Везујем се лако

Day 5,130, 20:56 Published in Serbia Serbia by Felipe Rivera.

Од тога ми зависи дан.
Година.
Видим бушотине али су ми слатки
Као животиње.
Слушам како дишу.
Не слушам кад причају.
Узбуђује ме кад плачу.

Увек на некој мисији.
Јуре неку илузију контроле.
Онда се деси.
Несрећа може да се искористи.
То не разумеју јер им је тешко.
Само желе да им не буде тешко.
Да омлитаве.
Умртве се.
Док прође олуја.
Кажу: Променићу се.
Постаћу боља.
Ставићу све под контролу.
Сада имам шансу да исконтролишем јер ми га Бог неће ставити два пута у кратком року.
Разумеш ли да си сам.
Ти си услуга коју нудиш.
Сигурност коју пружаш.
Све прође, јебање је јефтино.
Порозно.
Заборављиво.

Све прође и не осећаш ништа.
У трећој сам се години исплакао.
Баш баш дуго сам плакао.
За све вас.
Научио сам да се не фиксирам на све те слабости.
Рупе.
Него да гледам као животињу.
И памтим.

Имао сам жељу да ти слушам крв
И бунцање.

Извини што ти се обраћам
Знајући да никад нећеш
Прочитати