Личности о којима треба да знате III: Мајка која мења историју Царства

Day 4,560, 12:07 • Published in Serbia Serbia • by Kheshig

Мали је број жена које су у вековном току историје успеле да заузму место под сунцем. Од краја праисторије, у којој је жена била стваралац живота и самим тим веома поштована, па све до блиске прошлости, жене су имале знатно тежи, често и немогућ пут до звезда. Примера где су жене владале су ретки али многима познати. Марија Терезија, Елизабета I, Изабела Кастиљска и Катарина Велика су најпознатије међу том малом, али одабраном дружином. Статистички гледано, жене су знатно успешнији владари од мушкараца. Ова занимљива статистика је лако објашњива: ако успете као жена да се попнете на престо који је резервисан готово искључиво за мушкарце, онда сте барем за 30% способнији од мушкараца који вас окружују.
Јунакиња наше приче није била владар у формалном смислу те речи. Чак је била супруга четвртог сина тренутног владара. Па како је успела да промени ток историје?




Рођена око 1190 године, Соркохтани је била нећака Онг кана, старог савезника Џингис кана. Као и све девојке истакнутих појединаца, њен брак са најмлађим сином Џингис-кана, Толујем, био је политичке природе у сврху учвршћивања савезништва. Толују је родила четири сина: Монкеа, Хулегуа, Кублаја и Арик Бокеа. Свих четворица ће имати значајну улогу у обликовању Монголског царства.


Толуј

Толуј је свој живот завршио 1232. у 41. години живота, вероватно од последица алкохолизма, порока који је морио све синове Џингис-кана. Соркохтани је предложено да се поново уда, овог пута за Гујука (син Огедеја), пошто је имала 40 година у време Толујеве смрти. Она је овај предлог одбила, уз образложење да жели да се посвети одгоју и васпитавању својих синова.
Њено ступање на историјску сцену долази након смрти Огедеја који је био Велики кан након свог оца Џингис-кана. Огедеј је умро 1241. вероватно као и свој брат Толуј од последица алкохолизма. Период од 1241. до 1251. године је период владавине жена у Монголском царству. Номинално је владар била Огедејева удовица, Тогрен Катун, али је Соркохтани имала значајну улогу као удовица једног од Џингис-канових синова.


Соргохтани Беки

Владавина жена у монголском друштву није страна ствар. Док су мушкарци ратовали, жене су се старале о дому и кућним пословима. У време Царства, док су мушкарци ратовали, жене су водиле царство. Једнакост полова, ипак, није идеја Западне цивилизације.
1246. године на курултају је за Великог кана изабран Гујук, Огедејев син. Први његов чин је био обрачунавање са својом мајком која га је и довела на место Великог кана. Његови даљи планови су укључивали обрачунавање са осталим члановима породице, пре свега са Батуом. Соркохтани, осећајући опасност, повиновала се вољи Гујука али је у тајности радила активно против њега. Кришом је послала Батуу поруку упозорења да се пази Гујука, али то није њен једини чин. Чим је напустио породично утврђење, наизглед здрави Гујук је изненада умро у својој 43. години живота, вероватно отрован по налогу Соркохтани. На тај начин је уклоњена озбиљна сметња развоју Монголског царства јер Гујук није био достојан титуле Великог кана.


Гујук, Велики кан (1246-124😎

Сада је дошло време да Соркохтани крене у напад. Уз пуну подршку својих синова, подржала је Батуово сазивање курилтаја. Међутим, Огедејева породица се побунила јер курилтај мора да се сазове на територији Монголије. Њихова идеја је била да се курилтај сазове у Каракоруму, престоници Монголије, који је био под њиховом влашћу.
Тада на сцену ступа Соркохтани, која самоиницијативно сазива курултај у прапостојбини Монгола, месту где је Џингис-кан рођен. Та територија је остала Толују након смрти Џингис-кана, тако да је ова територија била под контролом Соркохтани. Уз подршку 30,000 ратника под командом Беркеа, Батуовог брата, на курилтају је за Великог кана изабран Монке, најстарији син Толуја и Соркохтани. Монке је приредио незапамћену гозбу која је трајала неколико дана и која је прождирала 300 коња 3000 оваца и две хиљаде вагона аирака (монголског алкохолног пића). Ово славље је представљало врхунац Соркохтаниног животног дела и у извесном смислу одржавало се у њену част. Сама Соркохтани није дуго уживала у владавини свог сина. Негде у фебруару 1252. године је умрла. Као хришћанка (несторијанство), сахрањена је у цркви.



Период Монголског царства 1241-1252. је период у ком су главну реч у држави водиле жене. Слобода трговине, стандардизација валуте и штампање папирног новца, отварање школа, религијска толеранција (незапамћена за период средњег века) су особине које су красиле Монголско царство има дубоке корене у овом периоду. Велику улогу у томе има и Соргохтани која је имала велики утицај у том периоду. Изашла је из политичке борбе као победник и својим синовима оставила Монголско царство.
Међутим, политичко умеће и промишљеност Соркохтани не би имали утицаја да су њена деца била рђава. Мало речи и о њима.

Монке је био последњи Велики кан ког су признавали сви делови Царства. Промишљен и разборит, Монке је био најбољи владар династије после Џингис-кана. Прерана смрт 1261. године га је спречила да остави већи траг у историји.


Монголско царство у време Великог кана Монкеа (1251-1259)

Кублај је од своје мајке упућен у тајне конфучијанизма и као такав одлично је познавао кинеску културу. Монке га је поставио за команданта војске која је деловала у Кини. Након смрти Монкеа, основао је династију Јуан у Кини. Кублај и његови наследници су по први пут ујединили Кину под једном заставом.


Кина у време династије Јуан

Хулегу је познати војсковођа који је 1258. сурово опљачкао Багдад. Основао је своју државу на простору данашњег Ирана, позната као Илканат.


Илканат. Најпознатији владар, уз Хулегуа, је Тамерлан.

Арик Боке је најмање успешан од четворице браће. Једно време је претендовао на титулу Великог кана али је поражен од стране Кублаја.



На крају приче можемо закључити да је Соркохтани била изузетно далековида, промишљена и изнад свега, одлична мајка. Као главни васпитач и фактор доласка на власт три изузетна владара, Соркохтани заузима место као једна од најутицајнијих жена у историји човечанства. Њене заслуге је најбоље описао Бар Хебреус који је записао: „Када бих у читавом женском соју видео бар још једну жену налик овој, признао бих да је женски род надмоћнији од мушкараца.“ Персијски историчар Рашид ал Дин је бираним речима описао Соркохтани: „Изузетно интелигентна и способна...најинтелигентнија жена на свету. Нема сумње да су заслугом њене интелигенције и способности њени синови дошли до титула царева и канова.“

Грандиозне речи за грандиозну жену.



Ово је трећи по реду од укупно пет чланака који се баве запостављеним историјским личностима. Следећа личност ће бити владар, док је последње место резервисано за мог омиљеног војсковођу.



Нека реч о игри: видим да опет има неких епских битака, мада изгледа ми као да нема више емоција као некада. Битка за Љаонинг (Лиаонинг?), пад Хелокитија, Ронски Алпи...то бре ударало по пар хиљада људи...И чини ми се да је више тактике било потребно да се освоји регија у V1 него сад. Исправите ме ако грешим...

До следећег читања!

С поштовањем,
Кешиг