. Vlast je takođe ćutala. Nije im bilo u političkom interesu da o tome mnogo pričaju, izgleda. Barem ne pred izbore. Sada kada su izbori prošli, opet su počeli nešto da o tome galame.
Uvedene su nagrade, za “aktivne”, na potpuno perfidan i proizvoljan način, kao da to nije moglo kroz visinu refunda, tj. cenu tenka (jer se on dobija samo za one koji su dolazili na skupove), što nas samo dodatno uverava koliko smo bili u pravu što smo odlučili da igramo svoju igru, a ne njihovu. I opravdanje je čak političko - nećemo da ostavimo gomilu para na računu naslednika, jer ih oni spiskaju, a zaboravljaju da su te pare baš i nasleđene.
Priča ostalih PVJ je možda drugačija, zaista ne želim da o tome išta pišem. Priča VeS jedinica takođe... Kuke i motike, verovatno, potpuno drugačija.
Činjenice su sledeće: nekoliko zaista dobrih jedinica više ne dolzi na skupove koje organizuje ova vlast. I tako će ostati, sem ukoliko eSrbija ne bude direktno ugrožena, kada će verovatno svi, pa i ajkule, preći preko svake vrste podela i udarati za eSrbiju bez pitanja.
Vojna moć eSrbije je umanjena i to značajno, što će se tek osetiti, kada prođe interesovanje za TP medalju. Nekoliko hiljada ljudi, udara po DO koji više nije usklađen sa DO MoDa...
A što je najbitnije, nisam siguran, posle svog ovog maltretiranja, tupavih sastanaka, prozivki, favorizovanja pojedinih jedinica... da će se te jedinice ikada vratiti pod političku kontrolu MoDa. Mnoge sada udaraju sa savezničke zemlje, po nekoliko puta većoj ceni nego što su za eSrbiju. I što je najzanimljivije - mnogo ih više poštuju i uvažavaju. Znaju da trebamo više mi njima, nego oni nama.
Što se tiče ajkula, mi naših 20-30 miliona štete na dan, sada isporučujemo gde god mi smatramo da treba. Nekada prodamo taj dmg, nekada sami finansiramo. Stvari su mnogo prostije. Deo firmi smo prebacili sada u USA, zbog većeg bonusa. Jedinica ima dovoljno, da sama plati 2 ff svojim ratnicima, iz sopstvenih izvora. Sa sve hranom. Sve preko, ako želimo da prodamo dmg, je čista zarada. Nema više dugih čekanja na kanalu i praćenja... Najčešće se udara stalno, preko celog dana...Prvi ff često se ispuca ko kad želi, kad dođe na chat... Nikada nismo imali više članova i nikada nismo bili jači. Nikada nam ljudi nisu bili zadovoljniji načinom rada i organizacijom.
Ali gorak ukus ostaje u ustima - da mi nismo potrebni našoj državi ni kada damo sve od sebe. Da oni nas ne smatraju partnerima u ovoj igrici. Da ne cene to što za siću sedimo po kanalima i čekamo njihovu komandu. Da misle da mi živimo na njihov račun. Da je šačica ljudi, razbila sistem, koji je funkcionisao jako dugo, umesto da ga nadograde, usavrše - najviše ne jer su želeli loše eSrbiji, nego iz uverenja da jedino oni žele dobro...I jer im se moglo...



S postovanjem
Spop
Jedan od komandanata MU Ajkule