Join the new world

Ризна Радовић, која се у Великом рату борила за отаџбину, данас заборављена. Преживела чак 15 убода бугарских бајонета
ЈУРИШАЛА је раме уз раме са славним војводом Костом Пећанцем, преживела 15 убода бугарских бајонета, маршал Франше д’Епере одликовао ју је француским Ратним крстом с палмама и две армијске похвале за јунаштво у Топличком устанку, по ослобођењу долази у Суботицу, где се и упокојила, и потом одлази у - заборав.

Цео живот Ризне Радовић, коју историја памти и као Стојана Комиту, нажалост, стао је у једну сложену реченицу. Доживела је Ризна судбину многих хероја који су највредније што су имали - своје животе, стављали на олтар отаџбине. Ова дама борила се мушки и умрла као Стојан, преузевши очево име.

Ризна (Стојана) Радовић рођена је у селу Крпимеју на Лабу код Подујева, на Косову. Због сукоба са Арбанасима, породица се преселила у село Прекопуце код Прокупља, где их је затекао Први светски рат.

- Живели смо доста мирно до почетка јануара 1917. године. Био је снежан зимски дан када сам пошао с колима у воденицу у Јошаници. На путу, сретну ме два бугарска војника, и један од њих, без икаквог разлога, удари ме тако снажно песницом у лице да сам пао у снег. Сви ми се зуби у глави били померили - преноси Ризнино сведочење (говорила о себи и представљала се у мушком роду) Стојан Чубрило, у књизи “Србске ране мој Стојане”. - Зарицао сам се у себи - више ме непријатељска рука неће живог ударити. Сетим се да сам у планини срео наредника Јеротија Ђенадића са његовим четницима, па се реших да и ја одем у шуму...

Најпре је Ризна била у чети војводе Косте Војиновића, где су је и прозвали Стојан Комита, како се касније и сама представљавала. Врло брзо Ризна је својом храброшћу и одважношћу успела да заслужи пушку и место међу војницима, као и поштовање сабораца. Дуго се препричавао случај када је једним метком убила двојицу Аустријанаца.

Учествовала је у многим окршајима са Аустријанцима и Бугарима, а посебно се исказала приликом ослобођења Блаца, у борбама на Јастрепцу и Ристовцу. Због јунаштва, унапређена је у чин десетара и добила је команду над својом десетином у којој су били двапут од ње старији четници.

У једној борби, два бугарска метка рањавају је у леву ногу, а потом, тако рањену и измучену, бугарски војници чак 15 пута пробадају бајонетом, не би ли одала другове. До ослобођења, наизменично борави у болници и окупационом затвору.

Као и остали добровољци, по завршетку Великог рата од краља Александра добија пет хектара ораница у близини Суботице, у добровољачкој колонији Чавољ, недалеко од данашње Келебије.

Каква је била у рату, таква је била и у миру. Поштена, достојанствена и храбра. Без једне ноге, ампутиране још у рату, и одузете руке, од убода бајонета, сама је обрађивала земљу. Ишла је уздигнуте главе и никакву помоћ није тражила. Памти се да је увек облачила мушко одело и до краја живота о себи говорила у мушком роду. Никада се није удавала.

Овоземаљски свет напустила је 1939. и сахрањена је на српском војничком гробљу у Дудовој шуми. Међутим, приликом мађарске окупације 1941, гробови српских јунака су оскрнављени. Одузимањем дела гробља од Српске православне црквене општине, по завршетку рата, надгробни споменици су потпуно уништени, а земља изорана због изградње спортског центра.

Стравичну судбину доживела је и вечна кућа Ризне Радовић - Стојана Комите.

Њена прича је туга и опомена за све нас.


ОСТА САМО ПЕСМА

ЈЕДИНО што данас чува успомену на одважну хероину је народна песма:
Ој, Ризна, младо момче, зашто нам село остави,

комитско рухо обуче, реденик тешки навуче,

назва се Стојан Комита, с гором се чарном састави.

Да кршиш с горе злотворе?

Стојане, мори комито, чува ли горје зелено,

Трешти ли бомба громовна, пљушти ли киша оловна,

Бије ли пушка силено, чујел’ се јека далеко?

Стојане, болан Стојане, што лежиш смркнут у гори,

Чујеш ли вране злокобне, поју ти песме надгробне,

Какве те мора умори, зашто си тијо, ђидијо?

Пеку ли ране Стојане, седамнаест смртних процвата

На младом телу дивотном, руменом крвљу животном.

Душманска то је освета, срећне ти ране Стојане.