Квиз о РС - први део решења

Day 3,352, 19:28 • Published in Serbia Serbia • by Sljivo


Велика табла за оне са слабијим видом и мањим мониторима

На квиз се пријавило 43 учесника, који су показали завидно познавање теме. Захваљујући донаторима, вишеструко је увећан фонд награда. Које су награде и коме све добитиници дугују захвалност када их преузму, прочитајте

ОВДЕ


У овом чланку објавићу одговоре на питања "за загревање". Нека од њих су битна као ствар опште културе, док опет нека друга задиру дубоко у питање изградње идентитета како Босне и Херцеговине, тако и Републике Српске.

Преглед одговора у току, јављам када све завршим, вероватно ћу делити награде крајем недеље, када будем знао ко су најбољи у одговорима. Но, као што већ рекох, сва питања сте могли да одговорите уз мало гуглања, тако да ће награде отићи не само онима који су највише знали, него заправо онима који су највише учили. Ко се навукао на историју РС, нека проба да набави књигу коју је недавно објавио Чеда Антић са екипом (мада није јефтина, да се разумемо).

У односу на план, овај чланак касни три дана. Била слава, па се морало у госте. Дошао после кум за викенд, због чега ме нешто није занимала игрица. Дуго се нисмо видели, па сам између квалитетне блеје с кумом и прегледања одговора изабрао ово прво... прави Срби ће имати разумевања и уважити овај разлог за кашњење као оправдани изостанак са Ерепа.

Мој предлог вам је да погледате објашњења тачних одговора и да уколико мислите да сам ја негде нешто погрешио, интервенишете у коментарима. Поента је да људи буду поштено награђени за труд. А на факултету сам највише мрзео оне професоре који су продавали причу како су свезнајући и непогрешиви - нико то није.



Доста паламуђења о принципима и изговора за три дана кашњења с овим чланком (за сада). Ако сте учествовали у квизу, ово су одговори које је требало да дате.

Који је према Уставу РС, главни град Републике Српске? Члан 9. Каже - САРАЈЕВО. Знам да се одомаћило схватање да је Бања Лука, али што би Шешељ рекао “то стоји у тексту”. На ово питање дошло је највише нетачних одговора. Пале јесте део града Источно Сарајево, али није експлицитно наведено. Бања Лука је само управно средиште, док се устав не промени. Улогу уставног главног града Републике Српске данас има Источно Сарајево (у коме је подигнуто и неколико зграда намењених државној администрацији). Ова чињњеница није призната у Ерепублик, будући да је главни град регије Источна РС Бијељина (други највећи град РС).


Да се подсетимо чувене прогнозе Надреалиста



Република Српског народа Босне и Херцеговине проглашена је 9. јануара 1992. Свети првомученик Архиђакон Стефан је због тога постао слава РС. Од ове године, 9. јануар се прославља као секуларни празник. По неким новиијим тумачењима, која можда добију на значају у будућности, тај култ се наставља на средњовековни државни култ овог свеца. Ово друго вероватно није било намерно, али добро дође онима који тврде да је настанак РС ствар Божијег Промисла, пошто у тој вези има неке симболике.
Са друге стране, они нешто секуларније оријентисани можда ће у будућности да славе 9. јануар зато што га је славио и српски краљ Твртко из далеко профанијих разлога. Као и у реклами за мастер кард - израз лица федералних чимбеника када то изговарате - непроцењиво (због чега, разумећете ако наставите с читањем).



Краљ СТЕФАН Урош Драгутин (1276-1282) био је по силаску с престола краљ Срема (1282-1316) и господар Мачве, Усоре и Соли (1284-1316). Град Соли, данас се зове Тузла, што на турском значи исто то.


Сада знате какве везе имају Теслић и Немањићи

Иначе, овај краљ, чија се задужбина налази у Ариљу, био је праунук Стефана Немање, унук Стефана Првовенчаног, син Стефана Уроша, старији брат Стефана Милутина, деда-стриц Стефана Дечанског…
Свети Стефан био је један од заштитника српских владара. Стефан је било владарско име, које је означавало и владарски статус (име значи венац-круну).
У црквеном календару краља Драгутина можете да нађете под именом Св. Теоктист, пошто је умро под тим монашким именом. Наследио га је син Владислав (1316-1325), коме је од 1292. припала и титула бана Славоније (осим поседа Франкопана и Бабонића). Владислављев сестрић и Драгутинов унук био је бан Босне Стефан II (1322-1353), кога је наследио бан Твртко (1353-1391). Од 1377. Краљ Стефан Твртко. А док смо још код краља Драгутина - његова резиденција био је до данас неистражени град Дебрц, који ћемо можда заувек да изгубимо, због промене тока реке Саве.

[img]http://www.znanje.org/i/i2015/2015iii01/2015iii0118/Projekat%20informatika/BosnaTvrtkaPrvog.JPG[/img]

Ово питање није ни мало наивно, јер задире у јако битан елемент савремене идентитетске политике сва три народа у БиХ. Одговор на ово питање представља кључ одговора на оно "Чија је заправо (или највише) Босна?".
Краљ Твртко је крунисан 1377. у Милешеви над гробом Светог Саве за краља Срба и Босне (не Босанаца) и осталих земаља на списку. Твртко је себе прогласио за наследника Немањића, по “бабине линије”, тј. преко Јелисавете, кћерке краља Драгутина. Од тада се зове, као и сви Немањићи, Стефан Твртко. Твртко је вероватно први властодржац у БиХ коме је одобрено држављанство друге државе (Венеције) у младости, по чему је претходник Милорада Додика, који поседује и пасош Србије.
Интересантна је титула краља Стефана Твртка Првог, који је је “укрепио престол родитељ мојих” као краљ “Србљем, Босни, Поморју, Хумској земљи, Доњим Крајем, Западним Странам, Усори и Подрињу”. Будући да је извор за тврдњу да је крунисан у Милешеви Мавро Орбин (текст из 1601), хрватски повјесничари и босански хисторичари одбацују ово место крунисања, као благо нелагодно.

Дејан Задро је тврдио да се то десило у фрањевачкој цркви у Милима (Арнаутовићи код Високог), поред данашњег ауто-пута, јер су се тамо крунисали његови наследници. Зашто је папа признао право босанских владара да се зову краљеви тек Стефану Томашу и то тек половином 15. века, ако се већ Твртко крунисао у фрањевачком самостану, Задро не би знао да вам одговори.
Дубравко Ловреновић је тврдио да га је у истом месту крунисао дјед цркве босанске. Мавро је, каже Ловреновић, заправо мислио на Миле када је писао Милешево. Исто име за Миле су користили и тамо неки фрањевци. Ловреновићев текст садржи довољно материјала за нервирање Бошњака по форумима, тако да га вреди прочитати. Но, овај повјесничар није успео да објасни шта то би Твртку, да напише годину дана после крунисања да је отишао у “србскују земљу” и да “тамо шдшу ми вјенчан бих Богом дароавним ми вијенцем на краљевство пријеродитеља мојих” (модернизован изговор старосрпског, нека ми србисти опросте на томе). Дакле, или су Миле, дакле Високо, и кантон Зеничко-Добојски уопште, биле сматране за “србску земљу”, или је ишао у оно што се тада звало српском земљом, ради крунисања, а није било значајније цркве у парчету српске земље које је било његово, од Милешеве. Осим тога, није му можда ни требао дјед, јер је и краља Душана за цара прво прогласила војска, па је тек онда успео да организује и црквену церемонију да то потврди.

Повијесничари иначе имају навику да тврде да је Стефан Твртко такорећи случајно стављао да је краљ Србљем на првом месту. Заузео је нешто земље у Захумљу (Херцеговини), Подрињу и Полимљу… мало земље, али у његовој титули од Босне важније. Опција која као вади ствари јесте да је можда било два крунисања, ако је било оног од “дједа”. Зашто друго крунисање на прво место, опет компликовано питање. Стварно сам се у име коректности и добросус(ј)едских односа намучио да дођем до конкретног доказа да негде ПИШЕ да је Твртко крунисан у Арнаутовићима (Милима), но такве ствари једноставно нема. Да ли ће неко да Маврову реч која очигледно личи на Милешево (тако некако стоји у оригиналу) да прочита као Милешево или Миле, зависи искључиво од тога да ли се ради о историчару или хисторичару. Исто важи и за то да ли ће неко да то уопште разматра као релевантно (ипак се ради о наводу који је објављен 224 године после догађаја). Идеја да се Твртко ипак крунисао у Милешеви и даље има присталице у Србији (а претпоставка делује логично и због каснијег понашања породице Косача).

За нервирање Хрвата, нарочито оних из Херцеговине, довољно је то што је сам Твртко написао где је ишао и шта је радио годину дана после крунисања. Док не видим да је пронађен доказ, црно на бело, да је било крунисања у Милима, и да је Твртко лагао да је ишао у српску земљу ради крунисања (слика, или се није десило), можемо слободно да останемо на претпоставци да је то ипак било у Милешеви. Сима Ћирковић наовди седмоврату Жичу као могућност, но како год да се окрене, нема начина да се здраворазумски оспори да је Твртко из неког разлога сматрао да треба да помене да се крунисао српској земљи. Иначе, Ћирковић тврди и да је било два крунисања, што делује као могуће решење енигме.

Овај спор, који је започео седамдесетих, од деведесетих више нема само научну димензију. Често се одређене територијалне претензије и политичке аспирације бране тиме ко је где био први и када, тако да је негирање крунисања у "српској земљи" покушај да се потпуно у други план стави српски утицај на историју БиХ, а да се изграде нови митови у којима је католичка властела доказ да су то били хрватски владари (па онда и границе НДХ или оних пројеката који укључују Санџак где је Милешева и Црну Гору, где је исто владао Твртко нису чудне, него "повјестне"), а теорија о дједу која искључује православног епископа (Мавро каже митрополит, а он у то време у Милешеви није био) опет наводи на причу у којој је Твртко богумимл, а то је опет било блиско исламу, па ето, био је Бошњак пре настанка Бошњака... све у свему, тешка политичка ујдурма, у којој уместо научних аргумената и здраве логике доминира политика.

Оно што ми Срби дефинитивно знамо, јесте следеће:
- Стефан Твртко је тежиште своје титуле ставио на везу са српском властелом и Србијом и Србима, због чега је СРПСКИ ВЛАДАР. Нико му за живота није оспоравао јавно то право, али му остала српска властела није ни ишла претерано низ длаку.
- Твртко је започео пројекат уједињења Босне и Србије не само војним, него и дипломатским средствима (стало му било да то буде легитимно). Овај пројекат се завршио неславно, тек 1459, када је већ било превише касно. Четири године касније 1463. више та прича уопште није ни била битна.
- Твртко је осећао обавезу да помогне српској господи, тј. Лазару и Вуку 1389. на Косову и примао је порезе које је Дубровник био дужан српским владарима. Опет дакле, не стоји теза да је оно "краљ Србљем" било искључиво форме ради.
- Твртко није могао да буде крунисан у “србској земљи” (осим ако околина Сарајева тада није експлицитно била Србија или ако се није сматрало да та земља припада Србима) без учешћа православне цркве, која опет тај обред не би никада извршила над неправославним владарем.
- Тачно је да су босански владари имали флексибилан однос према религији, али је Тврткова подршка јачању православне цркве у Далмацији помало небогумилска и некатоличка, рекло би се.
У складу са тим, љиљани су један од српских средњовековних државних грбова (са снажном хришћанском симболиком, пошто представљају Богородицу).



Љиљани су српски грб
Краљ Твртко је основао Херцег Нови, који се прво звао Свети Стефан, па онда Нови (Град). Садашњи назив града води порекло од речи Херцеговина (турски Херсек). Овај појам је настао када се Стефан Вукчића Косача (1435-1466) прогласио Војводом од Светог Саве (од немачког Herzog, војвода; ducatus Sancti Sabae на латинском). Херцегова задужбина је црква Св. Ђорђа у Сопотници код Новог Горажда и манастири Заграђе и Савина. Херцег Нови је последњи део српских средњовековних земаља који је пао Турцима 1483. У Херцег Новом је рођен и Херсекли Ахмед Паша, син Стефана Вукчића Косаче и султанов зет, који је служио као велики везир и главни османски адмирал. Он лично је водио османску војску против рођеног брата Владислава 1483. године.
Но, најважније јесте да запамтите да је пун назив државе која се звала Херцеговина био "Херцеговина Светог Саве" (Војводство Светог Саве). И да је Херцег Нови, који је основао краљ Стефан Твртко, служио као њена престоница.





Гроф Сава рођен је у селу Јасеник код Гацка, Источна РС у игри. Дело грофа Саве живи и данас, будући да је он први који је утврдио руско-кинеску границу и који је фактички успоставио суседске односе две велике силе. За Русију је почео да ради у једном од најгорих периода српске историје. Захваљујући интересу који је побудио за српску ствар у Русији, Срби су могли да рачунају на нешто помоћи у књигама и новцу од цара Петра. Јован Дучић је учинио доста на томе да сећање на његово дело не избледи.





Академик Милорад Екмечић, рођен у Пребиловцима, заступао је тезу да је прво уједињење Срба са обе стране Дрине проглашено на Видовдан 1876. године. Међународне околности спречиле су да до њега и политички дође, пошто је Аустро-Угарска окупирала БиХ 1878.


Највећи син Змијања несумњиво је Петар Кочић. Вечити побуњеник, овај песник и политичар био је и један од најзначајнијих фигура окупиране БиХ. Најлепши парк у БЛ носи његово име. У њему се налази и споменик Петру Кочићу, који је извајао Антун Аугустинчић, чувен по томе што је аутор најпознатијег споменик Титу (онај испред Куће Цвећа). Мало која личност је као Кочић обележила историју регије коју у игри зовемо Западна РС.






Незаобилазни део лектире у СФРЈ: "Јазавац пред судом"

Први попис на ком су Срби били у релативна мањина у БиХ био је онај из 1971. Смањење удела Срба у становништву БиХ било је последица не само природног кретања становништва (нижи прираштај у односу на муслимане, миграције ка Београду и другим деловима земље), него и последица планске колонизације Војводине и свега шта се дешавало у другом светском рату. Теза да су Срби историјска већина у БиХ била је важан део идеологије паљанског руководства на почетку рата. Упркос томе што су постали мањи народ, Срби су и даље били власници највећег дела земљишта у БиХ, око 68%, што се тумачи тиме да су у доба вишевековне турске и аустријске окупаије. Бошњаци су традиционално били присутнији у градовима, а Срби на селима. Имајући у виду тренутне трендове миграција и од 2002. негативни природни прираштај у Републици Српској, удео Срба у укупном становништву БиХ вероватно ће наставити да се убрзано смањује.

Сутра објављујем одговоре из другог дела (ако стигнем) уз статистику одговора.
Надам се и да су они који нису радили квиз сазнали нешто ново.