Зашто диктатура мора пасти (1. део)

Day 3,163, 17:26 • Published in Serbia Serbia • by Strahinjic lll
19.7.2016.

Поздрав свима, помаже Бог!

У претходном чланку сам написао како ћу серијом чланака покушати да објасним зашто мислим да садашња диктатура мора да падне. Покушаћу да хронолошки испратим редослед догађаја који су мени остали у памћењу али пре свега морам да направим једну дигресију.

Диктатура, као начин владавине, мени лично није потпуно одбојна. Штавише, верујем да би се уз правог диктатора буквално могао остварити препород наше државе. Невезано за саму Србију, сам систем владавине у облику диктатуре пружа велике могућности за изузетно ефикасно управљање државом и, као такав, могао би бити од користи уколико би био практикован зарад добробити читавог друштва. Ипак, мора се узети у обзир да је овде демократија основни систем владавине, а диктатура опциони. Тако да је свако увођење диктатуре, изузев ако оно није претходно усаглашено демократским договором, уједно и насилно.

Ово што сада имамо прилику да гледамо није таква врста диктатуре у којој се ради за добробит свих. Бар ја нисам стекао такав утисак. Мени више личи на владавину елитиста који себе сматрају читавим народом док би сви остали ваљда морали бити део свињца.



Пошто сам кренуо како ћу хронолошки описивати догађаје, вратићу се у период када је ова диктатура покренута. Баћко је био председник, што би значило да ову диктатуру не могу изједначити са Анастазисовом и Вудуовом, па чак је ни назвати њиховим природним наслеђем.

Да занемаримо све што се дешавало пре самог пуча иако такве ствари нису потпуно занемариве (узроци доласка на руб брисања, чињеница да је Пиер учествовао у постављању ЦО у Баћковом мандату итд.), оно што је мени у старту наговестило карактер диктатуре која ће уследити је чињеница да је пуч подигнут у сред брисања Србије и вишеструких напада на њене оригиналне регије.

Сам пуч, по еРепублик правилима, претпоставља сценарио грађанског рата ако се изузме варијанта тзв. војног преузимања (МТО) државе од стране друге државе или лица из друге државе.

Реците ви мени сада, ко би покретао грађански рат у сред вишеструких напада непријатеља на отаџбину? А да нису комунисти.
Ја бих рекао да то сигурно није неко ко има патриотске мотиве као што се тада продавала прича од стране људи који су диктатуру уводили.

Екипа ће вам рећи како то није био грађански рат јер су се на једној страни (за диктаторе) борили Срби, а на другој (за демократију) су се борили Хрвати, Албанци итд. Истина је да су се за диктаторе борили војници јединица које су подржале диктатуру (и то сигурно не сви, мада хајде да кажемо да је можда неко у међувремену дошао из јединица које нису дале званичну подршку) а да су се за демократију борили људи блиски тадашњој власти и, као и у супротном случају, и јединице или појединци који су се, из ових или оних разлога, борили на тој страни. И за једне и за друге су се борили и странци јер су и једни и други исте позивали и давали паре за ЦО. Може се рећи да је ЦО и одређеним домаћим играчима био мотив да учествују у тој борби.

Већина народа, бар по неком мом утиску, тај пуч је искулирала и тукла се против непријатеља. Ако је заиста тако и било, то би била једина чињеница која би могла да овај сукоб не означи као грађански рат већ као сукоб двеју завађених групација.



Дакле, од самог старта, легитимитет пуча и мотиви успостављања диктатуре су доведени у питање. Пиеров став је био да је то склањање неспособних и корумпираних политичара који су опструисали демократске механизме и успостављање власти коју чине истинске патриоте и војници. Све то ће касније пасти у воду чак и ако се потпуно заборави чињеница да је Пиерова "чистка" одрађена док су нас са мапе брисали исти ти Хрвати и Албанци који су поред тога стигли и да се боре за Баћка и свињац.

Мени је већ ово било довољно да се уздржим од давања подршке Пиеровој диктатури, а врло брзо да активно кренем и да агитујем против ње. Албанци предвођени Колином, који троши баснословне суме новца на игру, били су у екстази освајајући наше регије и деловало је као да жељно ишчекују наш потпуни крах, по успостављању диктатуре, одједном престају да нападају.

Немам ниједан доказ да тврдим да је то договорено са Пиером али некако ми јако сумњиво делује то што су Албанци са нападима престали баш тада. Нека ми Пиер опрости ако погрешно инсинуирам али, од неког ко би покренуо грађански рат док те терорише више непријатеља истовремено, договор са Албанцима није нешто што не бих могао да очекујем.



На крају ћу само позвати све који желе да се диктатура што пре скине, да донирају на мој профил колику год суму новца желе (у валути). Ја ћу новац скупљати колико год да је потребно, крајњи циљ је 1 милион динара. Такође, уколико буде више акција скупљања новца, учествоваћу са новцем који ми донирате у скупљању коначног износа.

Све донације ћу уредно записивати и, уколико неко покрене револуцију пре него што скупим милион РСД, вратићу паре свима који су ми донирали. Да не буде неких који би да ме натакну на колац јер позивам на донације, све је на добровољној бази, нико вас не приморава да донирате.

Доста је било за први део. Знам да је и оволико многима предуго.

С поштовањем,
Страхињић III