Srbija, bez i sa e...

Day 1,382, 11:02 • Published in Serbia Serbia • by steVVEGI
Srbija

Mala, siromašna zemlja, u sred Balkana. Razorena mnogim ratovima, pokradena od raznoraznih lopova, podeljena na četnike i partizane, Delije i Grobare, demokrate i komuniste.
U najmanju ruku, čudna zemlja. Zemlja u kojoj sve možeš, ako imaš dovoljno novca, u kojoj ti jeftinije dođe školovanje, nego zaposlenje, jer, čim završiš fakultet, moraš da računaš da u džepu imaš dovoljnu količinu novca ne bi li se mogao zaposliti u firmi koju drži neki baja sa završenom osnovnom školom, ali "dobrim smislom za biznis"... Zemlja u kojoj je najomiljeniji sport upravo onaj koji nam donosi najveća razočarenja, valjda zbog silnih ratova, navikli smo da budemo gaženi, zemlja pesnika, radnika, zemlja majki. Moja Srbija!
Danas sam bio sa društvom na Adi, seli smo da pogledamo ove naše košarkaše protiv Izraela. Ne, nije bilo puno ljudi u kafani, nije to finale nekog takmičenja, nego samo obična utakmica protiv nekog autsajdera, čak ni mi što smo bili nismo pažljivo pratili dešavanja na terenu, dobro, ja jesam, ulazi mi u opis budućeg radnog mesta. XD
Sve je bilo u fazonu "ma lako ćemo", a onda... Onda je došla poslednja četvrtina, videli smo da je vrag odneo šalu. Izraelci nas dobijaju, narod polako počinje da se okuplja, počinje sve jače i jače da se bodre naši momci... I onda, kao da se neka energija iz tog, kilometrima udaljenog od njih, malog kafića, na tamo nekoj plaži, prenela i na momke koje smo iz srca podržavali, Kešelj nas je sve prijatno iznenadio, Krca majstorski kada zatreba, Teo profesorski, barem u toj poslednjoj četvrtini i pobeda Srbije. Ne, ništa to nije promenilo u ovoj državi na bolje, sve ostaje isto, i dalje smo zadnja rupa na svirali i Evropi i Rusiji, i dalje jedva sastavljamo kraj sa krajem, ali... Osmeh je tu, makar taj kratkotrajni osmeh...

eSrbija

Nema je više, raspoređena na interesne sfere eHrvatske, eRumunije i eBugarske... Gledamo mapu sa nevericom... Koliko do juče smo bili prva sila ove lude igre, šta se to dogodilo? Da, kriva je vlast, najviše, Desert i Lukaz pogotovo. Da, krivi su i oni koji su udarali ko zna gde, opozicija ovaj put nije kriva, čak se nisu ni bunili na nebulozne predloge MoD-a. Ustvari, jesu, normalno, ali nisu terali narod da bije pogrešno. Krivi su i tenkovi i jedinice, krivi su i titani, novinari, biznismeni, multiji, glasači, Pera iz administrativnog, svako je pronašao nekog krivca... A krivi smo svi, svi do jednoga. Sad se ti pitaš zašto si ti kriv, udarao si gde ti je rečeno, nisi imao uticaj na MoD, udarao si naoružan tenkovima koje si kupio za svoje novce. Pa to sam i ja radio. I mnogi od nas, siguran sam da je većina tako radila, ali... Falilo nam je one energije koju smo mi sa Ade nekim čudnim putevima poslali našim košarkašima, falilo nam je nešto što smo odavno izgubili, falilo nam je zezanje, pristup igri. Onaj naš inat nam je falio... Gde li se izgubio? Jesmo li postali samo posmatrači? Da li smo kao sila broj jedan postali sami sebi najveći neprijatelj, jer smo arogantno zaključili da nam niko ništa ne može? I hoćemo li sada vaditi oči jedni drugima ili izvlačiti pouke?

Pouke

Šta sada da radimo? Za početak, oslobađati originalne teritorije, lagano, bez svađa, pljuvanja, jednu po jednu. Kada to ostvarimo kao prvi cilj, krenuti na sledeći. A sledeći ne mora da bude ni "osveta", niti resursi, niti bilo šta slično, kada vratimo originalne regije, sledeći cilj treba da nam bude da povratimo poljuljano prijateljstvo među sobom, ne slogu, ne preterujmo, sloga nikome ništa dobro nije donela, sloga je ustvari jednoumlje, a nama jedoumlje ne treba, treba nam druženje, da visimo na čatu zarad eSrbije, a ne zarad gledanja hoće li neki izdajnik udariti ovde ili onde, jer ni taj izdajnik možda ne bi udarao, kada bi u eSrbiji video nadu za bolje sutra. Da, treba da se zna ko je krao, kada je šta ukrao, ali ne tako što ćeš na svaki njegov komentar napisati "lopove", čak i ako taj komentar nema veze sa tim lopovlukom. Nisam ja glup, nemam bolest onog blesavog Švabe, pa da zaboravim za mesec dana ko je krao, ne treba mi neko da me svaki čas podseća na to, a ni ogromnoj većini u ovoj eSrbiji. Nama sada treba da neko skine tog lopova sa vlasti i da pročita tekstove koji su ovih dana ispisani, ne moj tekst, moj je kao i uvek palamuđenje, već druge, pametnije sročene, pažljivije napisane i lepše dočarane. Kada vidite šta treba narodu, znaćete i šta treba da uradite...

Čemu ovo?

Zašto mi je stalo do ove igre i ljudi u njoj? Možda ste u pravu, možda sam ja samo zaluđenik... Ali, prošle subote sam sa mojim eBorčancima roštiljao na Komirovom placu, u nedelju sam opičio GAsket sa mojim Ga-ovcima, u sredu bio na piću sa ereplijama, sutra idem sa Jeckom u Novi Sad, da se vidim sa dragim ljudima koje sam upoznao preko ove igre, onda nedelja, opet GAsket... Ček, pa ja sam obrnuo ovu igru, našao sam joj smisao, pucketa mi hoće li nas obrisati još stotinu puta, ljude koje sam u ovoj igri upoznao ne može da obriše ni rastureni rumusnki server. I treba svima da nam pucketa za brisanje, vratićemo se još jači, a do tada ćemo se svi naći na Paliću, na skupu koji organizuje onaj lopov što je državu izgubio, da se ipričamo, popijemo po koju pametnu, a ne daj Bože, neki će možda i da zapevaju (Zizi neće, obećavam XD). Eto nama smisla ove igre, brisali smo ih, brisali su i oni nas, ali prijateljstvo je pobedilo i Platona! Još kada bi neki eHrvat došao na skup, ipak im Subotica nije daleko, a imaće priliku da nas dobro izezaju za ovaj debakl koji smo doživeli, bilo bi to opštenarodno veselje. XD

Ajmo Srbadijo u nove pobede! Živi bili! \o/