Join the new world

Стари Грци су много пута показали колико су били испред нас. И у научном, културном, војном, али пре свега и у политичком смислу. Створили су најлепшу политичку творевину, творевину због које су се рушиле власти, дизале револуције, збацивали диктатори, убијали краљеви и цареви. Творевину која се зове демократија.

Овога пута се демократска власт није показала као добра. еСрбија је постала земља у којој се све чешће дижу револуције, да нам је то прешло у навику, било то против диктатора, било то против демократа. Власт су обележиле мистерија рефунда за ебебе, губитак територија у Хрватској, врло врели односи између војних јединица и исте.

Мада нисам подржавао власт, не волим ни диктатуру. Никада нисам био за владавину једног човека. Мислим да је,већ сада прошла власт, требала пасти, али такође мислим да је на њено место морала доћи демократска власт, не диктатор. У чланку који сам обрисао пре неки дан рекао сам нешто врло слично, мада мислим да се нисам лепо изразио.



Ми бирамо. Овога пута то је била диктатура.

Славне диктатуре се завршавају неславно, неславне још неславније. Ево једног примера доле неславног завршетка диктатуре. На слици је Мусолини са љубавницом и сарадницима:



Опет никад се не зна. Можда грешим. Не могу знати унапред. Није ни демократија толико златна, колику сам је можда представио.Можда није више оно што је некада била. Има доста критичких виђења демократије.



У сваком случају верујем да је прошла власт морала пасти. Можда не на овај начин, али како је,тако је.

За крај један цитат, овога пута од Арчибалда Рајса: ,,Истинску демократију ће сигурно много боље обезбеђивати савет од 25 најмудријих људи нације, него Скупштина коју је напунило 300 неких лудака, скоројевића, мутивода, себичњака и подмићивача, за које је почетак и крај демократије у њиховој личности."

sekicar001