Колико остани стане у један загрљај?
IArhangeLLorDI
Чудан је овај живот много. Тужно је кад ти се чини да имаш само један пут и само један излаз. А то је да те нема више. Што би се рекло.. Најлакше је одустати. Ал шта ћеш ако ти само то размишљање о томе доноси осећај "падања камена са срца". У том мору свега и свачега држи те то да постоји и опција да одустанеш. Ал ти како не желиш ту опцију... Па чак ни у опцијама.. закунеш се, заинатиш.. Да истрпиш. Да се бориш. Ал како је ово буквално борба с ветрењачама, тешко ју је водити сам. Јер поклекнеш много пута, много пута размишљаш о опији која не желиш ни да постоји. И треба ти неко да ти каже ~ еј биће боље, најгоре је прошло.
А ако нема никога то да каже и да ти држи страх... Онда ту реченицу тражиш у алкохолу. Таблетама... Погазиш обећања дата себи, а нема ништа горе од тога.
Знате, мој стриц је умро у својој 24ој. Оставио је ћеркицу за собом.
Био је зависник. Предозирао се. Те 97. вратио се са лечења, чини ми се из Русије. Негде у мају те године умрла ми је и ујна, такође јако млада. И на њеној сахрани... Мој други стриц је пред својим братом рекао... "Чим ми се жена породи има бре да купим кило марихуане..." и наравно.. Сви су полудели због те његове изјаве... Ал то се десило. То је било нешто што је поново покренуло лавину.
И ваљда се и он сам предао.
Није баш свеједно... Кад си у к и баш они који треба да се труде и да ти помогну... Ти заправо одмогну. Боли.
Ћале ми је скоро кад смо им били на гробљу рекао "ово ми је најбољи брат којег сам имао" пољубили смо слику и кренули... И док смо се спуштали полако ка капији... Као да је могао да ми чита мисли... "лепо гробље а?" ја сам се само насмејала... А он је наставио..."нема лепог гробља, сви ми кад тад завршимо овде... И треба да се трудимо да овај живот који нам је дат што боље искористимо и сами га улепшамо. И видимо да то радимо и особама до којих држимо."
Тог дана сам после добрих четири месеа скупила муда и отишла јој на гроб. Сећам се кад се вратила кући, кад су је после операције отпустили из болнице... Да сам једва дочекала да је видим, потрчала и све снаге је загрлила са намером да је никад не пустим. Ал чула сам јаук... Скроз сам заборавила да су јој раздвајали ребра. И то је баш тај осећај који ми је све чешћи у животу... Урадиш нешто са најбољом намером, са толико емоције... А опет испадне да је то било погрешно.
Много је одвратан осећај. Неописив.
Одувек сматрам да те живот је*е онолико колико можеш да издржиш, па сам овим путем хтела да га обавестим да ја више не могу и да ме не прецењује. Хвала.
Comments
Tako je sine, dolazi ti iz dupeta u glavu sa godinama izgleda 😃
Samo nastavis..........................
a ima par citata pogdnih za tvoju temu ali vec su ti mozda poznati
Ima takodje i mnogobrojnih samoubilackih udruzenja sirom interneta gde moze danonocno da crpi inspiraciju 😃
ma nisam citao samo nesto kmeci pa po onom sto sam video reko nece dugo
i koji mi djavo bi da procitam do kraja valjda zbog neke tamne strane daj bre neku vedru teme nesto lepo zajebi lose ako ti je tama u ocima ka kva ti je dusa https://www.youtube.com/watch?v=45b3DaXp2lY
https://www.youtube.com/watch?v=Aymgo8PODC8
А шта буде ако ту реченицу не тражиш ни у алкохолу ни у таблетама? Пропадаш или... Питам се...
Najbolja opcija je da je nadjes u svojoj glavi... Ako je tu ne nadjes.. Tu su prijatelji 🙂 pantek ona alkohol.. e sad sta se desava ako je ne nadjes nigde... Ne bih znala.. I nadam se ni da necu saznati.
http://imgace.com/wp-content/uploads/2015/02/guy-goes-to-mexico-to-kill-himself.jpg
i think i'm on to something
To je to... Te neke stvari u nama, neprevodive u reci... Bar si probala...
🙂
covek je jak onoliko koliko moze puta da se digne iznad svojih problema
svako ih ima i oni se razlikuju ali sudbina je ta koja odredjuje crtu zivotnog puta
ako si previse depresivan znaj ima vise ljudi od tebe koji su u gorim situacijama
pa ne traze pomoc u tabletama alkoholu i slicno treba biti jak i uzdignute glave preci preko svega
idemo dalje
http://www.erepublik.com/sr/article/jos-dva-puta-po-bezbroj-puta--2508204/1/20
daj komentar
http://www.erepublik.com/en/article/clanak-za-spring-rush-endorse-sav-prihod-ide-na-podelu-tenkova--2509572/1/20
Da li je tzeško izgubiti nekog voljenog? Jeste nema sumnje. A kad bi mama mogla da te vidi nalupala bi ti njušku šamarima jer je dala svoj život i zdravlje i snagu da tebi da najvredniji dar života, a ti nemaš hrabrosti da pustiš tugu i prigrliš radost. Iznervirala si me ovim člankom mala. Ostavi veltšmerc, nemoj da tražiš istinu u tuzi. To je pogrešno mesto da je tražiš i nađeš. Nemoj da tražiš sreću u tome da dobijaš i uzimaš od drugih. Daj drugima svoju ljubav i ne čekaj kusur. Voli druge sa njihovim manama. Umesto što gledaš samo u bunar skupi hrabrost i pogledaj u nebo. I nemoj da te čujem kako misliš o alkoholu, drogi, tabletama i ostalim kukavičkim glupostima. To je lažni put, to je navlačenje poklopca na bunar da se ni malo svetla ne vidi više.