VEČE SA SINĐELOM!!! [MOJIH 13]

Day 1,933, 12:52 • Published in Serbia Serbia • by Vudstok


Odlucih se za Sinđela jer me eto podseća na neki period mog eŽivota i moju prvu pravu jedinicu.
Na sve te ljude i na tu atmosferu na kanalu.
I pre svega zato što mislim da ima šta da nam ispriča.

Pre nego napišem i jednu jedinu rečenicu skrenuo bih pažnju MODERATORIMA da ovo nije spam, insults, pornography, vulgarity or racism.
Ovo je motivacioni članak namenjen isključivo građanima eSrbije kako bi uticao na njihov moral i borbeni duh da bi još jače i silnije udarali za majku eSrbiju.
Naravno da bi to moglo da se sprovede u praksi potrebno je da imaju jake firme, a da bi imali jake firme potrebno je da imaju GOLDE, a da bi imali GOLDE moraju da KUPE OD ADMINA!!!
Eto tako, mislim da smo se sporazumeli…


Znam da sada svi očekujete da se SINDJEL razneži pa oplete po Oliveru, Dinu i sličnima, ali NEĆE DA MOŽE!!!
eOtadžbina je u opasnosti, nameću nam lažne eVrednosti, uništavaju nam eIstoriju i sve to da ne bi imali eBudućnost!!!



Kao prvu pesmu sam izabrao moju HIMNU uz koju se budim i idem da spavam. Pesmu nad pesmama o junaku nad junacima koji je uklesao stazu slave za sve potonje generacije.
Dok budu Srbi postojali živeće i njegovo ime...

Duga pesma je opet himna ali ovaj put ne samo moja već svih Srba koji vide dalje od svog nosa i minusa na kreditnoj kartici, kojima Otadžbina nestaje pred očima, porodice se razbijaju, momci se ne žene, devojke se ne udaju, deca se ne rađaju...


Treća pesma u svojim stihovima oslikava život svakog Srbina od 1389-te pa do današnjih dana. Pesma koja je postala usud Srbije i Srpskog naroda i posvećujem je svima onima koji se raduju što je Srbija uništila vojsku i iskoristio bi priliku da ih podsetim da je svaki Srbin vojnik i da Narodnu Vojsku niko ne može ni da uništi niti da raspusti.


Četvrtu pesmu bi nazvao motivacionom baterijom srpskog nacionalnog bića.
Kad je najteže, kad nema izlaza, kad si u blatu do guše ova melodija ti ulije snagu, ne da ustaneš već da skočiš.
Ova verzija u izveđenju protođakona Vlade Mikića i Radomira Perčevića je meni lično najdraža kao i sve pesme sa njihove legendarne kasete „NIKO NEMA ŠTO SRBIN IMADE“.


Peta pesma je od Đure Jakšića „PADAJTE BRAĆO“ napisana 1862 godine. Nakon 150 godina u Srbiji ništa novo.
Posvetio bi je svim onim Srbima koji misle da ne treba zalaziti u Istoriju već samo slepo gledati napred u Budućnost. Ko ne poznaje Istoriju, Budućnosti mu nema. Nažalost Istorija se ponavlja. Pesma je u izvođenju Oca Vojislava Bilbije.


Šesta pesma nas progoni kroz vekove, teče nam kroz krv i kroz suze. Nema Srbina koga ova pesma barem jednom nije pogodila u samo srce. Pesma je u izvođenju majke, žene, kraljice koja je mogla svaki dan da sedi u Beogradu i u Strahinjća bana ispija kafice. Međutim ona se Vozdignula iznad svih nas i svoj život posvetila nekim drugim vrednostima.


Sedma pesma je posvećena junacima iz poslednjeg rata koji su hrabro seli u neispravne avione i poleteli da se suprostave agresoru, svesni da nemaju šanse ali su uradili ono za šta su se spremali ceo svoj život. Časno su poleteli u ISTORIJU. Jednog će dana doći generacije koje će poštovati i vrednovati njihovu žrtvu.
Mi im praktično ni imena ne znamo.


Osmu pesmu bi posvetio najvećem srpskom neprijatelju ZABORAVU!
Niko ne zaboravlja kao Srbi!
Čim se vera promeni, ode jednom u SKOJ, dobijemo čokoladu od neke NVO ili neki DATUM od kojekave svetske sile, odmah zaboravimo šta smo i ko smo. Odmah zaboravimo sve što nas podseća na nas.
Ovaj čovek se NIKADA NE SME ZABORAVITI. Sa insulinom u džepu i glavom u torbi spasavao je srpsku nejač.


Deveta pesma je meni jedna od omiljenih kao i svim našim Srbima iz Crne Gore, svetionika srpstva koji je gorio i plamtio u najmračnijim vremenima po srpski narod, koji je preživeo mnoge muke, nedaće i zulume.
Neki su se ponadali da ce ga ugasiti, ali njegov plamen je večan.


Deseta pesma je posvećena našoj braći Maćedoncima sa željom da ne boluju od srpskog sindroma ZABORAVA. Manite se braćo antike i mode, budite ono što jeste.
Ne zaboravite ko je ginuo za vašu slobodu.
Ono teritorije što su vam Bugari oslobodili danas je Bugarska, što su Grci oslobodili danas je Grčka, a ono što su Srbi oslobodili danas je Maćedonija. Srbija je vostala iz mrtvih i oslobodila se turskog jarma, vostaće opet. Jaka Srbija, jaka Maćedonija.


Jedanaesta pesma je posvećena Srbima koji danas znaju svoje poreklo, svoju istoriju, svoju nekadašnju slavu i mesto gde je ikona zakopana.
Svakog od njih ova pesma u srce dira i noću im neda mira.
Znamo da znate i nemate razloga da krijete to.
Moj brat ne živi više sa mnom u istoj kući. On ima svoju porodicu, ja imam svoju, ali i dalje je on moj brat i ja ga volim.


Dvanaesta pesma nosi poruku svim primorskim i panonskim Srbima što poklekoše pred propagandom i silom nečistom.
Kojima i dan danas u ušima odzvanja Jovane, Stefane, Dušene, Nemanjo, Lazare. Koji se pitaju odakle ona stara ikona na tavanu, zašto Slavu slave kada odgovora nemaju. Hristu je milija zalutala ovca što se vrati domu svome nego ona što ga u stopu prati.


Ovu pesmu ne bi nazvao trinaestom već NULTOM. Za nju sam čuo skoro na eRepubliku ( neka korist i od ovog ) i siguran sam da nema normalnog čoveka na ovoj planeti bio on belo, žut ili crn kome ovi stihovi u izvođenju Oca Vojislava neće naterati suze na oči. Pesma traje 25 min, ukoliko nemate vremena da sada poslušate , NAĐITE GA SUTRA !!! Sve su nam uzeli ali dušu ne mogu NIKAD!!!



I za kraj samo... KAKVA JE DA JE, MOJA JE. JA BOLJU ZEMLJU NEMAM NITI BOLJU TRAŽIM. KAD MI DOĐE KRAJ BIĆE MI ČAST DA ME ONA POKRIJE !!!

eSRBIJA JE VEČNA DOK SU JOJ eDECA VERNA !!!


Hvala Sinđelu na izdvojenom vremenu.
Do sledeceg broja
Pijana11.