Pozdravni članak

Day 4,369, 01:13 • Published in Serbia Russia • by nikola.radovanovic

Poštovanje, dragi sugrađani.

Nakon više od 10 godina u igri na strani matične Srbije; rešio sam da se preselim u Rusiju. Počeo sam u ono lepo, davno doba Lipeca. Politika me nikada nije interesovala, nemam kapaciteta niti poznajem mehanizme igre dovoljno da bih se posvetio tom aspektu igre.Pošto nikada nisam smatrao da je igra vredna novca koji treba uložiti u nju, za ovih 10-ak godina potrošio sam najviše 100 EUR i to u 3 meseca zaredom kada sam hteo da vidim kako izgleda uzeti BH medaljicu. Shvatio sam da se zaista ne isplati. Međutim vredno sam radio i ulagao u razvoj svojih fabrika sve ove godine, te sam finansijski nezavistan. Nažalost, zbog ovoga je pretrpela moja snaga u ground bitkama, pa mi je nivo iste level D1 noob. Stoga nisam u stanju da pomognem koliko bih želeo.

Takođe, igra se mnogo promenila od te 2009, ali ne toliko po koncepciji-uvek je težila tome da simulira stvarnost i u tome je (po mom mišljenju veoma uspešna). Nekada sam jedva čekao da pre posla pogledam vesti, pročitam neku pametnu temu pa što da ne i neke prepirke. U zadnje vreme samo se mogu pročitati žalopojke o tome kako nas niko ne voli, kako Hrvati troše pare pa nas nadbijaju, Berlinsko-Bečka škola, Deretić i slično. Uspeli smo da se zaista približimo našem stvarnom životu u tolikoj meri da je (meni lično) to neprelazna prepreka.

Ne gajim iluzije da ću nekom nedostajati, da sam bitan, niti želim neku patetiku. Kada u prodavnici vidim penzionera da kupuje za 300 dindži i znam da mu je to budžet za ceo dan, bude mi žao. A onda pomislim, da je taj isti (najverovatnije) zadnjih 30 godina glasao za Miloševića, Vulina, Miru Marković, Šešelja, Dačića i sada Vučića; nivo tolerancije i razumevanja mi brzo opadne. Tako je i ovde postalo. Želeo sam da pišem u nekoliko navrata o interesantnim stvarima iz branše kojom se bavim već dobrih 15ak godina (IT) jer sam smatrao da možda mogu nekom da pomognem, ali mi je jasno da to nikom ne bi bilo interesantno i to me je mnogo rastužilo.

Iako to nisam tražio, moram da napomenem da su mi Citrus i Baćko pomogli da dobijem Rusko državljanstvo-i na tome im hvala. Srbiji želim sve najbolje, a vama igračima (bez izuzetka) pre svega dobro zdravlje-to je najbitnije. U Rusiji ću se truditi da budem korektan, kakav mislim da sam i ovde bio, uprkos nekim neprijatnim iskustvima sa pojedinim igračima. Nemam nameru da tamo govorim o toksičnosti zajednice, od koje sam ustvari i pobegao. To će biti naša tajna.