Join the new world

У време божићних и новогодишњих празника објављујемо чланак о мање познатим детаљима историје еСрбије. По први пут, Угац отвара душу и у фељтону објашњава неке од најважнијих догађаја у еСрбији током протеклих шест година. Овај први интервју представља само загревање за оно што следи. Због великог интересовања широм регије, оставили смо текст на латиници

Šljivo: Dobro veče poštovani čitaoci, ja sam Šljvo Šljvanović, a ovo je Erepublik INFO. Danas je sa nama u studiju jedan od najuticajniji igrača eSrbije, poznati političar, nekada Imperator, danas penzioner, Ugac.
Gospodine Ugac, kako ste došli do ovog nadimka? Da li se piše kao što je radio Hostilijan sa č na kraju ili je na kraju c?
Ugac: Ne svidja mi se uvod 😁
Šljivo: Šta biste promenili u uvodu?
Ugac: Stavi najuticajniji igrač
Šljivo: nije dovoljno biti jedan od?
Ugac: Jer je to prava istina. Nije. Ne bi me uvredilo jedino da si reko za Baćka da je uticajniji. Jer smo radili dobar deo vremena zajedno. Ali ako porediš bilo koga drugoga samnom to je uvreda.
Šljivo: Da li je Baćko Vaš politički sin ili politički brat?
Ugac: Hahaha. Politički partner



Šljivo: Evo da ne uskratimo čitaoce, da li se kaže Ugac ili Ugač? I šta se krije iza Vašeg nadimka u igri?
Ugac: Kaže se Ugac. Iza nadimka se ne krije ništa i do tog nicka sam došao sasvim slučajno i spontano. Nadimak nema veze nisačim u mom životu i kao takav je bio dobar i pogodan da od tog nicka napravim brend u eSrbiji. Ovo pitanje su mi postavljali mnogi ljudi koje sam sretao uživo i svi kažu da im je sam nick čudan i jedinstven.



Šljivo: Da li je potrebno imati jedinstven nadimak da bi se postalo imperator? I kada smatrate da ste postali Imperator? Da li je to bilo septembra 2013, kada ste došli do prvog od četiri predsednička mandata?

Ugac: Da bi neko postao imperator ne mora da ima jedinstven i kul nick već treba da poseduje neke druge kvalitete kao što su odgovornost, sposobnost, politički moral ( da ne laže svoje glasače i ostali narod ), mora da ima jaku stranku iza sebe, ljude koji mu veruju i koji će učiniti sve za njega i on za njih jer samo tako se može steći poverenje svakog čoveka pojedinačno. Naravno tu je dosta bitno da je neko dalekovid i da zna šta će se desiti pola godine unapred ako nešto uradimo danas, mislim da je to najpresudnije i to odvaja imperatora od običnih igrača. Da sam ja pravio greške koje imaju kobne posledice niko me ne bi posle nekog vremena sledio ali ispostavilo se da sam u najvećem broju slučajeva donosio najbolje moguće odluke za eSrbiju,sebe,svoje prijatelje, svoju stranku, svoju koaliciju i svoj narod.




Šljivo: Kada ste bili na vrhuncu popularnosti? Ili popularnost i Imperatorstvo ne idu ruku pod ruku?

Ugac: Ja sam postao ubedljivo najbitnija politička figura 6 meseci pošto sam počeo da se bavim politikom a to je bilo u poslednjoj četvrtini 2012-e godine a predsednik eSrbije sam postao negde u septembru 2013-e. Medjutim iako nisam zvanično bio predsednik ja sam odlučivao ko će biti predsednik i na taj način sam mu davao legitimitet jer niko nije imao nikakve šanse da postane predsednik bez moje podrške i podrške moje koalicije koja je uvek bila najjača. Možda sam i previše rano počeo mnogo da se pitam jer npr ono što sam ja postigao do kraja 2012-e prosečan političak nekih manje bitnih stranaka je postizao za 2 godine. Tako da nije lako proceniti kada sam tačno postao Imperator. Ali to je negde bio period kada sam sve svoje političke zamisli ostvario, kada sam toliko puta pobedio sve spoljne i unutrašnje neprijatelje da je bilo sramota koliko ih kidam i koliko sam alfa dominantan na polju politike. Ako gledamo po datumima kada je to bilo kad sam stekao i više nego dovoljno iskustva oko celokupne igrice, kidao svakoga ko mi se našao na putu i to onako iz zezanja bez da se išta pomučim to je bio neki period januar-februar 2015-e. Tada pa sve do maj-jun 2015-e sam imao ubedljivo najviše svojih saradnika i mogu reći da sam u tom periodu i zvanično prešao igricu jer sam bio previše uticajan. U to vreme sam bukvalno od anonimnih ljudi pravio jako kvalitetne igrače i političare koji su ostavili velikog traga u eSrbiji.

Tako da sam imperator postao negde na početku 2015-e po mojoj slobodnoj proceni ali i u periodu pre toga takodje ništa u eSrbiji nije moglo da se radi bez moga amina. Tačan datum mog krunisanja ne postoji već je to po mojoj proceni period kada sam postao politički zreliji i nisam se toliko unosio u igru kao ranije a dominirao sam mnogo više nego ranije.



I da naglasim Imperator ne može da bude svako to može biti samo neko ko ima podršku svoga naroda i ko ima dovoljno iskustva da vodi isti taj narod.
Na vrhuncu popularnosti sam bio svakoga dana jer su svi samo o meni pričali a svi članci u svim novinama su direktno ili indirektno govorili o meni i tako 7 godina bez prestanka.

Bilo je perioda kada sam namerno pravio neke sitne skandale kako bih više skrenuo pažnju na sebe i bio sam skandal majstor jer kada ja uradim nešto neočekivano digne se mnogo veća prašina nego kada bi neko drugi sve to uradio. Ali mislim da je ključna stvar to što su mene svi poznavali lično iz ove igrice jer sam sa mnogo ljudi imao kontakta i kada se nešto radi o meni sve je to zanimalo i nije bilo isto kao kad neko drugi nešto uradi jer su ostali ljudi imali samo pojedine upade na scenu eSrbije i ubrzo bi odlazili a ja sam jedini bio neko ko je konstantno tu i nisam imao nameru da se sklonim iz žiže dešavanja i interesovanja javnosti.

Zanimljiva činjenica je ta da me nijedan moj stranački funkcioner ili blizak saradnik iz Akcionog Pokreta nikad nije izdao niti se okrenuo protiv mene. To sam postigao tako što sam bio i više nego pravedan prema svima, ko je radio mogao je sve a ko nije nije mogao ništa. Takodje poštovao sam svoje stare saradnike i nikad nisam zaboravljao na njih a neprestano sam pravio i proizvodio nove ljude i kadrove koji bi me sledili u budućnosti.
Zato je AP bio najjača stranka u istoriji erepublika i nikad nije mogao da bude razbijen iznutra i važi za najstabilniju stranku na erepubliku kao i u eSrbiji.



Šljivo: Da li je ukupno 4 godine provedene na čelu Akcionog pokreta dokaz neograničenog poverenja kojeg si uživao? I da li danas u toj stranci ima neko ko bi mogao makar 50% da te zameni?

Ugac: Naravno, da bih bio najbolji morao sam da budem i najaktivniji. Ta titula predsednika stranke u suštini i nije toliko bitna, ranije sam je davao kao nagradu svojim istaknutim saradnicima i ljudima od najvećeg poverenja. Tako sam pravio svojevrstan test i birao ljude, jer ako neko namerno ne sjebe Akcioni Pokret znači da neće sjebati ni eSrbiju kada ga budem postavio na neku od državnih funkcija. AP je stranka kroz čiji GO je prošlo najviše ljudi od svih stranaka u eSrbiji i bilo je mnogo kvalitetnih kadrova ali niko od njih nije imao ono što ja imam a to je sigurnost u ono što radim tako da su i ljudi koje sam puštao da rade šta hoće uvek sami dolazili kod mene da se konsultuju oko svega jer sam bio mnogo iskusniji u politici i oko mehanizama igre i mogao sam da im dam najbolje moguće savete. Tako da je odgovor ne, nikoko nije mogao u potpunosti da me zameni iako sam ja gledao da pronadjem čoveka koji može u potpunosti da me zameni. Najveći problem je bio u tome što niko nije hteo da ima neku obavezu koju mora iznova i iznova da radi godinama pa je zato veliki deo posla padao na mene. A poverenje mojih članova je uvek bilo neograničeno i oni bi bili uz mene čak i kada bih im saopštio da prestajemo da igramo za Srbiju i počinjemo da igramo za Albaniju. To je zato što sam sve te ljude pridobio svojim poštenjem i pomaganjem njima u igri na svaki mogući način.

Glupo je govoriti o stranci i državi danas jer je bukvalno sada i nekad sve drugačije i ne treba se stavljati paralela izmedju značaja nečega danas i pre par godina jer je pre par godina sve bilo mnogo teže uraditi nego danas iz razloga što je igrača bilo više a samim tim i konkurencije.



Šljivo: Kada se pogleda istorija AP, čini se da je tvoj dolazak na vlast predstavljao prelomnu tačku njegove istorije. Za početak, prestalo se sa održavanjem bloga (https://akcionipokret.wordpress.com/), umesto toga zabeležen je porast broja članova. U čemu se razlikovao tvoj pristup u odnosu na Utopiju, Furija.bre, Miljanu Pantelić, Bolid-Srbenda

Ugac: Porast broja članova se dogodio zato što sam ja prvi počeo da radim neke konkretne stvari a ne kao i većina da sve to pričam samo u teoriji. Takodje bio sam odličan organizator posla i rasporedjivao sam ljude ko će šta tačno da radi za razliku od ranije kada je rad stranke bio prilično spontan i neorganizovan. Počeo sam da stavljam kvote ko koliko igrača mora da dovede i na naj način smo se rešili neradnika u stranci koji su hteli da se pitaju a nisu hteli da rade mnogo. Jer kada bih nekome predstavio rezultate 10-15 drugih igrača koji su bolji od njegovog taj neko ne bi imao razloga da se buni i dobrovoljno bi se povlačio i prepuštao upravu i rad boljima od njega. Sa blogom se prestalo ali smo imalo razne neke druge aktivnosti kao na primer radio stanicu,više nivoa četova na koje nije mogao svako da udje kao i stalne podele i nagrade za članove. Miljana Pantelić i Bolid-Srbenda su moji politički kadrovi koje sam proizveo a ukuno sam proizveo oko 100 kadrov od kojih je 50-60 bilo višeg ranga tako da bih ovo dvoje izuzeo. Što se tiče Utopije koji je danas uspešan političar u RL on je imao puno zamisli i aktivnisti ali nije imao glasačko telo iza sebe koje bi ga slepo pratilo ali je zato imao mnogo dobrih ideja i može se reći da je baš on zajedno sa Furijom i Grifinom postavio temelje prvog Akcionog Pokreta. Furija je na primer radio mnogo dobro ali je razmišljao kratkoročno od izbora do izbora i baš na njegovom primeru sam rešio da od AP napravim nešto dugoročno na mnogo jakim nogama i osnovama i ispostavilo se baš zbog toga što sam sve radio na duge staze da je AP bio bolji, jači i uticajniji za razliku od ranije kada je jedan mesec kidao a onda dva meseca stagnirao i ništa se nije dešavalo. Ja sam uveo osećaj odgovornosti prema APu isto kao što CP ima odgovornost prema gradjanima i eSrbiji.

Šljivo: Utopija je jednom napisao "Da nisam osnovao Akcioni Pokret, zatim ubacio Milojica, a Milojica Digitex, Digitex Slobicu, Slobica Lukaza koji je pak ubacio Grifina, a Grifin Dusicu, Dusica Turincija, Turici Ugca, a Ugac Furiju, Furija Nepobedivog, pa zatim Furija i Ugac ubace Destroyera, a on Gogama i oni zajedno ubede Miljanu da se kandiduje za predsednika. Da mene nije bilo, ovo se dakle nikada ne bi dogodilo. Dakle sve cestitke slobodno mozete uputiti meni!" Da li je on bio neka vrsta očinske figure, koja te je oblikovala? Ili je to ipak Turinci?

Ugac: Naravno kada sam došao u Akcioni Pokret morao sam mnogo toga da učim jer se ranije nisam bavio politikom i dosta političara je uticalo na moj razvoj u političkom životu. Od toga bih kao svog političkog oca istakoa GrifinaNS jer mi je on prvi dao odrešene ruke da radim šta hoću jer je znao da sam bolji od bilo koga drugoga a ja sam ga poštovao i dugo vremena kasnije kada sam već uveliko dominirao scenom eSrbije sam išao kod njega na konsultacije kao kod nekoga ko je stariji i sikusniji u politici iako sam mogao da donosim sve odluke i bez njega ali sam ga poštovao jer mi je on prvi dao šansu da se i ja pokažem ali bio je svestan da i da mi nije dao šansu ja bih je sam uzeo i radio bih mimo njega i ostatka rukovodstva i što je najgore po ostale pobedio bi ih sve tako da su samnom na čelu svi samo produžili svoj politički uticaj i ostvarili svoje ciljeve koje bez mene nikako ne bi mogli.

Malo je pobrkan redosled ko je koga tu ubacio ali nebitno je na pitanje se može odgovoriti i bez jasnog redosleda. Utopija ni na koji način nije uticao na mene ili bilo šta vezano za AP od kada sam počeo ja da se bavim polizikom 2012-e, on je bio samo osnivač i ništa više. A Turinci je moj kadar tako da sam ja njega mogao da oblikujem a ne on mene, on je imao neku svoju vrstu rada jer je u to vreme još uvek bio jak uticaj Grifina i Furije. Pošto sam ja bio relativno nov on je vudeo da za mnogo toga pitam Grifina ili Furiju šta i kako, najviše oko istorije politike eSrbije pre mene pa je i on radio ponekad sa njima mimo mene jer smo u AP imali u tom periodu 3 struje. Dve koje su gledale da njihovi kadrovi budu glavini i jednu neutralnu. Pobedila je naravno struja koju sam ja kasnije preuzeo i integrisao pobedjenu struju u sistem i od tada nismo više imali podele unutar APa.

Ja sam prvo gledao da budem neutralan ali sam shvatio da moram da se umešam i ujedinim AP u jednu jedinstvenu celinu, iako su mnogo radili zajedno posle nekog vremena je došlo do spora izmedju Furije i Grifina i malo ljudi to zna ali oni nisu posle toga mnogo komunicirali medjusobno već su obojica radili samnom i ja sam bio balans izmedju njih dvojice jer bi se svaka njihova komunikacija završila neslaganjem iako su u jednom trenutku dok se ja nisam bavio politikom bili najbliži saradnici došlo se do toga da su spremni da urade bilo šta jedan protiv drugoga i tu sam ja izvukao stvar time što sam nosio najveći broj glasova pa njih dvojica nisu mogla da imaju medjusobam i lični obračun već sam ih ja stopirao i pozivao na jedinstvo stranke. Naime do njihovog spora je došlo zato što je jedan bio za produženje saradnje sa SZR a drugi je bio protiv produženja saradnje i tu je došlo do njihovog spoticanja.

Moje mišljenje u tom trenutku je bilo takvo da AP treba da ima koaliciju sa SZR jer je SZR u tom trenutko bio ubedljivo najjača stranka i bez nje nikako nismo mogli u vlast eSrbije. Tako da sam morao da potpuno preuzmem kontrolu nad AP i vežem ga za SZR koji je u tom periodu sam mogao da formira vlade i ostale stranke su bile beznačajne u odnosu na njih. Ali ja sam smislio način kako da u tim prvim danima bavljenja politokom moj glas bude jednak sa glasom SZRa u našoj koaliciji. U to vreme su sve ostale stranke vodile kampanju protiv SZR i Desert Hamstera kako bi ga uništili i oni postali glavni u eSrbiji. Ja sam na svoju stranu pridobio NSS i tako smo zajedno sa njima formirali koaliciju sa SZR i svi smo bili ravnopravni stim što smo se pazili da nas SZR politički kao mnogo veći ne pojede. Desert je u to vreme bio najjači političar u eSrbiji i pored toga što je javno priznao da krade. Želeo sam da budem moćan kao on i trudio sam se da od njega naučim što je više moguće kako bi jednog dana postao jači političar od njega i kako bih mogao da radim sve isto što on radi samo se u tom trenutku nisam nadao da ću ga u svemu mnogo puta prevazići.

Na samom kraju njegove političke karijere on je bio na mom mestu a ja na njegovom mestu sa početka. Kada je rešio da napusti igru ja sam bio taj koji je imao top1 stranku a njegova je bila top4-top5 baš kao i AP kada sam ga preuzeo. Učio sam od njega šta sam god mogao i zano sam od samoga početka da ću ga kad tad prevazići i da je samo pitanje vremena kada će on učiti od mene a ne ja od njega. Tadašnji SZR je bio pun kadrova a Desert je verovao svima i mnogi njegovi bivši saradnici su mu zabili nož u ledja baš iz razloga što nije imao autoritet kakav je trebao da ima sa svojim ljudima u stranci isto kao što ima autoritet na spoljno stranačkom planu.Stoga bih Deserta posle Grifina nazvao svojim drugim političkim ocem iako me on nije naučio ništa posebno kao Grifin već mi je jednostavno na početku dao priliku da se pokažem a ja sam to iskoristio bolje nego bilo ko drugi i na taj način sam stekao političko iskustvo koje bez njega ne bih imao prilike da steknem. Desert me je voleo zato što sam uvek držao svoju reč i znao je da je jednom data moja reč nema rok trajanja već ona važi zauvek i da ne bih menjao koalicionog partnera čak i da mi neko nudi 10x više od njega jer nisam hteo na sebe da navučem glas da sam politički izdajnik i da bih radio sa svima samo zarad svoje koristi. Znao sam da će na duge staze svi izmenjati koalicije jedni sa drugima a ja nisam žele da budem ljiga i menjam koalicione partnere i pored toga što su mi svi sa strane govorili da bih više postigao bez SZR jer su oni kompromitovani ja nisam želeo da izdam ljude koji mi veruju i ostao sam do samoga kraja sa njima.



Mnogi politički protivnici su AP nazivali SZR koalicijom, nisu čak ni ime želeli da nam spomenu pa sam ja hteo da to promenim i na kraju je SZR na neki način pao u senku APa i živeo je na staroj slavi i uvek smo pomagali jedni druge a našu koaliciju smo sklapali ukupno 3 puta jer je dolazilo do rszličitih previranja i dolazilo je do kratkih prekida u saradnji.

Kada sam ušao u politiku hteo sam da budem uticajan kao Desert Hamster a posle nekog vremena sam i kako on sam priznaje postao mnogo veći političar od njega. Na početku sam igrao baš besprekorno bez ijedne mrlje jer sam bio zelen a onda sam shvatio na Desertovom primeru da da bi te upoznala široka narodna masa moraš da budeš kompromitovan jer će jedino tako svi non stop pričati o tebi a ti ćeš dobijati političke glasove od tih istih narodnih masa.



Šljivo: Znači da se među eSrbima biti akter afera ipak politički isplati. Zbog čega je to tako, da li bi mogao da manje iskusnima objasniš o čemu se tu radi?

Ugac: Naravno da se isplati, ali ja afere nisam pravio da bi nekome naštetio već da bih pomogao eSrbiji. Npr kada sam upao u prvu aferu ne sećam se šta je tačno bilo ali se sećam kako sam se osećao. Radilo se o prljavom potezu političkih protivnika koji su hteli da me kompromituju jer sam ja jedini bio bez mrlje a nosio sam veliki broj političkih glasova, najjače je što je narod stvarno pomislio čini mi se da je bilo nešto oko multija da multijam i da je to ključ mog uspeha, da sam se zato tako brzo probio u sam vrh. Svi politički protivnici su me prozivali za multije koje su inače oni imali a ja u životu nikad nisam napravio multija to svi koji me poznaju odlično znaju. I očekivao sam da će me tako politički uništiti jer lažu o meni i nismam se osećao lepo kada me i neko od mojih saradnika pita da li stvarno multijam i pobedjujem sve ostale na taj način. Ali dogodilo se sve potpuno suprotno od onoga što su moji politički protivnici očekivali. Dobio sam masu klinaca koji su mi se divili kako dobro jebem večitu opoziciju i uvek sam na vlasti i pobedničkoj strani. Verovatno su mi se divili kao nekad ja Desert Hamsteru dok se nisam bavio politikom. Novi mladi ljudi su želeli da rade zajedno samnom i da budu u mojoj ekipi jer su od mene u svakom segmentu igre mogli da nauče sve a i preko mene je napredovanje u politici bilo najbrže i najlakše. Znači ja sam novim naraštajima postao idol i hteli su da budu kao ja ili makar približno meni. Kada sam video da imam masu ljudi koji su spremni da urade sve što im kažem naravno da sam sve to iskoristio onako kako sam mislio da je to najbolje. Kasnije kada primetim da se malo piše o meni u novinama ja sam ili isprozivao nekog manje bitnog političara jer jači od mene nije postojao da bi taj pisao o meni i da bi me spominjao ili sam nalazio ljude koji će pisati o meni nekad dobro nekad loše, znači mnogo puta sam govorio ljudima da pišu negativno o meni jer i negativna reklama je ipak reklama.
Povučen iskustvom sa početka zaključio sam da mladi političari kada ih neko isproziva nebitno da li su krivi ili nisu misle da neko stvarno pamti šta je o njemu rekao Pera Perić recimo 2014-e i zato ne kidaju punom snagom napred jer misle da ih ljudi zbog toga ne vole. Naprotiv kada te neko proziva treba sve da priznaš jer je to jedini način da prozivka prestane. Ja sam npr mnogo puta sam sebi pripisivao greške stranačkih ili koalicionih kolega da ljudi ne bi njih blatili iako ne da nisam bio kriv nego nisam ni znao o čemu se radi dok prvo ne saslušam. Na taj način sam takodje privlačio pažnju na sebe a čuvao od kompromitovanja svoje saradnike. Čak i u takvim slučajevima kada priznam nešto većina nije smela da udari na mene jer bi to značilo njihov kraj u ovoj igrici.
Ali sve sam to radio za dobro eSrbije jer je eSrbija samo pod mojom kontrolom mogla da napreduje, najbolji dokaz je što sam uvek osvajao sve moguće resurse kad se pojave i brisao svakog mogućeg neprijatelja.

Šljivo: Koja ti je afera najteže pala?

Ugac: Ne znam koja mi je najteže pala jer ih je bilo mnogo, posle nekog vremena ti uopšte ni ne padaju teško jer si naviko, kasnije ti je sve to smešno i zanimljivo koliko se ljudi unose a ti ih sprdaš i pobedjuješ na izborima.

Šljivo: Po broju mandata, sa tobom se na večnoj listi na istom mestu nalaze Lipec, Desert Hamster i cowboy_from_hell. Šta misliš da imaš zajedničko sa svakim od njih?

Ugac: Zvanični brojevi govore tako da smo jednaki po broju mandata medjutim nezvanično ja imam mnogo više mandata od svih na ovoj listi. Čak se možda nekad i vratim aktivno u politiku čisto da istancam još mandata kako bih i po zvaničnoj statistici bio ubedljivo najbolji. Sa Lipecom i Cowboy nemam ama baš ništa zajedničko. Oni su vodili eSrbiju u godinama pre nego sam se ja bavio politikom i mislim da nije fer što su popalili narod i bili velike vodje a tako brzo napustili samu igru. Mislim da su mogli obojica da igraju aktivno po makar još 3-4 godine i pomognu eSrbiji mnogo više nego što su ali ostavili su ogroman trag iovako. Naravno to se ne može meriti sa tragom koji sam ja ostavio jer nije isto igrati 3-4 godine na ful vrhunskom nivou i ja koji sam igrao 6 godina na tom istom vrhunskom nivou. Znači da sam ja sve to što su oni radili radio duplo više sa razlikom što je Lipec dao nemerljiv doprinos na promociji erepublika na Balkanu. A što se Deserta tiče ja i on imamo mnogo toga zajedničkog jer smo bili najbliži saradnici u našoj koaliciji koju smo 3x obnavljali ali i u kratkim periodima izmedju smo takodje bili naklonjeni jedan drugom. Od Deserta sam mnogo toga naučio i lošeg i dobrog. Na negovim primerima sam gledao kako kada si najbolji svi žele da se udruže protiv tebe kako bi te pobedili pa čak i neki od bliskih saradnika koji su radili sa tobom se okrenu protiv tebe. Mislim da je to dosta uticalo na moj politički rad jer povučen primerom Deserta nisam nikome dozvolio da ima bilo kakav kompromitujući materijal protiv mene ili da bilo šts može da radi bez moga odobrenja. Desert je mnogima davao odrešene ruke jer je mislio da su ljudi pošteni pa ne mogu ništa da zeznu medjutim čim manje iskusne ljude ostaviš same itekako se može desiti da zajebu. Zato sam ja motrio na sve što se dešava i ako neko malo krene da naginje prema protivničkoj strani ili loše radi ja sam ga smenjivao i dovodio novog čoveka na njegovo mesto baš zato da mi se ne bi dogodile Desertove greške da ga ljudi koje je on stvorio zajebu i namagarče jer je previše dobar čovek i pusti ih da malo i oni igraju igricu. Takodje Desert je kadrove tražio u već afirmisanim imenima van SZRa koje je hteo da pridobije na svoju stranu a ja sam povučen njegovom greškom kadrove ne tražio nego proizvodio i pravio u Akcionom Pokretu. Počnem sa time kako da urade work and training sa njima, naučim ih kako igra radi i kako funkcioniše pa im onda dam novac i opremu, onda stavim na stranačke funkcije a zatim na državne ukoliko se dobro pokažu. Zato su moji ljudi bili u svakom trenutku spremni da poginu za mene i nikad me ne bi prodali, bio sam im mnogo bitniji nego eSrbija i da sam im reko da od sutra igramo recimo za Hrvatsku,Tursku,Albaniju svi bi hteli da podju zamnom ali naravno nama je uvek eSrbija bila na prvom mestu i zato smo bili tu gde pripadamo.

Šljivo: Pomenuo si izdaje... Čija ti je izdaja najteže pala? Šta se potom desilo sa tim ljudima?

Ugac: Najteže su mi pale dve izdaje. Koje su mi se dogodile na samom početku moje političke karijere 2012-e. Kasnije ih je naravno bilo još mnogo ali nijedna me nije ni najmanje pogodila jer sam shvatio da to tako mora da ide i da su ljudi skloni prevari. Jedna je bila unutar stranačka a druga je bila vanstranačka koaliciona. Prva dakle se dogodila na samom početku mog bavljenja politikom u samom GO Akcionog Pokreta, jedan od visokih funkcionera koji je tu došao i pre mene, ne želim da mu pominjem ime jer široke mase i ne znaju ko je, čovek sa kojim sam provodio dane u radu i razgovoru i od koga sam i naučio poneku foru je odjednom rešio da napusti AP iz razloga što sam postao previše uticajan u stranci i forsirao sam koaliciju sa SZR a njemu se to nije dopadalo. Posle gotovo celog dana ubedjivanja da nema potrebe da odlazi i realnih rezultata da je stranka krenula na bolje da radi mojom pojavom u svakom pravcu ipak nisam uspeo da ga zadržm u stranci ali dogovorili smo se da makar ako odlazi nikada ne radi protiv AP-a što je i ispoštovao a kasnije je čovek postao apolitičan. Radilo se o veoma kvalitetnom kadru koji je mnogo doprineo APu tokom 2011-e i u njega doveo mnogo ljudi. Taj odlazak me je naveo na razmišljanje i tada sam bio klinac od 16 godina i morao sam uraditi nešto da popunim tu veliku prazninu u Akcionom Pokretu i baš tada sam prvi put posle tog dogadjaja krenuo da proizvodim svoje kadrove ne bi li ojačao stranku i popunio rupe.

Druga velika izdaja i prodaja koju i nisam baš toliko teško doživeo kao prvu ali je mnogo više uticala na moj rad i stavove do kraja moje političke karijere je raskid koalicije izmedju AP i NSS. Još kao početnik kada sam preuzeo stranku želeo sam da dodjem na vlast na kojoj je tada bez konkurencije bio SZR. Shvatio sam na nemam nikakve šanse da ih pobedim pa sam rešio da im se pridružim. Ali nisam želeo da budem ničija marioneta kako se tada govorilo ili nečiji potrčko, želeo sam ravnopravnu saradnju i smislio sam način kako to i da ostvarim. Kontaktirao sam Grifina i Furiju i pitao ih sa kojom strankom smo ranije bili u najboljim odnosima i sa kim je naša saradnja na ravnopravnoj osnovi moguća. Dobio sam odgovor da je to trenutno jedino NSS i zajedno sa Furijom i Grifinom sam otišao kod njih i sklopili smo koaliciju sa NSS na ravnopravnoj i fer osnovi a glavni cilj nam je svima bio dolazak na vlast. Poske kraćeg vremena videli smo da činimo pravi politički AP-NSS blok ali i zajedno smo bili daleko od vlasti jer je SZR bio previše jak ali se svakog meseca videlo da iako ubedljivo najveća stranka gubi glasove i članstvo i da neće moći još dugo vremena da bude takav. Otišli smo svi iz AP i NSS na sastanak sa SZR i dali predlog da stvorimo do tada najveću pravu koaliciju ikada u eSrbiji. SZR i desert su znali da će u budućnosti neće biti toliko ubedljivi a trebala im je i sveža snaga i entuzijazam koji su imali AP i NSS, bili smo željni da pomognemo eSrbiji,da naučimo nove stvari i da dobijemo preko potrebno iskustvo za budućnost jer kako su svi tada govorili malim strankama "ne možeš na vlast jer nemaš iskustva, sjebaćeš sve". SZRu se svidela naša koalicija jer je to značilo da će još mnogo godina ostati na vlasti a AP-NSS su dobili priliku da i oni doprinesu eSrbiji i smatram da nam je odlično išlo i niko nije imao šanse da nas pomeri nikada sa vlasti. Mi u AP i NSS smo imali medjusobni dogovor da ako SZR u nekom trenutku krene da nas maltretira,krade članove i kadrove, ponižava jer smo mali, pokuša da budemo njegovi sateliti i instalira svoje ljude kod nas, što je u to vreme bila česta praksa u velikom delu stranaka da upadaju ljudi sa strane u menjaju kurs stranke. U to vreme su AP i NSS zajedno bili po broju članova malo slabiji od SZR a po broju glasova jednaki sa SZR imali smo dogovor da krenemo na SZR ukoliko on krene na nas i da nikada ne izdamo jednu druge ma šta god da se dogodi na političkoj sceni. Ja kao mlad političar i vodja iskreno sam verovao u večito prijateljstvo,drugarstvo i medjusobno pomaganje i ni po koju cenu izdaju svoga prijatelja čak iako neko nudi više ili bolje. Medjutim posle nekih pola godine više nego uspešne saradnje AP i NSS sa SZR i konstantne dominacije NSS jednog dana samo odlazi bez da se ikome išta obrati ili kaže. NSS je napravio jednu veliku prodaju i napustio nas je i nikada do dan danas nismo dobili odgovor zašto je to tako. A provereno znamo da su odnosi AP i NSS bili besprekorni i da niko nije imao niti jednu zamerku. Ispostavilo se da je NSS imao problem sa SZR iako im oni ništa nisu uradili, imali su kompleks jer su manji koalicioni partner i želeli su da oni budu lideri nekog političkog bloka a da to ne bude SZR. Oni su taj novi blok napravili sa tada novom strankom bez ikakve ideje i iskustva Samo Srbijom koja je bila nadomak top5 i bukvalno u 2 dana otišli od nas bez ikakvog objašnjenja ili razloga. Ja kao pojedinac sam bio svestan toga da je anti SZR propaganda bila ogromna i da su oni u NSS njoj i potpali. Ali nikako nisam mogao da razumem zašto su tek tako napustili AP koji je od početka bio sa njima i nisu imali nikakvu zamerku na nas, nisu nas čak ni zvali u svoju novu koaliciju već su svoje najbolje prijatelje jednostavno odvacili i pravili se da ništa izmedju nas nikada nije ni postojalo. To me je mnogo povredilo jer sam bio spreman u top prvom periodu mog bavljenja politikom da uradim sve za njih i našu zajedničku stvar. Tada sam se našao u situaciji da sam odbačen bez ikakvog razloga od jednog kako sam tada mislio velikog koalicionog prijatelja i sa njima sam rešio da nikada više ništa neću imati pa makar to bilo i na moju štetu i sve mlade naraštaje Akcionog Pokreta sam učio da mrze pokvarene NSS izdajnike i da im se nikada ne dozvoli da budi n vlasti. AP je ostao u zagrljaju velikog SZR i pošto su se oni pokazali kao veći,bolji i odaniji koalicioni partner i rešio sam da ih nikada ni po koju cenu neću prodati ili izdati kao što je to NSS uradio Akcionom Pokretu. Dalje svi znate priču, AP i SZR su bili zajedno na vlasti mnogo dugo vremena sve dok se SZR nije rasformirao, kasnije je AP bio taj veliki brat koji je pomagao SZRu baš kao i oni nama na samome početku našeg uspona. A NSS nikada nije mogao više da dodje na vlast sem kada ih namerno ne pustimo da pobede kako bi se malo domorili od igrice i cela eSrbija se zauvek kasnije smejala NSSu jer su postali večiti gubitnici i večita opozicija.

Šljivo: Da li je bilo šanse kasnije da dođe do popravljanja odnosa sa NSS, ili si rešio da trajno istaneš u savezu sa SZR?



Ugac: Sa NSS nikada više nije bilo šanse da radim jer su me prodali a bio sam spreman da uradim bilo šta za njih ali ispostavilo se da oni nisu bili za mene. Čisto da podsetim u to vreme sam bio najpošteniji i najčistiji pokitičar i nisam shvatao kako mogu da budu tolike jajare i pi**e da me prodaju i izdaju. Nisam rešio da trajno stanem uz SZR već da budem sa njima sve dok me i oni ne iznevere ili prodaju. Oni me nisu izneverili ili prodali najverovatnije iz razloga što sam ih ja jedini štitio i branio i samo su samnom mogli da budu na vlasti jer niko drugi nije hteo da radi sa njima a sa APom su u to vreme itekako sve stranke bile spremne da rade. Bio sam spreman npr i na to da ostanem sa SZR u koaliciji i kada bi imali neke nesuglasice ali nismo ih imali mnogo sem nekih sitnica u spoljnoj politici, samo da NSS ne bi bio na vlasti. Jednom rečju hteo sam da se na taj način svetim onima koji su me prodali bez ikakvog razloga a kasnije se nisu ni najmanje kajali zbog toga niti izvinili.



U nastavku novogodišnjeg feljtona ćete čitati:
o sukobu Ugca i NSS,
o ulasku komunista u AP,
o tome zašto je uvedena diktatura u eSrbiji,
o tome da li je Ugac koristio multije i koliko,
o stabilizaciji naloga pomoću 7% poreza
o kompenzacijama isplaćivanim državnim funkcionerima
o finansiranju AP
o tome zašto je Ugac banovan
o tome šta danas Ugac misli o Cvele Maratoc i Uvek Tvrd...

I naravno, možete da predložite pitanja za nastavak intervjua s Ugcem u komentarima 🙂

SHOUT:
Ugac, vol. 1: Ja sam postao ubedljivo najbitnija politička figura
https://www.erepublik.com/en/article/ugac-vol-1-ja-sam-postao-ubedljivo-najbitnija-politi-ka-figura-2710129