Морао сам да кажем....

Day 1,095, 05:55 Published in Serbia Philippines by Nuclear Mrle1982






Неко сања прошлост у прашњавом кутку, ми смо главни данас, у овом тренутку.


Овом реченицом Душка Радовића се до скоро могла описати Србија у овом свету, какав год да је... Времена се променила, као и правила, као и играчи... Игра се променила.
Ово ће бити најнепопуларнији чланак, али неко мора ово да каже и ја сам спреман да ме испљујете. Дакле:

Србији не треба 200 паравојних јединица јер би ово требала да буде друштвена игра, тачније сви морамо да радимо за исти циљ. Чињеница да си главни у јединици која има два члана те не чини посебним и то што тражиш да имаш статус као јединица од 100 људи није нормално. Пробуди се. Данас борбе одлучују тенкови и ја сам свестан да сам за Фиба слабић и радо ћу му поклонити свој тенк ако то значи да ћемо добити борбу.
Јединицу која прави штету коју један тенк прави из два ударца треба расформирати. Или, потрудите се, нађите јаче људе, па удри. Немојте да сте себични, да себи подижете его на тако небитим стварима.
Проблем јесте мотивисати људе да не ратују, јер мало коме је занимљиво да само ради и тренира, али тешка су времена. Свестан сам да од државе нећу добити паре или тенкове јер сам слаб, али не значи да ћу да се дурим као нека шмизла, него ћу да будем стрпљив, помажем другима. Па нисам ја сам овде, чињеница да правим тенкове којима ће јачи од мене да мељу мене испуњава.



Требају ми радници за фирму 4. квалитета, правимо тенкове који се деле за време рата. Молим вас, ко може нек ми се јави. Прошли пут за Војводину је подељено око 350 тенкова, сада нисмо ни близу тог броја. Ајде да завршавамо то што пре.


И за крај, да се подсетимо нечега из не тако далеке прошлости... Ехххх, то су били дани....