Join the new world

Нисам јео два дана и нисам спавао.
Повраћао сам на послу.
То стање се можда зове еуфорија.

Јуче сам извео нешто другачије.
Урадио поприлично глупе ствари, наравно, али поједини резултати су били занимљиви.
Од 300 људи које сам контактирао тих сати, стандардни проценат од 20-25% ме је блокирао.
То је нормално и то не треба да брине.
Брине што се први пут јавио проценат који ме је схватио озбиљно.
Неко ми је чак написао: "Шта ти је, што си нормалан?".

Има још једна занимљивост.
Први пут откад знам за себе нисам слушао музику дрогиран.
Нисам радио ништа, само сам писао писао писао писао писао, људима које нахватам и по неким папирима.
Написао сам и један чланак овде али сам га бацио.
Можда ћу и овај.
Некоме сам написао 3 песме
на језику који није мој
И бацио
Због једне речи
Све су имале предивна решења, могућност да пробију врло дебеле зидове, али ...

Онда је дошао ред да зовем мајку некога ко ми је изузетно битан.
Вероватно једино битан.
Е ту је већ почело да шкрипи.
Да се распада полако.

Јер пази, ти си сад емотиван, нежан, еуфоричан, разуман, ти си био све то, ти очекујеш награду а деси се ...

А само неки сат пре тога било је предивно.
Као да сте два јарбола
ил тако неки курац.

А сада паника.
И српска реч за "флешеви", оно кад те заређају сви да те третирају као дебила.
Не директно, јер знају да није баш пристојно, али оно, у тим ситним гестовима неповерења.
Сестра твоја рођена.
А, што је најтужније, вероватно с пуним правом.
И ти сад направиш тај прелаз из сна у то.

Е сад.
Раденко онај
Раденко има обрасце понашања.
Како кад реагује.
И он сад мора да .. покаже љутњу, да му задрхти глас, да ту бије један слој разочарања, па један слој нихилизма, разумеш, па све то лепо да се спакује да набије кривицу овоме.

Али не не, јуче није било тако.
Иако се као распао тај облачић на којем је џоњао.
То ме је некако осоколило, знаш
Што нисам био плачљива пичкица у тренутку за који сам програмиран да будем баш то, разумеш.

Плаши ме да је све то само још једна представа.
Манипулација.

Јер лепо је то знаш
Кад имаш ту илузију
Да је неко ту

Данас је постеуфорични дан, што значи најцрња депресија и вајкање за временима кад си имао мало муда.

И у таквом дану ја кренем да пишем

"Јер лепо је то знаш
Кад је неко ту"

Чак и кад није
Лепо је када ти удели тај сан.
Да је ту.