Шта се крије иза идеја ПОКС-а?

Day 4,479, 03:45 • Published in Serbia Serbia • by Kheshig

Ко жели да види аргументацију засновану на чињеницама перјанице ПОКС-а у овој игри, може видети на следећој слици:



Пошто су ми све слике из претходних чланака нестале јер сам их аплоудовао на tinypic, украо сам дивајдер из чланка МО.


Већ неколико пута ми је на фејсбуку искакала спонзорисана објава такозваног „Покрета обнове Краљевине Србије“ у ком се наводи пет кључних аргумената за обнову монархије у Србији.

Прво да разјаснимо, ја нисам противник било ког уређења осим тоталитарне диктатуре. Сматрам да сваки систем може да функционише ако људи који су део система желе да тај систем успе – било да је то монархија, демократски системи, или социјализам. Штавише, мени се свиђа идеја да Србија буде уставна, парламентарна монархија, јер сам као историчар – традиционалиста. Међутим, волео бих да тај владар има улогу као у систему Уједињеног краљевства – чисто формална, титулатурна улога, без пресудног утицаја на дешавања, али личност чија се реч поштује. Овај чланак се не бави темама ко финансира покрет, ко га води, која је биографија људи који воде, већ искључиво идејама које они заступају и пропагирају и да ли су оне утемељене у реалности.



У овом чланку ћу вам аргументовано одговорити на тих фамозних пет разлога због ког треба да обновимо монархију. Па да почнемо.

„1. Обновом Краљевине Србију одмах би се побољшао углед Србије у свету. Имали би стабилну државу и национално јединство. Ни један председник републике није успео да уједини владајуће и опозиционе партије око кључних националних питања. Само краљ је успевао у томе и само он то може и сада. Србима је данас потребније јединство него икада.“


Прво да кренемо од појма уставна парламентарна монархија. У начелу, то је држава којом влада монарх, обично краљ, уз помоћ парламента уз поштовање устава као главног правног акта државе. Корени уставне парламентарне монархије потичу још из времена Велике повеље слобода (1215), и на крају, Законом о правима (1689) године у Великој Британији. Значи, можемо оквирно рећи да уставна парламентарна монархија је идеја која се јавила током 17. и 18. века.
Имајући то у виду, не знам како би враћање на политички систем из 18. века донео већи углед Србији у свету. Неће Владимир Путин, Доналд Трамп и Ангела Меркел да више поштују Србију зато што је монархија. Путин сигурно неће разговарати са српским краљем, као што не разговара са британском краљицом, око битних ствари, већ са премијером који има стварну моћ у држави.


Друго, када кажу да је „краљ једини успео да уједини народ“, српска историја показује другачије.
-Карађорђе, први владар у историји модерне Србије је имао жестоке сукобе са опозицијом у току Првог српског устанка. На крају је убијен од руке свог кума и глава му је послата Турцима.
- Милош Обреновић је имао буне 1821, 1825, 1835, да би на крају био приморан да абдицира 1839. године.
-Михаило Обреновић је приморан да абдицира 1842. године након жестоке борбе са опозицијом. Убијен је 1868. године у атентату.
- кнез Александар Карађорђевић се помирио са превлашћу „уставобранитеља“ и тиме одржао себе на престолу. Свргнут је са власти 1858. године.
-кнез/краљ Милан Обреновић је морао да гуши Тимочку буну 1883. године, и због нејединства народа изгубио је Српско-бугарски рат (1885). Абдицирао у корист свог сина Александра и отеран као псето из земље (давали му гомилу пара само да се не врати)
-краљ Александар Обреновић је ужасном владавином довео да га убију и баце као џак кромпира кроз прозор 1903. године.
-краљ Петар, једини на овој листи који је успео да нађе баланс између сукобљених страна. Омиљени и најбољи српски владар.
-краљ Александар, који је неуспешно покушао да уједини три народа и да му нов идентитет. Убијен у атентату 1934. године.

Дакле, од осам српских владара у новом веку, само је један успео да не буде убијен/омражен/збачен. Значи, ако изаберемо краља, имамо 12,5% шансе да он не буде омражен/убијен/збачен. Климаве шансе за успех.



2. Боље ћемо заштити српске националне интересе. Јесмо за то да будемо део породице европских земаља, али никада по цену одрицања од виталних српских националних интераса на Косову и Метохији, Републици Српској и нарушавања односа са Русијом.

Не знам како уставна парламентарна монархија може да утиче на очување виталних националних интереса. Није спасило Велику Британију од губљења огромног броја колонија које су представљале велики значај за национални интерес, нити је сачувала српски национални интерес 1918. године када је српски национални програм замењен југословенским. Ова теза је чиста спекулација, без икаквог утемељења у реалности.



3. Најразвијеније и најстабилније државе Европе и света, са највећим платама, најбољим животним стандардом и здравственом и социјалном заштитом су краљевине. Ми желимо да будемо у друштву таквих земаља, као што су Краљевина Шведска, Краљевина Норвешка, Краљевина Данска, Холандија и Белгија, Краљевина Шпанија, Уједињено краљевство Велике Британије, Канада и Аустралија, Царевина Јапан.

Успех Велике Британије, Јапана, Норвешке (...) не потиче од њиховог државног уређења. Успех Велике Британије потиче од њеног експлоатисања колонија, Јапана због радне етике становништва, док успех Норвешке потиче из односа државе према становништву, који се, према здравом разуму монархиста, опасно приближава социјализму.



4. Када буде краљевина, Србија ће се равномерно развијати у свим регионима, како у градовима, тако и у селима, а не да се сва богатсва сливају у Београд. Доста је Србија радила, а Београд се градио. Време је да се оживе села, варошице и други градови у свим деловима Србије.

Опет спекулација и празне приче. Штавише, Србија је током своје историје била земља гомиле сиромашних сељака и малог броја богатих сељака и трговаца, док је њихов положај сиротиње донекле побољшан доласком омражених комуниста 1945. на власт.



5. Вратићемо се традиционалним, породичним вредностима, јер без здраве породице нема среће и просперитета државе. Српски сељак не сме више да буде грађанин другог реда, него да држава већим субвенцијама помогне његову производњу и уложи у изградњу и обнову путева, школа и домова здравља.

Како уставна парламентарна монархија гарантује „повратак породичним вредностима“? Управо су државе које су наведене у трећем разлогу управо перјанице ЛГБТ права, истополних бракова и политичке коректности. Та логика говори да ће доласком монархиста на власт управо учинити супротно.

Краљевина је јефтинија од републике. По важећим законима држава је у обавези да финансира изборе за избор председника републике на сваких највише четири године, а осим тога и издражава доживотно сваког бившег председника републике, његову породицу и да му плаћа секретарицу, возача, обезбеђење и канцеларију све до његове пензије.

Уставна парламентарна монархија подразумева изборе, исто као и република, тако да су трошкови расписивања избора готово исти, осим у случају председничких избора. Издржавање бившег председника свакако је јефтиније од издржавања краљевске породице. Према статистици, краљевска породица у Енглеској је током 2019. године потрошила 67 милиона фунти. Верујем да је годишње издржавање Војислава Коштунице нешто јефтиније.
Такође, не знам да ли је иједан Карађорђевић јавно пружио подршку овом покрету. Ако јесте, разуверите ме.

За крај, најопаснија ствар коју они пропагирају, али скривено, јесте промена државног система. Једина револуција која је изведена без крви је Славна револуција (1689). Готово сви покушаји у историји да се промени систем је резултовао у спирали насиља. Примера за то има колико хоћете: Француска револуција, Амерички рат за независност, Бошљевичка револуција у Русији 1917, грађански рат у Вијетнаму, Камбоџи, па и грађански рат у Југославији 1941-1945. У време када је подељеност народа дубока по свим тачкама дневног реда, од спорта до политике, тако драстична промена власти би се готово сигурно завршила грађанским ратом и/или интервенцијом неке стране силе. Додатна подела друштва нам у овом тренутку заиста није потребна. Не падајте на јефтину пропаганду шарлатана и мислите својом главом !



Да кажем и понеку реч о овој игри. Видећу колике су шансе да се програм помоћи настави због слабог одазива играча. Без обзира, докле год има неког да заслужује помоћ, добиће је од мене. Извештај о фебруару стиже крајем месеца.

Што се саме ситуације тиче, игри полако истиче рок трајања. Ништа се ново не убацује, модул за ваздушне битке је само започет, без назнака да ће се комплетирати, док је последње јављање админа било за 12 година игре. Срећа па има картичара који власницима ове игре дају мотив барем да одржавају сервере. Кад картичарима досади, паковаћемо сви колективно кофере.

До следећег читања,
Кешиг