[СПЛ] Дацина председничка кандидатура

Day 3,149, 03:24 • Published in Serbia Serbia • by Danijela 89


Позић-возић! 🙂

На сутрашњим председничким изборима моћи ћете да заокружите моје име. Уз подршку и подстицај пријатеља из Српске патриотске лиге, решила сам да будем један од кандидата.

За оне који ме не познају (а мало их је):
Отпочела сам са игром пре готово шест година. Највише сам поносна на сјајну екипу из Небеских ратника – чији сам командант, а потом и на драге Патриоте, са којима сам од самог оснивања партије. Док је скупова било – редовно сам их посећивала. То је поента игре, уосталом. 🙂

Августа 2014. године имала сам прилику да водим државу из председничке фотеље. Тада сам пронашла решење за узимање петог ресурса за оружје, који нам је недостао, те је започето и добрим делом завршено освајање Шпаније, преко које се касније ишло у Јужну Америку. До прерасподеле ресурса сви су се будући председници ослањали на план из тог мандата. Такође, тог је месеца, иако је било лето – доба годишњих одмора и распуста, наша Влада имала чак два тима Министарства информисања. И поред опструкција у Конгресу и низа оборених закона, тај се мандат може сматрати врло успешним, а донекле и прекретничким.



Мотив да се поново кандидујем даје ми атмосфера свеопште досаде и мртвила. Доста је играча напустило игру, нових уопште ни нема, чет-канале ретко ко више и посећује, а о скуповима боље да ни не причам. Иако је највише доприноса томе дошло током диктатуре, нису они једини кривци: заједништво се бар већ годину и по дана системски руши – укидањем организованих удара војника, улагањем државног новца у малу скупину појединаца, одржавањем вишегодишњих несугласица међу вођама странака, нетранспарентним радом држвних органа… Кап која прелива чашу јесте катастрофални учинак током недавне прерасподеле ресурса. Јасно је, дакле, да таквој диктатури треба стати на пут.

Међутим, подједнако је важно и питање ко ће остати након обарања диктатуре, као и на који се начин осигурати тако да не дође до поновног њеног увођења, односно – како обезбедити дуготрајан а функционалан и стабилан систем одржавања власти. Тим ћу се питањима бавити независно од исхода ових избора, заједно са сарадницима који су ме подржали.

Дискусија се може развијати у неколико праваца; један од предлога јесте и увођење одговарајућег правилника, иза којег би стао већи део заједнице, а који би контролисао и вредновао власт демократски изабраног председника, дефинисао услове за његову смену и штитио од увођења диктатуре. Ово није ново и револуционарно; одавно се успешно примењује у неким државама. Огромна је и препрека на коју се одмах наилази: такав правилник није предвиђен механизмима игре, те је моћ коју он има – фиктивна, тј. не постоје гаранције да ће се он спроводити, као ни да ће санкције трпети онај ко то не буде чинио. Добар пример биле би црне листе које је дуго година код нас водио МУП, а које нико није узимао у обзир, иако их је формирало тело изабрано од стране већег дела заједнице, на демократским председничким изборима. Друга могућност јесте и формирање нових институција које би биле значајна испомоћ председничкој власти, али и њен контролор. Није ни тај предлог нов, покушало се и са тиме, нпр. увођењем војног савета. Међутим, исти је проблем као и са правилником – такво тело имало би искључиво фиктивну моћ. Сјајно би било да игра нуди могућности да се фиктивна моћ и озваничи, што би значило да ће се разни документи, правилници, устави заиста и поштовати. Тако би нешто било од великог значаја и у другим сферама политике, нпр. у међудржавним преговорима, чији је исход готово увек доношење некаквог споразума, који сам по себи нема моћ, односно – његово спровођење зависи од добре воље и интереса потписничких страна.



Иако нисам за увођење тела која почивају на фиктивној моћи, дискусију о томе морамо покренути баш зато што постоје државе у којима таква тела добро функционишу.

Трећа опција била би власт заснивати на механизмима које игра нуди, односно задржати се на институцијама председника и конгреса. И ту се одмах долази до проблема – такав систем користимо годинама, а он је највећим делом и одговоран за тренутно стање мртвила заједнице. Но, ствар је у томе што на место председника не долазе адекватни играчи; они имају јак политички кредибилитет, али се иза њега не крије одговарајуће искуство, нити организаторске способности, који су неопходни како би држава била добро вођена. Уз то, велики је проблем и одсуство активних играча који би пристали на то да им се одузме бар месец дана живота тако што ће га препустити развоју виртуелне заједнице.

Не тврдим да иза мене стоји довољно искуства, нити да сам добро решење за председника. Моја је жеља да током предстојећих месец дана покренем више јавних дискусија о начинима успостављања дугорочног решења за српски систем власти. Исход свега тога био би да већ наредног месеца заједнички дођемо до кандидата чији ће програм бити заснован на закључцима тих дискусија.



Оваква кандидатура није уобичајена кандидатура са планом рада министарстава, но – дужна сам вам и то у тезама изложити, у случају да на предстојећим изборима победим, а да диктатура падне, те да будем у прилици да спроводим демократску власт. Дакле:
– усмеравање играча на чет-канале кроз поновно увођење организованих удара војске и подела за припаднике нижих дивизија;
– позив да војним ударма присуствује добила би свака јединица, без обзира на своју инфраструктуру, број војника, позицију на недељној ранг-листи, а свако би био третиран једнако, односно – иста би правила важила за свакога;
– рад би на свим нивоима био транспарентан, што подразумева детаљне извештаје о постављеном СО-у, као и о сваком одржаном војном удару, уз подробне податке о сваком уложеном динару;
– питања спољне и освајачке политике решавала би се у ходу, у зависности од конкретне ситуације са којом бисмо се суочили, али би ми у плану било и ослобађање Републике Српске.
– не постоји било каква могућност улагања у профиле појединаца – пакеташа, бомбаша и осталих којекаквих назовиформација.

Напоменућу и то да је овај програм настао на основу вишенедељног плодног разговора са представницима Српске радикалне странке и Српске народне одбране. На ове изборе изашли смо заједнички.

За крај, захвалићу се свима који су имали воље и стрпљења да прочитају ово опширно излагање по овако врелом дану. 🙂
Противкандидатима на изборима желим доста среће, а све вас позивам на аргументовану дискусију у коментарима.