Nikoga nije briga (SRB)

Day 2,011, 20:33 • Published in Poland Serbia • by Dio Corkan

Gledam u ovaj editor teksta već 15 minuta i razmišljam da li vredi u ovoj raspaloj igri uopšte više išta smisleno i pisati, a s druge strane sam pobornik stava da ako već nešto radim (igram igru) da to radim tako da budem zadovoljan učinjenim. Najgore je ne činiti ništa.

Kako objasniti drugaru iz jedinice, koji te poznaje pod nekim drugim okolnostima; da se nisi utopio u političko blato i postao još jedan od onih koji jure fotelje i titule i sve bi učinili za malo pažnje i pet minuta pod reflektorom? Kako objasniti da se političko delovanje svelo na podele tenkova - jer program nikoga ne zanima, na beskonačne rasprave u komentarima - jer tekstove niko ne čita, na puko zbrajanje glasova - jer svako sa svakim može. I nikoga nije briga.

Svaki dan čitam komentare nezadovoljnih i shoute razočaranih koji su odustali od eSrbije i našli svoj mir na Tajlandu, Novom Zelandu, Japanu. I sam imam Poljski pasoš, jer su nam resursi davno postali bitniji od zabave, a medalje od timske igre. Mnogi su napustili igru zbog nezdrave atmosfere koja vlada. Neki su se poput mene vratili - drugi nisu. Zbog toga izbore odlučuju multiji, umesto ljudi koji su potrošili nebrojene sate svog vremena da stvore i izgrade eSrbiju. I nikoga nije briga.

Da se razumemo - još negde u srednjoj školi, dok su se ovi moji iz razreda pržili na novonastali LDP koji je navodno trebalo da vaskrsne Đinđićevu politiku, ja sam već bio skontao da je "demokratija" misaona imenica ili u najboljem slučaju utopija. Nikada zaista nije postojala, pa čak ni za vreme tog polu-božanstva Đinđića. Sistem je takav da odlučuje nekoliko partija, a u svakoj partiji nekoliko ljudi. "Gvozdeni zakon oligarhije" kako reče Robert Mihels. Nasuprot tome, ovde nekoliko stotina, tamo napolju - nekoliko miliona, nije u stanju da shvati da su i sami mali, ali neverovatno bitan deo celog tog sistema. Samo zbog činjenice da imaju svoj glas. U slučaju da se njihov glas ne poštuje, oni su u mogućnosti da tu oligarhiju sruše, promene i zamene naznakom demokratije koja posle nekog vremena, istina, propadne, ali ima li šta lepše od toga - od revolucije, slobode?! Makar jedan dan.

Možda ću vam sada zazvučati malo penzionerski (ako već nisam), ali meni je tužno videti da se mladi ljudi, navodno budućnost našeg RL društva, sa takvim nedostatkom samopoštovanja i dostojanstva odnose prema tom pravu glasa koje imaju. Nažalost, moram da razumem kada se to dešava u stvarnosti, jer postoje ljudi koji su prinuđeni da budu partijski vojnici iz razloga puke egzistencije, iako većina samo gleda da što bolje uvali dupe jer su prokleti neradnici. Ali sada govorim o eRepubliku. Da li vi znate šta znači prodati svoj glas u jednoj običnoj igri? Da, sada će neki reći "pa baš zato što je igra, ajde bre oladi malo" ili da citiram tačno: "kakav obraz, ovo je igra!" Pa baš zato što je igra a ne stvaran život - niste prinuđeni da se prodajete za sitnu lovu.

Kome onda dati svoj glas? Da ne okolišam, bilo bi debilno - član sam Glavnog odbora stranke Zajedno već treći mesec. Naravno da ću reći "glasajte za nas", ali ako ovim tekstom uspem da ubedim makar jednog od vas da je njegov glas bitan, neću žaliti ni da glasa konstantno protiv Zajedno ako smatra da tako treba.

Ono što hoću da kažem u vezi Zajedno je da svako ljudsko biće ima svoje mane, svako greši i to svakodnevno. Lako je gledati nas sa strane i osuđivati svaku našu grešku. Ne može ni jedna partija kao veća grupa ljudi zadovoljiti sve vaše principe, nećete nikada biti zadovoljni svakim potezom, svakim tekstom, svakim komentarom. Ali dajte da se složimo oko osnovnih načela. Mi iz Zajedno smatramo recimo da nije fora praviti budale od ljudi, smejati im se u lice, obezvređivati njihov trud i uloženo vreme, uništavati izgrađeno i unazađivati ceo tim da biste imali za izlazak u grad, jer vam je lakše igrati eRepublik nego raditi nešto konkretno u životu. Jeste lako igrati na taj način, mnogo je lakše nego igrati na naš način. Mi jesmo dosadni i smorni, a lopovi su glavne baje u selu i carevi, zezatori. Zato i jesmo tu u startu ograničeni što se tiče borbe za vlast, a oni svako malo postaju predsednici eSrbije. Mi smo svesni toga, toga su svesni i naši nekadašnji (ja se nadam i budući) saradnici iz UeS. Pod tim pritiskom su i popustili posle više godina.

Bilo kako bilo, ako mislite da smo svi mi isti onda ja ne mogu i ne želim uopšte da vam promenim stav; ali ako stojite po strani samo zato što vas je sramota da vas bude briga, da želite i hoćete bolje makar se radilo i o jednoj onlajn igri, onda se zapitajte zašto još uvek igrate eRepublik i da li bi vaš glas mogao da bude samo jedan od mnogih koji bi svima nama nešto značili?


Svestan da ovo neće ništa izmeniti

pre svega čovek (homo balkanicus),
zatim Srbin (po nekim drugarima Italijan)
svakako ponosni Tesla Trooper,
da se ne zaboravi bivši Autobot i UeSovac,
a sada član Glavnog odbora Zajedno

ZC