NAJVEĆA TAJNA KONGRESNIH IZBORA

Day 4,782, 14:14 • Published in Serbia Serbia • by Belobradi Jr
23. decembar 2020. godine

Da li izlaznost na izborima zavisi od volje stranaka ili od volje građana?

Inspirisan sinoćnim razgovorima dobrodošlice koji su usledili nakon mog prvog teksta u novinama probudila mi se radoznalost i naterala me da do kasno u noć prelistavam istorijat izbora za kongres u 2020. godini. Još jednom bih se javno zahvalio svima koji su imali dovoljno strpljenja da odgovore na sva moja pitanja, a ujedno hvala i na neskromnim donacijama koje mi olakšavaju razvojni put profila.

Iz ugla novajlije koji i dalje ne može da prokuži baš sve kanale komunikacije, od razmene argumenata do prostih prepucavanja, situacija u eSrbiji deluje dosta polarizovano. Bez namere da se ovoga puta bavim ličnim imenima (nadimcima) probaću kroz sterilni statistički prikaz da obrazlozim neke moje analize i očekivanja na predstojećim izborima.



Prva tabela predstavlja uspehe 7 stranaka koje su u 2020. godine imale mogućnost da učestvuju u radu kongresa. Periodično možemo konstatovati uspone i padove pojedinih stranaka, kao i presipanje glasova birača čije stranke nisu imale priliku da se nadmeću u određenim ciklusima. Upravo to presipanje glasova donekle mi je potvrdilo priču o polarizovanoj političkoj situaciji gde možemo primetiti osipanje trećine birača Akcionog pokreta verovatno u glasove Ujedinjene eSrbije koja se prvi put u septembru vraća u top5 stranaka eSrbije. Zbirno, ove dve opcije, prelaze 200 opozicionih glasova, kako sam upućen preostale 3 parlamentarne opcije su deo vladajuće koalicije.
Određeno presipanje glasača takođe se javlja i u bloku vladajućih, da se tako izrazim, stranaka čiji zbirni domet prelazi 400 glasača u prethodnih godinu dana. Ako se i dalje vodimo polarizacijom, to je odnos 2:1 u korist trenutnog establišmenta koji suvereno drži konce već jako duži period.



Druga tabela oslikava po meni mnogo zanimljiviju situaciju, gde zapravo imamo odnos izbora personalnog karaktera sa jedne strane i kandidata stranačkih lista sa druge strane gde naravno uvek ime stranke stoji ispred svakog pojedinca. Odnos broja izašlih birača mnogo je komplikovaniji kada se porede ova dva nivoa demokratije. Dokle kod kongresnih izbora postoji neka konstanta, pa slobodno možemo reći partijaska disciplina, kod predsedničkih izbora, gde glasamo za konkretnu ličnost, dolazi često do nezainteresovanosti građana koja ume i da donese prevagu, po pravilu, kandidatu koga predlože vladajuće partije. Kao i u RL, veća izlaznost u velikoj većini slučajeva dovodi do smene vlasti, te u ovom slučaju nije dovoljno samo izbalansirati broj aktuelnih polarizovanih birača, već je neophodno i raditi sa novim građanima eSrbije. Ako uzmemo u obzir da recimo 1000 različitih birača periodično se aktivira, ali ne i istovremeno što se vidi iz prikazanih tabela, svaki treći izborni ciklus neko od njih propusti da glasa. Osim samog glasanja, koje je na kraju čista podela mandata, vrlo je važno raditi na broju članova koji te kvalifikuju za izbornu trku, te je jako lakše ukoliko se u top5 na sam izborni dan nađu tri srodne opcije. Zbog čega jedan deo glasača periodično apstinira, saznaćemo u nekom od narednih tekstova (lenjivci, multići i ostala rodbina).

Za kraj, kao novajlija koji je pritom prevrnuo pola servera kada su izbori u pitanju, ovog puta uzdržaću se od izbornih prognoza, ali ne očekujem značajnije promene u raspodeli mandata u odnosu na prethodni ciklus. Ono što ću kockarski prognozirati to je izlaznost, gde očekujem da glasa između 615 i 631 birača, pa neka bude konačna prognoza 620 birača. U obzir sam, između ostalog, uzeo okolnosti godišnjeg doba, zatim samog dana u sedmici kada ćemo glasati, a to je petak, i naravno sam trend birača koji se interesuje za izbore.

Pozivam sve da se pretplate na moje novine, da ostave donaciju ako su u mogućnosti, ali i da podele svoje mišljenje u vezi predstojećih izbora ukoliko to budu želeli.


Belobradi Jr