еСрпско рударство - Економска и војна снага еСрбије

Day 636, 09:47 • Published in Serbia Montenegro • by IM7 Armon

Гвожђе, драгоцјени ресурс еРепублик игрице. Толико драгоцјено да својим сјајем надмашује блиставост дијаманта. Око њега се воде многи ратови. Од гвожђа зависи стратешки положај еДржаве и њен утицај на околину.

Почетак савременог српског рударства, након свргавања турске владавине, везује се за долазак барона фон Хердера. Тај неприкосновени зналац рударског посла, прво име тадашње Европе, на лични позив књаза Милоша обишао је потенцијалне локације и осмислио комплетну стратегију развоја, укључујући и школовање рударског кадра.

Србија у реалности има дугу историју савременог рударства, међутим када данас, након скоро два вијека, у еСрбији поменете рударство, односно регију са високим ресурсом гвожђа, морате бити спремни на кисео осмјех саговорника и одмахивање руком. еСрбија за разлику од чињеница у стварном животу, у својим виртуелним границама, посједује само једну регију са средњим нивоом гвожђа. Добро, али свакако ни близу довољно.



Гвожђе је тренутно једина сировина од које се израђује оружје еРепублика. Довољно је погледати листе највећих еСвјетских произвођача и власника рудника метала и увјерити се да на њима и даље доминирају најразвијеније земље еСвијета. Ниједна од њих није се одрекла рударства, нити јој тако нешто пада на памет. Јер, компаративне предности рударства су несумњиве.

Колико то значи за дугорочну макроекономску стабилност не треба посебно образлагати. Додуше, постоји теза о нестабилности, везано за повремене падове цијена на свјетском тржишту овог метала. Али, пракса је показала да рударска предузећа углавном успјешно премошћавају кризне периоде, све док је проценат корисне сировине у првобитном распону. Све док има ратова требаће и гвожђа!

А, шта је еСрбија урадила са својим рударством? У реалности имамо разлога да посједујемо једну регију највишег изворишта руде гвожђа. Имамо (или имали смо) РМК Трепчу и РТБ Бор. Два рударска гиганта свјестког гласа. А шта је са некад славним Магнохромом, и са осталим специјализованим рударским фирмама, попут Геосонде, РГП Књажевца и Врдника?



Изгледа чињенице, а ни кукумавке, како еСрбија са пуним правом треба да посједује регију са високим ресурсима гвожђа, код администрације еРепублика не помажу!? Шта нам је чинити, браћо еСрби? Да ли да вршимо притисак на савезнике „Мировног Савеза“ којем припадамо, макар на основу нашег учешћа у рату, да нам се омогући покушај преузимања регије која већ има тзв. High Iron, попут Централне Грчке? Да ли да и даље, осим из патриотских разлога, инистирамо на увођењу покрајине Косово и Метохија, која нам по сваком природном и политичком праву припада? Да ли да, осим из иксрених братских и сестринских разлога , апелујемо на администрацију да уведу еЦрну Гору у игру? Обе територије или скупине територија имају природни потенцијал за овим толико потребним металом. Међутим питање је да ли ће то еРепублик да призна и уважи?

Ово су само гласна разишљања једног војника еСрбије, утемељена, рачунам на реалним чињеницама и на претходним виђењима која смо могли наћи у домаћој и иностраној штампи.