Kheshig: Ко верује у српске походе на Индију...

Day 4,356, 00:56 • Published in Serbia Serbia • by Sljivo



Ерепублик-ИНФО: Поштовани читаоци еРепублик инфо, имамо велику част да угостимо господина Кешига, српског патриоту, реалисту у политици, чији су чланци на тему митова у српској историји изазвали незампаћену пажњу. Моје име је Шљво Шљвановић .
Господине Кешиг да ли смо нешто пропустили у најави?

Kheshig : Да ли је овај опис о мени тачан оставићу читаоцима да процене. Нисам од оних који превише говоре о себи, то остављам другима. Хвала на позиву, са великим нестрпљењем сам ишчекивао овај интервју.

Ерепублик-ИНФО: Господине Кешиг, познати сте по врло отвореној и директној критици политичке ситуације у еСрбији. Да ли сматрате да је "политика низводно од културе", па да је зато потребно боље разумевање историје?

Kheshig : Свакако сматрам да је за разумевање данашњице потребно проучавање прошлости. Ништа се не дешава случајно и сваки догађај има свој узрок и последице. Онај ко добро познаје прошлост се неће изненадити неким догађајима који нам се дешавају јер је све то део великог историјског процеса. Нажалост, чини ми се да нисмо на добром путу, из много разлога.

Ерепублик-ИНФО: Који су преломни моменти у нашој прошлости који су нас одвели на стрампутицу [једначење по месту творбе]?

Kheshig : Сматрам да је слом на Марици 1371. једна од највећих прекретница наше историје. Друга је стварање Југославије, а трећи "реформе" које су спроводили комунисти. Осим тих, не видим да су још неки догађаји толико пресудно утицали на нашу историју.

Ерепублик-ИНФО: Доста сте писали о великим биткама. По чему је битка на Марици била пресуднија од рецимо, пораза код Стефанијане неколико деценија пре тога?(1344, цар, тада додуше само краљ, Стефан Урош Душан био жив, да подсетимо)

Kheshig : Пораз на Марици је био значајнији јер је моћ можда и најмоћнијег српског обласног господара била сломљена. Овај изненадни пораз је широм отворио врата турске експанзије дубоко у разједињене српске земље. Вукашин је можда био и највећа брана турским освајањима. Пораз на Косову 1389. је само тужна последица катастрофе на Марици, која се у сваком параметру може сматрати једним од највећих и најсудбоноснијих пораза у историји ратовања.



Ерепублик-ИНФО: Да ли су модерну Србију ипак више коштали порази у миру?

Kheshig : Занимљиво питање. За историју модерне Србије свакако да. Некако смо успели да у Првом светском рату нашег дипломату Миленка Веснића прима амерички председник Вилсон, док стотинак година касније наш премијер држи конференцију за медије на паркингу иза Беле куће. То нажалост није последица пораза на бојном пољу, већ пораза "за округлим столом", и мене лично ти порази више боле.

Ерепублик-ИНФО: У чему је узрок тих пораза?

Kheshig : Катастрофално вођење националне политике. Српско питање смо заменили југословенским и изгубили смо свој пут. Лако је бити генерал после битке, али заиста сматрам да су наши лидери морали много боље да се залажу за питање Српства.

Ерепублик-ИНФО: Због чега је Србија прихватила Југославију као своју политику? Да ли је елита земље стешњене између два царства имала "велике очи" у страху?

Kheshig : Идеја југословенства је постојала дуго, иако је за мене и даље мистерија зашто је превагнула идеја да се ствара Југославија уместо проширене Србије. Мада опет, питање је колико би стране силе прихватиле да се Србија прошири преко Дрине. Мој став је да су огромне жртве које смо поднели током Великог рата довеле до тога да смо прешли у дефанзиву што се тиче политике, и да смо хтели само да одржимо постојеће позиције, а у том тренутку одржавање позиције је било подржавање идеје Југославије.

Ерепублик-ИНФО: Југославије нема у стварности 27 година, у скраћеној верзији од осамостаљења Србије пре 12 година. Како Србија ослобођена терета бриге за Југославију данас да изађе из кризе? Шта је све потребно за национални програм у 21. веку?

Kheshig : Сматрам да је пре свега потребно зауставити срозавање националног идентитета у корист "европских вредности". Морамо да вратимо систем вредности и да поносно кажемо: "ми смо потомци хероја са Косова, Мишара, Колубаре и Кајмакчалана." Да негујемо дух српства и да почнемо да поново изграђујемо здраво друштво. Тек када изградимо здраву породицу и друштво, можемо се уздићи као народ.

За национални програм је потребна да будемо свесни ко смо и шта смо. Тренутно лутамо у томе, и сматрам да је једна од тужних последица све више присталица разних "школа алтернативне историје".

Ерепублик-ИНФО: Због чега има толико потребе за "алтернативном историјом"? Како се то одражава на стање у еСрбији и стање у нашој земљи ван овог сервера?

Kheshig : Револуције увек избијају у незадовољним друштвима, а српско друштво је један од њих. Као кривце за стање у ком се налазимо увек тражимо друге, и никад ми нисмо криви него је увек неко други. Из таквог става се и развија идеја да су "сви против нас", а одатле је лаган пут до "бечка школа нам писала историју". Један од основних разлога за тако нешто је неспособност друштва да критички посматра свет око себе. Као што већина народа слуша политичаре и потврдно клима главом, тако се и изјава "Херодот пише о Србима" или "постоји споменик на ћирилици из 2. века на Косову" узима здраво за готово. Непостојање критичког става у друштву је један од битних фактора деградације друштва, и "алтернативну историју" више видим као последицу него као узрок.

Ерепублик-ИНФО: Барем једна школа у нашој савременој историографији на неки начин оптужује наш менталитет за стање у коме се налазимо. Шта је пресудно утицало на наш политички менталитет? Чести порази у миру, корумпирана елита, закаснела модернизација, континуитет популизма, периферан положај на ободима сфера утицаја Хабсбуршке и Отоманске империје и Ватикана, наша опијеност Западом и одбацивање доброг из домаће традиције, опијеност Русијом или нешто друго?

Kheshig : Деградација менталитета је сложен процес и не може се показати прстом на један и рећи "због овога смо ту где јесмо". Одличне си разлоге навео, и сматрам да је комбинација свега наведеног довела до овога. Мој лични фаворит од овог наведеног је корумпирана елита, јер смо више сами себе зајадили него сви непријатељи заједно.

Ерепублик-ИНФО: Зашто је српска елита склона корупцији? Да ли наша елита у игри показује склоност ка корупцији из истих разлога?

Kheshig : Мислим да су све елите корумпиране и да ми нормално видимо искључиво нашу. Српске војводе су чак и у време Првог српског устанка грабили новац за себе, када је била борба за опстанак српског народа. Нажалост велика већина људи када осети да има моћ то користи за своје себичне потребе. Има и много поштених чланова елите који представљају предводнике народа у сваком смислу, али овом стању у ком се налазимо је кумовала пре свега корумпирана елита.
Ову игру играју живи људи и сасвим је нормално да се понашамо исто као и на улици, чак и горе јер овде нема реалних последица за такво деловање.

Ерепублик-ИНФО: Иако сте изнели доста невеселу слику, чини се да верујете у то да се ипак исплати борити се. Многи Ваши истомишљеници би Вас сада питали – „како како добити расправу о псеудо-историји у оквирима правила кафанске политике?“ Шта бисте им на основу Вашег сада већ богатог искуства рекли?

Kheshig : Наравно да се исплати борити се. Чак и ако не успемо, бар знамо да смо покушали. Жилав отпор је увек красио српски род и сматрам да је управо то оно што ће "провести нашу лађу кроз буру". Борба против псеудо-историје је заправо само један фронт у општој борби за очување националног идентитета. Победом на другим фронтовима ће и псеудо-историја замрети. Можда сам и субјективан у овом питању као наставник историје, али сматрам да је један од првих корака у тој борби враћање угледа и значаја институцији школе. Одатле треба да почнемо.





Ерепублик-ИНФО: Познат је цитат Виљушке из филма "Лепа села, лепо горе" о томе шта би се десило са Србима да се школовани питају. Да ли се школа икада ценила у нашој прошлости?

Kheshig : Не мислим на школовање елите, већ на школовање народа. Уз сво дужно поштовање, сматрам да у већини случајева, теже је манипулисати образованим човеком него некоме ко је једва завршио осам разреда основне, част изузецима. Образован човек има више шансе да препозна демагогију, и сматрам да је веома битно да код "политичке елите" препознамо шта је демагогија.
Лако је водити стадо оваца на клање. Уверен сам да образовање смањује шансе да будемо овце.

Ерепублик-ИНФО: Да ли сматрате да псеудо-историја треба онима који би да уништавањем поверења у школе од народа створе овце?

Kheshig : Верујем у то, јер ако неко верује у Александра Карановића и српске походе на Индију повероваће и да је просечна плата у Србији 500 евра.

Ерепублик-ИНФО: Да ли постоји аргумент који би био нека врста "глоговог коца" (silver bullet за дијаспору у енглеском говорном подручју) којим бисте у сучељавању покопали на пример Деретића?

Kheshig : Мислим да не постоји начин да се Деретић покопа. Као када играте шах са голубом - колико год да вучете праве потезе, голуб ће оборити фигуре, по*рати по шаховској табли и шепурити се тријумфално. Али контам да ниједан озбиљан историчар неће ући у дебату са Деретићем јер је то чисто губљење времена.



Ерепублик-ИНФО: Али савремене теме претпостављам да нису. Бавите се и другим светским ратом - како бисте у најкраћем описали улогу Тита, а како Драже Михајловића - ко је био херој, ко злочинац?

Kheshig : Шкакљиво питање. Обојица су хероји у очима својих присталица, и злочинци у очима противника. Пошто сматрам да је Тито својим одлукама директно утицао на "српско питање", и то углавном негативно, морам рећи да ми је Дража некако ближи од Тита.

Ерепублик-ИНФО: Били сте еКанађанин неко време. Како је играти Ерепублик зими када стално пролази онај с гртал'цом испред куће? По чему се канадска екипа разликује од наше у еСрбији?

Kheshig : Канађани су ме, сходно стереотипу о њима, веома топло дочекали. Непосредно пре тога сам активно учествовао у политици у еСрбији и из тог разлога сам отишао што даље. Према ономе што сам видео у њиховој малој зајединици, они за 3 месеца немају пљувачине по чланцима колико ми имамо у једном чланку. Питом неки сој. Или смо ми много дивљи.

Ерепублик-ИНФО: А Грци, били сте и код њих. Они су нам нешто и географски и по менталитету ближи. Да ли је оваква сцена српски или балкански специјалитет?

Kheshig : Отишао сам код Грка у време када је пало помирење и склапање савеза. Изузетно су ме примили, посебно када су сазнали да "верујем" да је Александар Велики био Хелен. Верујем да је ово "Балкански лонац", али да ми у хаосу на политичкој сцени ове игре доминирамо.

Ерепублик-ИНФО: У овом чланку сте жестоко напали СЗР због опозива Страхињића (https://www.erepublik.com/en/article/-1-2408461/1/20 Докле смо дошли??? - published by Kheshig on day 2,399). Касније сте показивали више симпатија за диктатуру него за демократију, због тога што је за диктатуру ударало мање странаца. У оба случаја напали сте српску елиту због инсистирања на одржавању демократских механизама игре. Како гледате на данашњу демократију која почива на споразуму Војног савета и екипе око ФА? Да ли је то коначан излазак из сталног „грађанског рата“? Да ли је тим споразумом спречено да се понове ратови сујета из прошлости?



Kheshig : Опозив Страхињића сам напао јер верујем да је дошао због личног анимозитета према њему а не због његовог политичког деловања. Ја сматрам да личне размирице не смеју стати на пут националних интереса, нити у еСрбији нити у Србији. Диктатуру сам видео као мање зло, јер се је демократија у једном тренутку дошла до тачке пуцања, а опозив председника који ништа лоше није урадио говори у прилог томе. Диктатура на крају испаде прелазни облик власти на неку врсту олигархије која сада влада. Једна од позитивних страна ове власти је да је власт стабилнија и да има мање пљувачине, али је последица и одумирање политичког живота. Време ће показати да ли је ово био добар потез, мада сматрам да игра одумире без обзира на дешавања унутар саме игре.

Ерепублик-ИНФО: Писали сте о највећим српским митовима ван игре. Који су највећи митови еСрбије?

Kheshig : Највећи мит је да смо способни да превазиђемо разлике зарад националних интереса, без обзира на овај договор ФА са диктаторима.

Ерепублик-ИНФО: Постоји ли неки други начин да се национални интерес у игри стави на прво место? Да ли има смисла превазилазити разлике или просто признати да треба одвојити жито од кукоља?

Kheshig : Ја да знам решење, бавио бих се политиком и покушао да га створим. Не кажем да власт увек ради у свом интересу, сада толико и не пратим, али смо некада имали толико лопова да је крађа постала нормална. С обзиром да је новац уз дипломатију стуб моћи државе, фазон "лева рука десни џеп" се директно коси са националним интересима. Ситуација је доста комплексна, и захтева дубоку анализу гомиле паметних људи, а и тада је питање да ли би се дошло до идеалног решења, пошто смо сада у таквој фази да идеално решење не постоји.

Ерепублик-ИНФО: Да ли имате неке савете за расправе о српској историји на славама?

Kheshig : "Па да" "аха" "јасно" "капирам" и климање главом.

Ерепублик-ИНФО: И чувено "ја море" 🙂

Kheshig : Ја море и у праву си. Избегли сте расправу, и сачували себи живце.

Ерепублик-ИНФО: Поштовани господине Кешиг, хвала Вам пуно на овом гостовању. Надамо се да ћете се још неки пут одазвати нашем позиву.

Kheshig : Хвала Вама на овом сјајном интервјуу, уживао сам у сваком моменту. Надам се и ја да ћу опет бити Ваш гост. Поздрав Вама и вашим читаоцима!