Join the new world

Beograd, godina 2017. Kancelarija novootvorenog narodnog suda - “ni po babu, ni po stricu, ako nemaš mazalicu”, odeljenje - “ja te ne bih ništa pit’o, ako dadneš dobar mito”.

-Stojanka, prozovi Jorgovanku Radodadić - Guzdavaš!
-Dobar dan gospodine sudija.
-Dobar dan. Vi ste advokat gospođe Radodadić - Guzdavaš?
-Ne, ja sam Jorgovanka.
-Ali… ali… vi ste muško.
-Jesam gospodine sudija. Greška iz mladosti, šta da se radi…
-Kakva greška?
-Mislila sam da volim žene, pa sam promenila pol. Ispostavilo se da volim muškarce, pa sada skupljam pare za ponovnu promenu pola.
-Aham, aham… razumem. A došli ste kod nas zbog?
-Želim da se razvedem od Milojka Guzdavaša.
-Zato što ste shvatili da ipak volite žene?
-Ne, ne,ni slučajno. Pa Milojko je žena.
-Kako to mislite?
-Ista priča kao i kod mene. Milojko je mislio da voli muške, pa je promenio pol, ali avaj… voli ženske. Tako smo se i upoznali.
-Kako?
-Pa da li me pratite gospodine sudija? Ja sam žena koja se operisala i postala muško, a Milojko je muškarac koji je operacijom postao žena. Kasnije se ispostavi da ja ipak volim muške, a on ženkinje, pa kad smo već promenili polove, da se ne baci… I zaljubismo se, uzesmo, te zajedno skupljasmo novce za ponovnu promenu polova. Divna ljubavna priča.
-Da, da… Pa zašto onda želite da se razvedete?
-Milojkov deda je nekrofil i ja nikako ne mogu da pređem preko toga!
-Pa dobro, nekrofilija više nije krivično delo. Eto, za koji mesec će organizovati paradu bledila i hladnoće.
-Hoće malo sutra! Dok je nas koji smo promenili pol, a i ovih iz LGBT populacije, nema šanse da održe tu paradu!
-Kako to mislite?
-Porušićemo pola Beograda, ako treba, samo da ih sprečimo u tome!
-Dobro, dobro, nećemo tako daleko… Imate li vi i Milojko dece?
-Imamo, sedmogodišnjeg Radenka. Divno dete.
-I sada želite da se borite za starateljstvo?
-Starateljstvo? Ma, ne… Radenko je upoznao jednog divnog čiku, pedofila iz Zvornika, po vasceli dan su zajedno. U avgustu će i na more, prvi put putuju negde sami… Divna veza…
-Da, da… baš divno. Pa vi samo želite razvod. Ništa, onda vi i gospodin Milojko dođite sutra u 17 časova, da potpišete papire za razvod i gotova stvar.
-Hvala vam puno gospdine sudija. Vidimo se sutra.

***

-Stojanka prozovi Stanimira Desničarskog.
-Dobar dan brate sudija.
-Dobar dan gospodine Desničarski. Zbog čega ste vi ovde?
-Zato što sam spominjao Jasenovac.
-Molim?!?!?! Jasenovac ste spomenuli? Znate li da je to strogo zabranjeno?
-Znam, brate sudija, ali oni non stop kukaju za Srebrenicu, pa sam ja rekao…
-Nije važno šta ste vi rekli! Spomenuli ste Jasenovac i kraj. Krivi ste! Iskreno se nadam da niste spomenuli i broj ubijenih Srba, jer će kazna u tom slučaju biti daleko veća.
-Jesam, gospodine sudija, ali… Srebrenica… ja rekao Jasenov…
-Tišina! Ne mogu više da slušam! Nisu se džaba naši predsednici svima odreda izvinjavali, da biste vi sada negirali Srebrenicu, Račak, Markale, a spominjali Jasenovac! Robijaćeš ti meni!
-Izvinite, ali za Račak i Markale su se džaba izvinjavali, ispostavilo se da nismo krivi…
-Ti ćeš mene da učiš??? Ko je to ispostavio, a?
-Pa ovi iz EU i Amerikanci… Rekoše da su morali tako da pričaju da bi mogli da tuku po Srbima. Propaganda.
-Samo trenutak, da proverim… Da, da, u pravu si. Ne znam kako mi je to promaklo… Sve u svemu, kriv si za spominjanje Jasenovca i licitiranjem broja pogunlih Srba u istom. Kriv si jer si omalovažio izvinjenja naših predsednika, kriv si za prvi i drugi svetski rat, a takođe si kriv i za osiromašeni uranijum u bombama, jer zbog tebe NATO nije imao dovoljno da nas gađa obogaćenim. Čeka te 1389 godina teške robije. Ima ja vama taj patriotizam/rodoljublje/nacionalizam da izbijem iz glave. Morate naučiti politiku Pravične Evropske Demokratske Ekonomske Republike Aristokratske Srbije, crtica, PEDERAS!
Straža, vodi ovoga napolje!

***

-Stojanka, prozovi Džona Lezileba.
-Dobar dan gospodine sudija.
-Dobar dan gospodine Lezileb. Zbog čega ste vi ovde?
-Uspeo sam jedno uspešno preduzeće da dovedem do stečaja.
-Pa to nije mala stvar. Sigurno ste mnogo znoja prolili dok ste tako nešto postigli, a i straha od onih divljaka, kako se ono zovu…
-Radnika?
-Da, da, baš njih, radnika.
-Joj, jesam. Ne pitaj, moj sudija… Sve sama bagra. Hoće da rade i još traže pare za to…
-Ma, što se mene tiče, vi niste ništa krivi, ali ovaj zakon. Znate, bilo je tu mnogo gladne dece…
-Ne, nije. Tvrdim da gladne dece nije bilo, jer sam pri kupovini firme otpustio sve radnike koje sam u istoj zatekao, a onda sam zapošljavao samo mlade žene bez dece. Kako bi koja zatrudnela, tako je dobijala otkaz. Odgovorno tvrdim da dece nije bilo!
-Znam, znam gospodine Lezileb, veoma odgovorno od vas, ali znate, zakon… ovo… ono… I Em Te…
-I Em Te?
-Da, da, I Em Te iliti IMT… iliti – ima li tu mene?
-A, pa gospodine sudija, što ne kažete? Očekujte sutra svotu sa šest nula prilikom zajedničkog ručka, na koji vas pozivam, a vi sami odaberite broj koji će da stoji ispred tih nula.
-Pa kažem ja, pošten čovek! Kako ih nije sramota da vas dovode ovamo. Radi li išta ta policija ili samo pošten narod dovodi na suđenje? A onoliki štrajkači se šetaju po gradu. Jednom su mi, zamislite, ogrebali najnoviji audi q 11…
-Ccccc… Strašno, gospodine sudija. Ništa, onda se vidimo sutra na ručku. Prijatan dan vam želim.
-Doviđenja gospodine Lezileb. Veoma se radujem zajedničkom ručku.

***

-Stojanka prozvi Zlatanu Strahinjić.
-Dobar dan gospodine sudija.
-Dobar dan gospođice Zlatana. Zbog čega ste vi ovde?
-Pobegla sam od kuće, od dečka, od života. Krila sam se nedelju dana, prijavila lažno silovanje, udarila policijajca kada su me pronašli i na kraju optužena da sam silovala nekog lika kod kojeg sam bila tih nedelju dana.
-Pa, jeste li ga silovali?
-Pa šta da radim, gospodine sudija, kad nije hteo? Znate, ja sam čuvena Zlatana, mene ni jedan nije odbio. Šta on misli, da može jednu Zlatanu da odbije? Eeeeejjjj!!!
-I vi ste ga onda vezali lisicama i nedelju dana silovali?
-Upravo tako gospodine sudija. Kako ste znali?
-Upravo tako sam zamišljao naš susret, kada sam vas video tako lepu, zgodnu, punu energije…
-Hihihihihi… pa gospodine sudija, molim vas prestanite…
-Znate šta, gospođice Zlatana, da li biste vi mogli ponovo da odete od kuće na nedelju dana, ali ovaj put da budete kod mene? Kaznu za ovo za šta vas optužuju, ako pristanete da budem vaš rob nedelju dana, naravno nećete dobiti.
-Gospodine sudija, i da ste mi odrapili kaznu, ja bih pristala. Ovako će samo biti još sočnije. Hvala vam puno.
-Doviđenja gospođice Strahinjić. Do skorog viđenja…

***

-Stojanka, naruči mi četiri pakovanja vijagre i prozovi nekog Aleksandra Tomislavčevića.
-Dobar dan gospodine sudija.
-Dobar dan gospodine Tomislavčević. Zbog čega su vas doveli kod mene?
-Znate kako gospodine sudija, udario sam dete od 6 godina kolima i oni me privedoše.
-Au, pa to je ozbiljno. Da li je dete preživelo?
-Da, da, jeste. Skoro da mu nije ništa. Možda će čak moći i da priča. Za hodanje je kasno. Mislim, kasno su reagovali doktori.
-Ah, ti doktori, uvek upropaste nečije živote. Pa, gospodine Tomislavčević, čeka vas dugačka robija.
-Samo trenutak, nisam vam rekao da sam ja narodni poslanik.
-Gospode Bože! Pa zašto odmah ne govorite te dokaze koji vas mogu osloboditi krivice?
-Nisam bio siguran da li ćete me prepoznati.
-Izvinite, moja greška. I šta kažete vi vozili, a dete pokušalo da skoči pod kola?
-Upravo tako sudija. Ma jedva da sam 120 kilometara na čas prešao. Ono, jeste bila jednosmerna ulica, ali šta će deca na ulici u pola sedam uveče? Siguran sam da ga je otac poslao da mu kupi alkohol, a svi znamo da alkohol u Beogradu ne sme da se kupuje posle 18 časova…
-Zar nije posle 22 časa?
-Bilo je do 22 časa. Do tog nesrećnog dana kada mi se desila saobraćajna nesreća, pa smo doneli odluku da zabranu pomerimo na 18 časova.
-Znate kako… ja moram da vas kaznim. Da to bude 45 minuta društveno korisnog rada?
-Nemam ti ja, moj sudija, vremena za to. Treba Srbiju voditi u bolji život!
-Da, da, razumem… A makar 15 minuta?
-Slušaj sudija, što se mene tiče, može i pola sata, ali ako bude tako ti se nećeš zadržati ni tih pola sata na toj stolici, a već će se naći neko da te zameni.
-Ma, ja to samo onako pričam… Imam ideju. Nanogica na pola sata, a radijus kretanja da vam bude 7.000 kilometara, može?
-Neka bude 10.000. Sad sam se dogovorio sa ovom malom što je pre mene bila kod vas da odemo na Kubu na letovanje. Siroti devojčurak, čuli ste za šta su je optužili?
-Jesam, jesam… Znači sa njom idete na Kubu?
-Ma da, neću dugo, nekih mesec dana, dok se ne zasitim, a i da ne trošim previše državnih para. Nego, čuo sam da je vaša sekretarica naručivala vijagru. Od koga uzimate? Jesu li valjane?
-Od Bode Dobubrega. Odlične su.
-Hvala gospodine sudija. Ajde, sredi za tu nanogicu, da budem i ja k’o Ceca. Živ bio.
-Doviđenja gospodine Tomislavčeviću.

***

-Stojanka, otkaži vijagru i prozovi Ivana Rakića.
-Dobar dan gospodine sudija.
-Dobar dan gospodine Rakiću, zbog čega ste ovde?
-Zovem se Ivan Rakić, sin sam jedinac… Poznatiji kao Desert Hamster.
-Taj Ivan Rakić??? Robija, šesnaest godina strogog zatvora, bez prava žalbe.
-Ali, ali…
-Nema ali, žali se Vladislavu. Doviđenja.
-Doviđenja gospodine sudija…
-Stanojka, otkazuj ove što su preostali, danas sam osudio krupnu zverku, odoh kući da se naspavam.