Диктатура и Демократија

Day 2,767, 07:40 • Published in Serbia Serbia • by BastovanSurcinski

Нити сам за кога, нити кога подржавам, само бих да разјасним разлику између Демократије и председника са једне стране и Диктатуре и диктатора са друге.

ДЕМОКРАТИЈА

Далеко од онога што је било замишљено на самом почетку или онога што САД сада продаје као демократију и слободу, то овде представља пре свега механизам игре који се назвао демократијом јер на њу личи. Та демократија ради по следећем принципу. Постоје политичке странке које су "као" оријентисане овако или онако, а све се на крају ни на шта не своди до тога да се политика и води према интересима, као што би и требало. Политика је курва, то је нормална ствар. То се од ње и очекује. Да ли су нам, примера ради, заболе ме за политику, Македонци браћа и какви смо са Мађарима не мора да значи ништа ако немамо интереса да са њима будемо. Пријатељства су јако лепа ствар и треба их подржавати, али она јако тешко опстају у политици. Зато нисмо више у савезу са Бразилом, на пример, са којима смо пре пар година били браћа. Шта хоћу да кажем. Сваки програм странке је у том случају небитан, као и њихова оријентација.

Е сада. Странке добијају тиме што имају чланове. Да би странка била у првих пет (најбројнијих) мора само да има број чланова већи од осталих минус те остале четири, у најгорем случају. Чланови се привлаче управо тим горе поменутим програмима, разним обећањима, напредовањима, парама за тренинг, тенковима, квизовима, хлебом, итд. Шта онда чини странку из првих пет бољом од оних других? Паре. Колико ће да се рекламира, да купује чланове, колико да обећа за плате, награде... То исто тело гласа после за те странке и оне улазе у конгрес, праве коалиције, изабирају председника. Председника, немојте се заваравати, не бира народ, бирају га партије. Наиван је сваки од вас који мисли да се човек сам предложио и да су ето баш њега изабрали. Јок, брате. Унапред се то договори ко ће бити, ко ће бити у коалицији, ко ће бити на месту чега, и онда се тако изађе на изборе. Не влада председник никада. Он увек има људе који су га тамо и поставили иза себе. То су обично старији, искуснији играчи којима се не цима да буду председници виши, јер је то страшно заморан посао, али ће ипак владати.

Шта је, дакле, та наша демократија? То је шака људи која држи највеће странке и која из месеца у месец влада. Да ли је то "воља народа", "слобода народа", "право гласа"...

ДИКТАТУРА

Диктатура и диктатор. Диктатура је облик владавине где је самовоља једног човека на власти прва и последња свима осталима. У теорији. У праксу не залазим, остаћу при игри. Диктатура је овде још један механизам игре недавно убачен. Како до ње доћи? Лако, само дигнеш устанак! Је ли... Свако може да дигне устанак, стоји. Свако ко има довољно пара да то уради. По свим овим препуцавањима око наше доскорашње диктаторске управе човек дође до закључка да је то могло и раније исто овако лако да се догоди, и да је пука срећа што није, а ми смо сви, несрећни, жртве самовоље тог једног човека. Мада, истини за вољу, "самовоља" и не звучи тако застрашујуће када се човек потпише са "Шарени медведић"... Његова ствар. Да ли то значи да је онда тај један човек ударао против целе Србије и победио? Или да су људи видели да могу да се боре против самих себе па сасвим случајно сви у истом тренутку одлучили да се боре против матице?

Диктатор никада није сам. Заправо, постати диктатор је исто што и постати председник. Само су две стране истог пута. Да би неко постао диктатор, он, као и председник, мора да има људе иза себе. Ко ће да га подржи. До места диктатора се долази овако. Организују се људи, странке, јединице, и договоре се да се ствар направи тако и тако, одабере се лик који ће да води причу за јавност, а иза њега опет брдо људи из сенке. Председника изгласавају партије. Диктатора изгласавају јединице. У најједноставнијим цртама. Свако има право гласа, свако може да удара. Не постоји само политичар који нема снагу, не постоји војник који не може да гласа. Дакле сви смо све. И политичар је војник, и војник је у политици. И економиста може и да удара и да гласа, као и новинар, а свако је, опет, све.

ЗАКЉУЧАК

Који сам отпочео још прошлим пасусом, чини ми се.

Није Демократија у теорији, пракси и овој игрици исто. Није Диктатура у теорији, пракси и овој игрици исто. У овој игрици су то две исте ствари. Нема разлике. Сваки ће од ова два облика имати министре, имаће интересе, имаће извршну моћ, могућност да се краде, велики савет иза владара, све. Немојте да се нађе неко да помене конгрес. Конгрес ради шта му председник каже, а шта су њему рекли ови из великог савета. За председника се гласа притиском на дугме "Гласај" и чланством у партијама које се купује. За диктатора се гласа притиском на дугме "Удари" и више удараца може да се купи.

Нема разлике.