Писмо унуку

Day 1,257, 12:01 • Published in Serbia Serbia • by 0riana

Морам да ти кажем да ме је твоје писмо јако обрадовало. Радује ме што си ти добро [само немој превише са тим заебаним да се дружиш, чула сам да гаји неке чудне претензије према прасићима ] Радује ме чињеница да имаш јасне планове шта желиш у еЖивоту. Знаш да је баба увек ту за тебе била и да ће ти увек помоћи шта год да ти треба, али признајем да се потајно надам да ћеш се ускоро вратити својој еКући. Велико се еЗло надвило над еСрбијом и право је време да размишљаш о повратку.

Читам пре неки дан дневник из старих дана и тако ме нека туга спопаде. Данас где год да погледам видим народ који се предао и то ме нервира. Не могу то да гледам. Нисам се свих оних месеци у свим оним еВладама мучила да би ово настало од наше еДржаве. По добром старом обичају еПолитика се користи као покриће за вређање људе. Заборавља се чињеница да када некога вређате то радите зато што сте лош човек, а не зато што сте еПолитичар. еПолитика и Ромпер су постали омиљени изговори за нерад који је произвео све недаће са којима смо суочени ових еДана.



Знаш и сам да смо тражили промене, али ни сами нисмо знали шта тачно желимо да мењамо, тако да сада бауљамо, котрљамо и прљамо се у каљузи у коју се претворила еСрбија. Они паметни и способни су се повукли пред гласнима. Остали без воље да се боре, расули се по белом еСвету.

Неки вонаби пандур је преузео на себе да се постара да сваки покушај указивања на проблеме у еДржави буде пропраћен уз масу претњи. Не иде му у главу да тако само испада много глуп у друштву. Мора мица да се труди да достигне ниво простаклука оног пропалог РЛ политичара који је дошао у нашу малу еЗаједницу, да глуми лудило и теши се јер му је пар људи поверовало у лажи које изговори чим зине.

Ту су нам наравно и добри стари лопови којима је изгледа период “окајања грехова” прошао, па су сада “узорни грађани” наше еЗаједнице. Ма, шта да ти причам. Овде су лажи реалност, окружење срамно. Апатија нека завладала. Стигло време да се лупа у лонце, да се буди народ... Да признамо грешке које смо правили, а не да кривимо друге за њих. Да извучемо поуке из својих грешака. Тако ће макар нешто добро проистећи из њих.



Ја сам ти добро, еСтарачки, али немој да бринеш. И сада им смета што нисам прљава и бедна, што умем ударце да вратим и додам им још један, што они који ме не воле могу само да ме се плаше. Пре пар дана смо ишли да помогнемо у ослобођењу еСвете земље, мораћу да ти пошаљем слике. еСинд је диван у ово доба еГодине. Меп те поздравља много и каже да је не зовеш деда .

Не знам шта бих ти још више рекла, видиш и сам каква нас је страхота затекла, и какво нам се зло спрема. Дошло је време за обичне ликове, искрене и добре, што не намећу се много, али неће да се склоне. Дошло је време да заборавимо све несугласице и да се боримо, сви заједно, јер како се поставимо данас одлучиће многе битке које нам предстооје.
Зато ‘ајде ти мени, пиле бабино, полако пакуј кофере и долази кући да се прикључиш борби.