[srb] За размишљање уз јутарњу кафу

Day 2,016, 19:13 • Published in Poland Serbia • by Dio Corkan

Давних дана сам се запитао први пут да ли је некада урачунат неки прековремени радни сат у ДБ-у на рачун ове наше виртуелне заједнице. Мислићете сад да се за*ебавам или да сам хронично неиспаван (што и јесам), али ако човек стане и размисли - нас је овде некада било преко 5.000, активних. Свакако није занемарљива бројка.

Јесте с друге стране чињеница да смо ипак Срби, и да је вероватноћа да се озбиљно организујемо и договоримо око било чега - макар начина функционисања и ове виртуелне земље, равна вероватноћи да Раћа Петровић и Ненад Милијаш буду изабрани у идеални тим у Рију 2014. Нешто ми ипак говори да је немогуће да толики број људи буде макар без повременог надзора, посебно на масовним окупљањима.

А замислите да је лик добио задатак да повремено прелиста чланке и коментаре! 😃

Имао сам ја још трипова везаних за ову тему, али углавном сам о томе размишљао у тренуцима привремене неурачуњивости, када сам веровао да бивствовање на овом серверу и међусобну повезаност можемо да искористимо и у практичне сврхе уместо да седимо за тастатуром и бистримо е-свецку политику. Тада сам размишљао шта би се десило када би неко успео да организује људе у неку заверу против уставног поретка републике. Је л' би искочили одмах ови ДБ-овци, или би се пробудили тек када неко унесе експлозивну направу у кућу фудбала у Старој Пазови...

Рећићете сада да сам потпуно луд, екипа из јединице ће ми испомерати стражњицу, али морам признати - падало ми је чак на памет да новосадски огранак Тесли ангажујем у оној Дулићевој радној акцији 😮

Да се вратим у реалност.

Постоји толико тога што бисмо могли да учинимо за доборобит наше стварне заједнице, али лично остварење једног од снова би ми било да великим патриотама, Србендама који посте сваке среде и петка (или ипак не), Коштуници, "навијачима", Ђирилици, Дверима и осталима који се залажу за очување нашег писма само испразним паролама - покажем полице било које градске библиотеке у Србији (верујем да нису у много бољем стању од ове наше новосадске). Да виде колико су корице пропале од њиховог последњег уласка у исту пре 25 година, и да инкогнито донесем пакет од једно 100 нових књига - на ћирилици.

Безброј је начина да се буде човек, само се треба покренути... и одрећи једног пива или пакле цигара. Лакше рећи него учинити. Јесам ипак поносан што с времена на време бљеснемо и пошаљемо понеки СМС када је угрожено неко наше дете.


Пријатан дан,
ЗЦ