Join the new world

Упоредо са Боторићем филмове у Србији стварају и браћа Савић,власници београдског “Модерног биоскопа”.
Популарност биоскопа била је посебно велика у послератним годинама, све до последњих деценија двадесетог века када интересовање опада. То, међутим, није оправдање за оно што је уследило.
Вредно кинематографско наслеђе Београда уништено је једним потезом, 2007. године, приватизацијом „Београд филма“ у чијем је власништву било 14 биоскопских сала. Биоскопи су затворени, а највећи број њих пропада без икакве намене.
Ниш, Крагујевац, Врање и Лесковац немају ниједну салу за пројекције, а у Суботици је, само годину дана пред стогодишњицу, неадекватно реконструисан најстарији биоскоп у Војводини! Култура у Србији полако губи још једну уметност, филмску!
Подсетимо се београдских биоскопа којих више нема, омиљених састајалишта генерација Београђана.
Према подацима дистрибутера, у Србији тренутно ради 60 биоскопа, ако не рачунамо домове културе у којима се повремено одржавају пројекције. У центру града, на Теразијама, у пролазу Безистан, налази се у потпуности оронуо биоскоп „Козара„, тешко оштећен у пожару 2012. године. Отворен је 1911. године, као дозидана сала у саставу хотела „Касина“ власника Ђорђа Богдановића, пројектована по свим прописима свог времена са само једном наменом – да се у њој приказују филмови. Биоскоп је био потпуно реновиран средином осамдесетих, да би деведесетих неколико пута променио власника. 2003. године све пројекције су биле скинуте са репертоара, а на врата биоскопа стављен катанац.
У њему су одржаване многе премијере и модне ревије. Долазили су славни домаћи, али и страни глумци. Данас, уместо лога биоскопа и плаката испред њега ће поставити рекламе трговинског ланца Идеа, седишта ће заменити рафови, а Београђани ће уместо карата за филм куповати саламу и прашак за веш. Биоскоп „20. октобар“ (I и II) у Балканској улици познат је по популарности међу љубитељима филма после рата, али и по немилом догађају, дотада непознатом Београду. У терористичком усташком акту у пуној биоскопској сали 1968. године једна особа је страдала, а једна тешко повређена са трајним последицама. Биоскопа „Дрина“ у Улици деспота Стефана ускоро ће се сећати само малобројни стари(ји) Београђани – после приватизације објекат је променио још једном и власника и намену, па је јасно да му се функција биоскопске дворане неће враћати. Двадесетих година двадесетог века Београђани су протестовали што популарни биоскоп носи страни назив „Одеон„. Данас је на месту на којем су уживали у најбољим светским филмским остварењима – катанац.
Најдуже од свих издржао је „Балкан”, који је угашен 2010. године.
Враћању старог изгледа и функције најближи је биоскоп „Балкан“ у Улици браће Југовића. Реконструкција архитектонски вредног здања старог више од једног века је делимично завршена, а власник је најавио да ће поред угоститељских садржаја простор имати и платно за филмске пројекције. Да ли ће заиста бити тако, видеће се по отварању… једног дана.
Зграда, која је првобитно била намењена хотелу „Булевар“, подигнута је између 1867. и 1870. године. на темељима турског хана, са 14 соба и кафаном, која је имала башту увек пуну гостију. Њу је почео да зида Ђорђе Пашона произвођач алкохолних пића, али му је временом понестало новца, па је добио зајам од Ванђела Томе, познатог дуванџије. Како је позајмица била велика, Пашона није успео да је врати, те је 1900. године цело имање продао Ванђелу Томи. Репрезентативна, академски обликована зграда, састоји се из три посебне целине између данашњих улица Македонске, Браће Југовића и Булевара деспота Стефана, уз који је касније дозидан део зграде у чијем се приземљу налазила велика сала за игранке и свадбе. У тој Сали украшеној раскошним лустерима, великим огледалима и лампионима крајем 19. века гостовале су аустријске и чешке музичке капеле, тако је Булевар постао „први београдски мјузик хол“.
Свега три године после прве филмске пројекције у Београду, 1899. године, у овој сали приказан је први филм. У згради данашњег биоскопа „Балкан“ радила је од 1909. до 1911. године Београдска опера под руководством Жарка Савића, због чега је и читав хотел постао познат под називом „Опера“.
Стални биоскоп у хотелу почео је са радом 1912. године под називом „Гранд биоскоп породице Гомон у хотелу Опера“. Једно време ту су даване и представе позоришта Бране Цветковића. Садашњи назив „Балкан“ биоскоп је добио почетком 1928. године. Биоскоп "Космај" који не ради скоро читаву деценију дефитнитивно ће отићи у историју.
На место некадашње филмске сале И платна ускоро ће доћи реномирани бутик, а цео пасаж биће претворен у пословно-тржни центар.
Филмској публици и старим зналцима репертоара чувеног теразијског биоскопа остаће само сећања на некадашње уживање у најновијим остварењима седме уметности.
Уместо добро познате табле са натписом “биоскоп” у центру престонице стајаће назив још једног ексклузивног бутика. Уместо пасажа у коме је мирисао дух старог времена сада ће се осећати сладуњави парфеми који маме “шопинг манијаке”. Међутим, да нешто може да се уради и старим културним објектима удахне нови живот, говори пример биоскопа „Звезда”. Млади активисти окупирали су биоскоп 2014. године у нади да ће се регулисати власничко питање. „Одржавају” га у животу више од годину дана пројекцијама које привлаче велики број људи. Биоскоп „Вождовац”, некадашње стециште младих и главно место културних догађања Вождовчана затворен је скоро 20 година. Биоскоп, са 940 квадратних метара и 740 места, затворен је 1997. године. Након тога у његовом простору био је салон аутомобила, а биоскоп је продат 2007. године. Од тада зграда у Улици војводе Степе пропада а фасаду „красе” ишарани графити и плакати политичких странака. Просторије "Централа" претворене су у тржни центар "Базар", где се на месту раније сале сада налазе тезге са робом.
Данас на вратима некадашњег култног биоскопа стоји оглас за издавање локала у овом простору, и колико се споља може видети, унутрашњост делује напуштено и руинирано.
Када је изграђен, 1894..године, пре 119 година, хотел "Централ" је био једна од највелелепнијих зграда у Земуну. Пленио је својом сведеношћу, али и величином. Чак и за то време модерно здање Фрање Јенча, саграђен по нацртима архитекте Хертла, дуго је било најмодерније у граду и околини. Ото Јенч ће у њему отворити чувени биоскоп са 500 столица...Некад било, сад се само спомињало. Таворење хотела, посебно у доба "транзиције", када је затворен биоскоп, летња башта, а временом чак и коначиште и "базар" претворило се у агонију.
Смештен у самом центру града, у културно-историјску целину "старо језгро Земуна", под заштитом Републичког завода за заштиту споменика историје, овај вредан споменик који чува више од века историје града, у немилости је свих. "Слобода" је такође претворена у тржни центар, али је по речима запослених у суседном локалу, "Фото Бора", овај продајни објекат радио тек месец или два, те је након тога поново завршио "под кључем". Још један од биоскопа који није у функцији. “Београд филм” је 1970. Године изградио овај биоскоп на Карабурми. Назив је добио по првом домаћем послератном филму Вјекослава Афрића „Славица“.После две деценије рада, на жалост свих становника Карабурме, биоскоп је престао са радом. Данас, осим назива на згради, ништа друго не упућује да су овде људи некада гледали филмове. „Славица” је запуштена, заборављена и руинирана зграда, ишарана графитима и сакривена у крошњама дрвећа. Испред ње налази се паркић и игралиште за децу, због чега ова слика још више „боде очи“. Изграђена после Другог светског рата срушен 1991. године и на истом месту изграђен паркинг.
У биоскопу "Славија" некад су се свакодневно пуштали порнићи. До почетка осамдесетих овај биоскоп се није ни по чему издвајао од других. Потом му се репертоар нагло мења и уместо регуларних филмова, на великом платну су почели да се врте еротски филмови. Ускоро се тренд пуштања „шведских акционих“ у биоскопима прочуо по граду, па су и други покушали да следе пример „Славије“ и убаце сексуалну тематику у свој репертоар. Наравно, многи Београђани били су згрожени идејом да се у центру града пуштају еротски филмови, па је биоскопима убрзо враћен регуларни репертоар, а сексуална тематика прешла је из свакидашњице у табу тему. Непосредно после Другог светског рата (1947), на београдском брду званом Црвени крст, подигнута је зграда намењена Београдском драмском позоришту. У њеном склопу је осим позоришне дворане изграђена и сала биоскопа „Авала“.
Од свог отварања у згради позоришта, биоскоп „Авала“ је на репертоару неговао озбиљан програм о чему сведочи староседелац овог краја, докторка Десанка Савић данас сарадник позоришта, која је педантно водила дневник биоскопских представа од првог дана отварања биоскопа. Радо се сећа тада чувене глумице Сесил Обри у Клузоовом филму „Манон“, Шарл Боајеа и Ингрид Бергман Цукуровог филма „Плинско светло“ или „Улице без радости“ с „божанственом“ Астом Нилзен.
Нажалост, биоскоп „Авала“ није доживео судбину кина „Београд“ које се успешно трансформисало у позориште на Теразијама. Власник приватних и друштвених београдских биоскопа „Београд филм“ је, као што знамо, све у пакету продавао приватнику. Сада је биоскоп замандаљен и пуст, на општу жалост уметничког ансамбла позоришта „на крсту“ и његових верних посетилаца. Још један земунски биоскоп који је пртворен у кафић. Биоскоп шкрипавих дрвених столица у којем се гледају искључиво порно филмови. У његовој дугој и богатој историји није било увек тако. Некада је био изузетно посећен, а у њему су се "вртели" италијански "шпагети" вестерни, индијске мелодраме и филмови Бруса Лија. Онда се неко досетио да га претвори у биоскоп с оријентацијом на искључиво "креветске акционе"филмове. Тренутно је једини те врсте у граду.
Катанац на биоскоп „Партизан" стављен је пре 10 година, али жељни посетиоци и даље се хватају за кваку овог култног биоскопа на чијем репертоару су били само еротски акциони филмови. У послератној, интезивној изградњи Железника, кулуком мештана, изграђен је 1947. године биоскоп, који је радио све до почетка деведестих. Више од 4 деценије то је било место за програме, школске приредбе, концерте и биоскопске представе, наравно.
Постепено се затиру трагови прошлости. Неки се сећају да су баш ту, на платоу испред зграде, стајали у реду чекајући да се отворе врата, пружи биоскопска карта и тако уђе у тамну биоскопску дворану. Унутра - дрвене столице и тешка драперија, боје вишње. У то време сви биоскопи су личили један на други. Налазио се на истом простору где и Позориште на Теразијама. Општина Врачар, због дугова, донела одлуку о укидању Народног универзитета „Божидар Аџија“. Стотине хиљада људи прошле кроз ову култну престоничку установу.
НУ „Божидар Аџија“ основан је 1948. године као Дом културе, да би га трансформисали 1961. у установу за образовање. До данас, кроз његове течајеве прошле су стотине хиљада људи из целе Србије.
ОСИМ по диплому, људи су деценијама долазили на адресу Радослава Грујића 3, некада Улица Божидара Аџије, у биоскоп, на свирке и чувене игранке. Налазио се на углу улица Грчића Миленка и Требињске. Објекат је изграђен 1934. године и дограђен према Требињској улици, целом дужином.
Бивши биоскоп на Лекином брду је приземни објекат, који је ван употребе преко 20 година.
Са климавим дрвеним столицама а на сред сале се налазила фуруна око које смо седели када је напољу било хладно јер друго грејање није постојало. Биоскопски послужитељ се звао Милош и клинци су га често звали да им донесе флашу воде. Овај је то беспоговорно извршавао. Повремено се шетао између редова и контролисао да неко не пуши.
Биоскопски репертоар је био завидан али временом се и он прилагодио моди неких других биоскопа у Београду и почео да приказује еротске и порно филмове. Биоскоп са старим и климавим дрвеним столицама али увек солидно посећен. Срушен је почетком 70-тих И на његовом месту није ништа изграђено. Налазио се на углу Устаничке и улице Милорада Бонџулића. Последње пројекције у биоскопу су биле крајем деведесетих, од када је “Југославија“ почела да пропада.
Последња фаза реконструкције биоскопа “Југославија“ почела је јуче и требало би да буде завршена за месец дана. По окончању радова у некадашњи центар културног живота Новог Београда преселиће се Дечје позориште “Душко Радовић“.

Данас, у Београду се филмови приказују у милтиплексу "Cineplexx Ушће", синеплексима "Таквуд", "Рода", "Делта сити", Музеју Кинотеке, Арт биоскопу "Мусеум", биоскопу "Фонтана" (који је био затворен готово две деценије), као и у Дворани Културног центра, Дому синдиката, Дому омладине, Академији 28, Дому културе Студентски град и Сава центру.