Join the new world

Bila jednom 3 praseta. Pijetrenčiki. Trunku mas' nisu imali.

Kad gi pogleda čovek, odma' da mu se prijede.

Imaše jednu majku, krmaču. Ona gi je neko vreme čuvala, ali vu

dodija jedan dan i reče im: "Aj' mrš iz kuću, konji jedni, vreme

je sami da živite."

Pogledaše se praci, vidoše nema zajebavanje, krenuše polagčke.

Zaodiše po grad neko vreme. Paziše se samo da ne zalutav prema stočnu.

"Ako tamo zalutamo, završimo u šerpu" - reče najmudrije prase.

"Sad je i prasetina pojeftinela, neće nam se mnogo misliv ako ne

uvativ" - ubaci se drugo prase.

Koe će prvo, razmišljaju se, aj će idu da traživ rabotu. Na zavod

ne beoše prijavljeni, a i da jesu ne bi mnogo vajdu imali. Nego ovako,

na crno će. Odoše kod jednog, kod drugog, nigde rabota nema. Kude pa ima

rabota, tuj nema plata. Kod jednog na kapiju vidoše natpis "Koljamo praci".

Jednoglasno odlučiše da ne ulaziv kod njega.

Izpizdeše tako praci, odustadoše od traženje rabotu.

Koe će radiv, dosadno im, odlučiše će praviv kuću. Svako za sebe si po jednu.

Odoše do opštinu da vidiv za dozvolu. Oni im rekoše idite do Uslužni centar,

iz Uslužni gi poslaše u građevinsku inspekciju a ovi iz inspekciju poslaše gi

po burek pa do Katastar. Iz Katastar odoše do Direkciju za stambeno

komunalni poslovi. Tamo im nadavaše milion papira i dve uplatnice. Rekoše

papiri mož i da izgubiv, al' bez uplatnice da se ne vrćav.

Kad sve završiše, s' papiri, dođoše praznici. Ne radi se 17 dana. Sve spojeno.

"Kad smo čekali godinu dana, će pričekamo još malo" rekoše oni. Na kraj im dadoše im dozvolu.

Sad, prvo prase se misli, s koj kompir da pravi kuću. Seti se da je komšija

zaje*ao slamu u njivu još letos. Ode ukrade nekol'ko bale preko noć i za

dva tri dana napravi kuću. Jes' da nije neka, misli se prase, al' nema vetar

da mi duva poza uši i kiša da mi pada u šiju.

Drugo prase se suočava sa isti problem. Nema pare, nema rabotu, nema materijal

a oće kuću. Misli se ono, pola ljudi po grad nemav za 'leb, a imaju kuću, sediv po kafići

po cel' dan, kako to može. I sinu mu ideja. Sigurno su pravili od granjke kuću.

Krenu ono po grad da traži. "Granjke ima na svaku ćošku" - misli se prase. I zaista

beše tako. Ovi iz zelenilo kastrili neke granjke po grad pa si gi zamočali tuj, po 3

meseca se ne podizaju. Nađe prase materijal, probra malko, jer nešto se skapalo,

istrulelo, nešto dobro. Vrnu se na lokaciju određenu građevinskom dozvolom i napravi

kuću. Gleda gu ono pa si priča samo sa sebe: "Od granjke je, nema prozori, nije tol'ko

toplo, al' će pomine."

Treće prase gleda onej dve kuće pa se smeška podmuklo. "Ću ve vidim zimi, majmuni jedni"

- vika im.

Odluči ono da pravi kuću od cigle. Kude sad da nađe sve što mu treba.

Seti se da mu jedan lopov što drži stovarište ostao dužan neke pare još poodavno.

Ode kod njega i uzede malo od cigle, cement nekol'ko džaka, žicu jed'n kotur. U Moravu obezbedi

šoder. Iskopa rupu, išolovao je z daske, napravi temelj, udari gornju ploču. Dovede

neki pijani dunđeri iz Crnu Travu te mu napraviše krov.

Taman svi završiše tej rabote oko kuću kad ete ga vuk. Ide otkud Vinarce. I pravo na ovoj

prase sa najslabu kuću od slamu. Vide ga prase još iz dvorište pa vika: "E, da ga je*em, eve

ga ovaj. Dobro be, možeš li ti neku pričicu da promineš ili te mora u svaku ima?"

"S'ću ti sve kuću iskršim što me zakecuješ" - odgovori vuk. Priđe on do kuću, prase šmugnu unutra.

S'd, vuk ne beše mnogo inteligentan. Umesto da kupi šibicu u trafiku prekoput, pa da zapali na govedo

kuću, on će duva.

Dunu vuk, razlete se slama. Vide prase da nema zajebancija s' vuka i metla kod

drugo prase.

"Otvaraj vrata da ulegnem, prekanta mi vuk kuću na brzinu" - usplahireno reče prase.

Otvori mu ono vrata, utrča ono unutra, zaključaše se. Ćutanje.

Dođe vuk i do drugu kuću. "Vi li ste mislili će se sakrijete u tuj kuću od pritke?" -

upita vuk.

"Nema šanse da gu iskršiš be" - reče drugo prase, "ovoj su bukove granjke!"

Uzede vuk vazduh, dunu jednom, kad 'oćeš, poče da kašlje, počeše cigare na nos

da iskačav. Teše crkne. Kad se malo primiri, uze on još jednom vazduh. Poviše

nego prvi put. Iskuba pritke iz ležište. Ostadoše praci na utrinu.

Kude će, šta će, trčanje kod treće prase.

Treće prase beše u dvorište nešto, kad gi vide, precepi se. Misli se kude će gi

sad ovi dvojicu spovira po kuću.

"Kude ste poleteli? Kude? Što si dom ne idete?" - upita treće prase.

"Ne rovi, nego ne puštaj u kuću, vuk ne juri da ne izede" - rekoše u glas oba praseta.

"Le, le, le, le, ulazajte onda, ne mora se sobuvate - reče ono.

Dotrča vuk, al' prase već zaključalo vrata i turilo rezu. Poče on nešto da preti

ponovo kako će im oduva kuću ko i na ovija dvojicu.

Kad treće prase odgovara iznutra: "Šuntav li si be ti vuče, pa znaš li kol'ko

sam ciment potrošija samo na temelj, a kude su cigle, monte, armatura. Mož' da

duvaš kol'ko 'oćeš."

I stvarno. Rasipa se vuk duvajći. Aj što je kuću duvao, nego

ga vide i milicija pa ga i oni teraše da duva. Al' ništa ne beše. Sok je pio samo.

Vide vuk da nema vajda, pa se seti, će se spušti kroz odžak. Al' pošto samo jede i spije

jedva prote debelu guzicu. Poče se spušta na dole, kad praci založili oganj. Ogladneli, pa turili nešto da se kuva. Osmudiše guzicu na vuka samo tako. Sve gu u plikovi napraviše.

Izlete on k'o metak iz dimnjak i pravac dom. Protrča samo pored liju, ne gu ni pogleda.

"Kad dođeš dom namaži dupe s' Kolynos i 'ladne obloge turaj" - uzviknu mu ona.

Tako su prasići živeli srećno u svojoj kućici od cigala dok ih jednog prelepog prolećnog

dana, sa prvim zracima sunca ne istera sudski izvršitelj. Porez nisu platili...