WE ARE NEVER SURRENDER!!!11 7. део

Day 3,475, 01:41 Published in Serbia Serbia by Gambino_SSSS

Молим вас да чланак коментаришете, вотујете и шаутујете, ако вам се допада јер по новом начину позиционирање се врши на основу броја коментара



Једна од највећих мана и проблема у нашој игри била је субјективна модерација. Модератори су ангажовани из играчке заједнице, имали су огромна овлашћења да банују за ружан коментар у новинама, било шта што је личило на увреду или национализам, чланке, аватаре, а став администрације био је да се модератор пред играчком заједницом подржава. На почетку еСрбија није имала своје модераторе ни администраторе. Били смо у ситуацији да над нама имају јурисдикцију због језика наши највећи противници. Профили нису били нарочито безбедни од провале, пљачке или подметања донација са мултија и све то је чинило да су профили сматрани краткотрајним па су играчи мало улагали у њих због осећаја несигурности. Притисак је био толики да су под претњом бановања захтевали чак да ВеС скине ознаке Војске Србије као нацистичко обележје. Петиције да се нека неправда отклони биле су свакодневна појава и врло често су се завршавале још већом неправдом бановањем оних који се буне.



Марсовци нису успели у својој намери да отворе пут Хрватској и Грчкој за пролаз свапом територија до Подолије. После избора за конгрес више није било Марсоваца и врло брзо су закони враћени у нормалу. Привреда у Србији нагло је добила на полету, иако су плате у Индонезији и Мађарској биле веће па се многи нису вратили, али су наши радници тамо губили на популарности. Да би се неко селио за изборе у другу државу не само што је морао да плати карте него и да откаже посао. Тако би власник предузећа остао са мањком радника што је било штетно за производњу. Често би се зато договорио да га власник у одређено време отпусти и сачека да га опет прими за неколико минута. Ако би неко други у међувремену желео да одради свој дан и не би сачекао да се 10. запосли то је била штета за власника.



Тикетара у Аргентини где смо правили карте претходног месеца више није била потребна. Аргентинци су чудна заједница, за све време док смо тамо радили нисам успела са њима да проговорим пар поштених реченица, мада сам покушала. Имала сам компаније у много држава, али такав амбијент нигде. Чим се завршио проблем са Марсовцима одлучила сам да ситуацију разрешим. Наши су се иначе преселили због гласања за конгрес, а ја сам понудила тикетару Аргосима на продају. Нису ни трепнули откупили су је одмах.

Пошто су код нас Хрвати месецима држали лажну компанију цинично названу Државна компанија за почетнике, са преко 1000 заробљених налога у компанији без новца и сировина где нису могли да раде, проблем је био велики. После запошљавања играч прва 3 дана није сам могао да да отказ, а кад не може да ради није могао ни да заради за хлеб ни да стекне искуствене поене и најгоре од свега губио је поверење у игривост. Модератори нису реаговали на жалбе. Упркос свим нашим молбама да затворе лажну компанију Зубикс је истрајавао, а остали Хрвати су се правили блесави. После штрумфовања цене компанија у Хрватској су нагло пале, зато сам за пар голда откупила у Хрватској компанију за дијаманте постављену у погрешну регију и отворила њима лажну фирму по истом принципу како је то урадио Зубикс. Ускоро је почело јецање о неправди и нефер односу према почетницима. И Ludak21 је отворио једну лажну компанију у Хрватској. Код обоје укупно је до краја месеца остало око 600 заробљених налога.



Током штрумфовања Хрвати су имали беби бум и било им је важно да њихови почетници не буду заробљени. Преко Липеца тражили су повлачење наших компанија, а ја сам условила да и zubix мора да затвори своју компанију, обећа да нову неће отварати и отпусти све заробљене из ње па да је онда стави на маркет. Пристала сам да ја урадим исто одмах после њега. Лудак је такође пристао на договор. Пошто Зубикс није хтео да се мучи са отпуштањем 1000 радника то дуго и досадно кликање одрадио је Webstartm. Мојом грешком као услов нисам тражила да обуставе злоупотребу модерације. Оног часа кад сам завршила отпуштање и ставила компанију на продају бановао ме је. Тако погибе Симијон 1 исцелитељ и чудотворац, праведник, многодетник и платоногуодник. Кружећи тако у лимбу дух Симијона 1. сусрео се са духом Жељка Ћировића, Илије Божића, crazy eyes, Димитрија Иванова, Немање Ћирића… Сазнао је да има фиксни ИП број и чудесно се реинкарнирао у телу Гамбина_СССС, блиског рођака Гамбина Великог.



За новог председника Србије изабран је фонМартин који је раније био министар економије, а сад је целокупан курс Владе био усмерен да еСрбија економски и војно ојача.

Један од метода зараде било је мешетарење валутама на монетарном маркету. Мешетарење је увек тражило веће суме, користили су га појединци, али и држава која је осим тога могла да штампа новац и извлаченјем вредности из курса, или њеним нагомилавањем утиче на привреду. Стабилан курс је увек држави доносио боље шансе за инвестиције, а променљив главобоље. Код нас су осим фонМартина и Рингеа који су мешетарили за државу врло брзо на маркет ступили и појединци који су мешетарили за себе или неку групу. Поменућу да је Геопаја мешетарио за Елиту, а група Мунче, Лудак21, Монг и Бора (не сећам се целог ника али имао је на аватару Торентеа), су деловали заједно гурањем преко више понуда. Али на мм је највећи број мешетара припадао играчима страних држава. Државни и приватни мешетари нису увек имали исте интересе, јер што је већи курс веће су курсне разлике па је и зарада већа.

Много новца је штампањем било испумпано из курса наше валуте. Тим новцем тоери су откупљивали робу, доводили до дефицита на тржишту, али углавном су га чували чекајући да курс порасте и из њега извлаче корист мешетарењем. Зато је наша стратегија била да штампањем динара и откупом голда са нашег мм не дозволимо драстичан скок курса. Са таквим количинама динара у рукама противника ми нисмо имали добру контролу над ситуацијом, али низак курс и штампање динара давали су нам предност да уместо њиховог пунимо наш буџет како би инвестирали у домаћу привреду и војску.



У то време компанија eRepublik Labs Limited је у стварном свету аплицирала за кредит код Европске уније за промоцију европских вредности. Да би добили кредит требало је да достигну одређен број играча. Текући светски рат су покушали да искористе као подстицај за промоцију игре. Француска, из које је г. Бонте један од оснивача и великих акционара, била је после добрих искустава промоције у Србији, Хрватској, Мађарској одабрана за следећу земљу где ће се популарисати игра. Први дани кампање у Француској довели су до масовног приливанових играча али, за разлику од нас, Французи нису били одушевљени условима у којим треба да преживе игру ниске игривости. Они нису имали организован пријем нових играча и нису хтели да се цимају око тога. Иако су све државе савеза укључујући Србију послале донације хлеба и других потрепштина беби бум у Француској је доживео фијаско.

То је коначно довело до решавања неких проблема на које су се од раније играчи жалили. Претходно је профил сваког дана губио 10 здравља које се надокнађивало хлебом, али ако не конзумира хлеб после 10 дана профил је остајао потпуно без здравља и трајно се гасио. Е сад ако човек мора да путује или дуже остане без интернета једини начин да преживи било је да неко други одрађује двоклик, а то је забрањено и масовно су бановани играчи због ситовања туђих налога. Коначно изменом је омогућено да налог који има у складишту хлеб може сам на промени дана да га искористи за опоравак здравља стичући искуствене поене, а да се нико не логује.



Измена је наравно решила неке проблеме ситовања, али је отворила с друге стране могућност за хлебовање, узгајање налога без уласка на профил. Вешти програмери правили су себи скрипте за генерисање профила у ерепублику као својих реферала, напунили би их хлебом и како сваки дан конзумирају хлеб добијали су искуство док не дођу до прве медаље и награде за реферале. Тек онда је ботер улазио на профиле, само једном, слао голде на неки орг, а мултије напуштао. А било је и много више оних што нису довољно вешти али су храбро покушали.

Баш у исто време Иван Минић је као награде у Конквизтадору почео да нуди домене са неограниченим бројем имејлова и међу нашим ботерима је настала читава помама за квизом. Други су радили преко рачунских центара, или користили кинеске генераторе привремених имејл адреса. Неки модератори су покушавали да буду савесни и да лове ботере, а други су им се придружили и штитили их. Ако се питате што су се Лемнару и Бонте правили слепи, није ни то велика тајна. Ботери су им без икаквих инвестиција у рекламу и промотере набијали број играча неопходан за добијање кредита.



Предузећа се нису као данас налазила на профилима власника него на организацијама које су коштале 5г за отварање плус пријава на емаил који није већ коришћен у ерепублику. Велика предност била је што је више играча смело да приступа истој организацији, за разлику од налога коме сме да приступа само један. Тако смо Иван, Весо и ја имали заједничке оргове на којима смо сви троје привређивали, водили фирме за све заједно кад ко има времена и делили добит. Велику помоћ у вођењу фирми пружала је скрипта за израчунавање плата и цена производа која је узимала у обзир скил радника, сировине и порезе.

За нас који смо имали само високоресурсно жито била је огромна главобоља како најчешћи од свих ресурса продати. Покушали смо да направимо уговор са Русима да они од нас купују жито. Сличне договоре смо покушали и са другим савезницима који су имали друге високе ресурсе. Идеја коју је иницирао Банкар је била да великом и повољном понудом жита и хлеба привучемо сталне купце да код нас паркирају своје оргове и преко њих купују са нашег тржишта. Нама је хлебовање пало ко кец.



Покренута је акција Купујмо домаће преко које су наши и страни купци могли да поруче наше производе ослобођене од ПДВ. Ускоро се показало и да је трговина кућама за додатно здравље које су тада биле трајне, врло профитабилна. Играчи који су купили К2, К3 или К4 кућу после неког времена кад скупе довољно за већу могли су без бриге о преварантима да своју стару кућу понуде на продају преко Valletta организације владе Србије и да купе јачу, такође половну, по повољнијој цени. Посао са житом и хлебом се временом разрадио у за мене неочекиваним размерама.



Врло уносни послови могли су да се направе и кроз трговину компанијама. Пошто нису биле фиксиране цене као сада, могла је да се купи јефтино компанија којом је неко лоше управљао, покрене производња у њој и онда скупље прода. Или ако је компанија била промашај, а понуђена је испод половине цене, да се дисолвује и извуче разлика.

Ја сам највише волела да тргујем компанијама. Ту је основна цена за коју се комапнија може купити била прилично јасна и није се могло пропасти, а у самим компанијама су се видели радници, али није могло да се види колико новца, производа и репро материјала има. Некад су компаније биле празне, без радника и сировина, а некад су запошљавале добре раднике па су се у њима налазила читава богатства новца за плате, сировина и готових производа. Зашто би неко јефтино продао такву компанију? Јер му је требало за тенковање, или је поставио на тржиште пре пар месеци и заборавио на то, а временом скил радника је порастао, са њим плате, количина потребних сировина и произведене робе. Ништа слађе него кад заиста нађеш неочекивано богатство, као бисер у шкољци.

Новац који су донели Штрумфови прво је употребљен да се измире обавезе и трошкови према савезницима. Онда је између наше и мађарске Владе подељен део новца, а део су добили сви Штрумфови као плату за свој труд ако се добро сећам 5000 куна свако. Већина наших штрумфова су инвестирали своје паре у себе и своје јединице Елиту и ВЕ, само су Зерони и Фића_95 дали заједници све. Захваљујући овом приливу Елита и ВЕ су нагло ојачала што је оставило много трага на развој играча који су од тада опремани К5 оружјем. Остале јединице имале су тужно смешне војне компаније.




Војне компаније су биле другачије организоване од цивилних, оне су радиле по систему задруге. Иако је у компанији било само 10 места за рад било је могуће отпустити радника сваки дан и примити другог, трећег,... Па сутра поново. То је било бесмислено за К1 или К2 компаније али већ код К3, К4 а посебно код К5 било је јако корисно. Али била је зачкољица да је продуктивност мања ако је у компанији мање запослених од пуног капацитета, зато је могао да се отпусти само један запослени да би се направило места за следећег чиме ће бити пун број радника кад он буде радио. Осим тога продуктивност је била већа са пуним здрављем о чему се такође водило рачуна. Зато су у војним компанијама имали више сталних радника који су током дана могли да се запосле и одраде, па буду одмах отпуштени да би се запослио неко други. За такав начин запошљавања било је неопходно да се договори време или да стално буде на располагању неко ко ће одрадити отпуштање чим му се запослени јави да је одрадио свој дан. Војници су део оружја добијали за пуцање по вољи, а део је остајао у магацину јединице до битке коју је Генералштаб сматрао важном.

Новине су биле читане и садржајне, сви су се трудили да напишу нешто што је занимљиво, корисно, или духовито. Са уживањем смо дневно читали по 10 разних чланака, награђивали субовима и вотовима, делили на чату. Нешто касније је постаје актуелан и пројекат који је започео Лунатик, а убрзо попримио неслућене размере, претплаћивања новина. Заправо за сваких 1000 претплатника добија се новинарска медаља. Акција да се направе спискови и узајамно претплаћују новине је постала глобално прихваћена и донела огромне користи играчима који су на тај начин узели по неколико медаља, али направила приличан галиматијас и разбеснела администрацију. Пут у пакао поплочан је добрим намерама. Добили смо много новина које су имале велики број пратилаца, а нису радиле па се родила нова идеја за препродају новина са пуно субова онима који су желели да буду читани.



Новинари су одражавали дух заједнице, а он је био опорављен после успеха Штрумфова. Радовали смо се духовитим доскочицама Лудооког, марвељозним новинама Лунатика, смејали се згодама Бојана93, Кнеза Павићевића, ЦХЛО,... Било је покушаја да се у игри нађу трикови и читови, што је наравно изазивало на писање шаљивих лажних упутстава, а неке шале су по наивне и неславно завршавале.




У новинама су могли да се прочитају и критички осврти не неке идеје које су завршиле дебаклом



Још једна новинска сензација били су Шпнци. Они имају чудну навику да губе велике количине златника, не само током бродолома у Карибима него и у игрици. Да се не би знало колике су им резерве Шпанци су крили 16 000 голда у фирми која не ради, а налазила се на државном оргу. Неко је ту фирму ставио на продају, а Мађари су је откупили, платили порез и подигли голде.



Код нас су две теме преовладавале у дискусијама. Прва је била идеја коју је гурао СКС, да нападнемо и освојимо БиХ као одмазду за антисрпски став. Та идеја имала је огромне мане. Ако би ми напали њима би се активирали МПП, а нама не би. То би дефинитивно довело до краха наше офанзиве. Друга гора последица била би врло вероватна контраофанзива у којој би нас могли напасти са две стране из БиХ и Хрватске са активним МПП целог противничког савеза и ГУМИЦА. Трећи проблем били су наши савезници који су неизазван напад на макар формално неутралну земљу сматрали неприхватљивим. Увођењем држављанства ова прича је изгубила на снази јер су већина заговорника узели држављанство БиХ и пренели притисак на политичку борбу тамо. Као Министар емиграције сам водила пројекат политичког организовања Срба у БиХ и имала сам тим одличних људи на том пројекту. О тој теми детаљније ћу писати касније.



Друга тема је била много озбиљнија, како доћи до регије са високим ресурсом гвожђа. Ми у влади били смо врло амбициозни и разумели смо да велике капацитете бројних играча можемо развијати само ако себи прибавимо баш овај стратешки ресурс. Једина high iron регија у Европи је била у Грчкој и почеле су дискусије да ли је могуће доћи до ње војним и ТО путем. Дуго смо о томе причали, анализирали број гласова по грчким регијама, укупан број гласача, наше могућности да Штрумфујемо Грке и цену проласка преко Бугарске, али нисмо успели да направимо добар план. За грчко гвожђе су били јако заинтересовани и Турци.



Обе теме детаљно смо елаборирали, а о томе је писао Жељко у својим чланцима.

https://www.erepublik.com/en/article/balkanska-imperija-849744/1/20 https://www.erepublik.com/en/article/teritorijalna-ekspanzija-i-obe-ana-zemlja-892140/1/20