Join the new world

*
Стварно није у реду да вам Чилеанци воде "државу" и боре се за исту.

Зар то неби требало да раде ваша браћа Арапи и Турци - па да буде као у РЛ ?

Ako cemo iskreno za 500 godina RL vladavine vise vi imate krvi Arapske i Turske nego mi.
Ali dobro, zivite u zabludi i srpskom matriksu da vas svi mrze a vi ste nebeski narod 😉
Jedno vam moram priznati, vi ste bas za SF.
Drzite se vi Rusa i Grka, pravo uspijesni narodi i nacije 😉
Sa vama covjek proba ljudski bez obzira na sve sto ste uradili ali vi imate tu crtu, to zlo, tu neljudskost, da li se ikada zapitate mozda nije problrm u cijelom svijetu mozda je problem u vama ?

*
Чак и да си у праву (можда ти једном докажем зашто ниси - до тада веруј шта хоћеш), ми за 500 година (што опет није истина да је 500, али то је већ друга прича) - дакле, ми за 500 година нисмо постали Турци. Нисмо поклекли. За разлику од вас.

И шта кажеш - у нама је проблем

http://www.pravda.rs/2019/6/27/spektakularno-hapsenje-bosanac-izveo-teroristicki-napad-u-parizu/

што је опет дискутабилно - из наведеног разлога.

Pojedinac je izvrsio kriminalnu radnju kao sto vasi izvrsavaju svaki dan, prodavao oruzje kao i drugi kriminalci.
Ali realno, koji narod je poslije drugog svjetskog rata jedini izvrsio GENOCID ?
Tu evropsku istoriju vasi Cosici nikada nece moci korigovati.
Bosna je postojala i prije Osmanlija i Turaka i ne vezemo se za njih bez obzira ne vjeroispovijest jer zajedno smo ratovali protiv istih a vi nas uporno gurate tamo gdje ne pripadamo samo ne znam iz kog razloga ?
Bili smo skoro asimilirani i 90 posto slicni vama ali ni to vam nije bilo dovoljno.

*
Да кренемо редом, а и логично:

- можда ниси приметио али ти ваши "појединци" су често тамо где је и исламски тероризам.

- реално, једини геноцид после другог светског рата извршило је племе Хуту над племеном Тутси у Руанди. Ратни злочин и геноцид не могу да се изједначавају - зато што је сваки јасно дефинисан. А то што суд победника својим пресудама даје оправдање за учињемо је посебна прича.

-Ћосићи кажеш... па добро - а шта ти тачно знаш о Ћосићу ? Вероватно не много чим га помињеш.
Добрица Ћосић је издајник српског народа. Конвертит. Потурица модерног доба. Неко ко је зарад комунистичке идеологије радио против своје браће по крви. А то што се "сетио" да је ипак Србин, кад је схватио да комунизам нема будућност - не може да опере његова злодела. Дакле, шта он да коригује ?

- Босна постоји веома дуго - као географски појам. Једно време је постојала и као српска средњевековна држава, баш као и Рашка, Дукља или Војводство Светог Саве (данас познато као Херцеговина). И као и остале наведене - била насељена Србима.

- Можда се међу вашим прецима и нађе неко ко се борио против Турака - али ви немате право да се позивате на њих. Јер када неко прихвати идеологију или у вашем случају веру и обичаје окупатора и почне да му служи - он се са њим изједначава и постаје сарадник у окупацији. Сарадник окупатора. Па како која војска долази на ове просторе он сваку верно служи - и увек је против своје бивше браће. А онда се једног дана крене са измишљањем нове нације, фабриковањем историје - и стигнемо ту где смо сада.

- Ко вас то тера негде где не припадате ? Да ли вас ми присиљавамо да машете турским заставама и користите турско наслеђе у свакодневном животу ?

Poznajes istoriju ali samo onu koju pise tvoj narod.
Za bolje razumijevanje drugih i drugacijih lijepo je procitati i sta drugi pisu i misle ne samo o sebi nego i o drugima.
Nametanje svoje istorije i svog gledanja stvari je i dovelo do svega ovoga.
Bosna je postojala ne kao geografski pojam nego kao drzava a sarolikost vjeroispovijesti je imala i tada (bogumile, katolike, pravoslavce).
A mahanje turskim zastavama i slicne stvari vidis na RTS-u i portalima kao kurir i blic koji iskrivljuju istinu i pisu ono sto vas obican gradjanin zeli cuti.

*
За разлику од неких новопечених "нација" - Срби не морају да измишљају своју историју.
Јер постоји нешто што се зове - историјски извори. Па каже:

Људевит Посавски (лат. Liudewitus) је био кнез Доње Паноније (лат. dux Pannoniae Inferioris) од 810. до 823. Његова престоница је био Сисак.
Франачки хроничар Ајнхард (Einhard) у својим аналима описује устанак Људевита Посавског и каже да је 822. године пребегао из своје престонице Сиска у западну Босну Србима, за које „народ говори да су контролисали велики део Далмације“
(„Liudevitus Siscia civitate relicta, ad Sorabos, quae natio magnam Dalmatie partem obtinere dicitur“).
Тадашња „Далмација“, у коју је Људевит побегао, је данашња Република Српска.


Летопис Попа Дукљанина, познат и као Барски Родослов, је један од најстаријих писаних извора и сачуван је у свом латинском преводу из 16.-тог века. Сматра се за дело барског попа од 1172. до 1196.
Овај летопис је Србију поделио на два дела, и то овако:

“Surbiam autem quae et Transmontana dicitur, in duas divisit provinciam: unam a magna flumine Drina contra occidentalem palagam usque and montem Pini, quam et Bosnam vocavit, alteram vero ab eodem flumine Drina contra orientalem plagam usque ad Lapiam et [ad paludem Labeatidem], quam Rassam vocavit”.

„Србију, која се зове и Загорје, поделио је на две покрајине, од којих се једна од велике реке Дрине простире према западу до планине „Пина“; њу назва и Босном, а друга обухвата простор од речене реке Дрине према истоку до „Лупиа“-е и Скадарског језера; њу назва Рашком.“

Дакле, Србију чине Босна и Рашка – што јасно показује јединствен српски национални идентитет.
„Пина“ - Mons Pinus данас Борова Главица – десетак километара од Дрвара.


Бан Стефан Котроманић (1322-1353) издаје 1333. даровну повељу Дубровнику и каже: "и зато стављам ја господин бан Стефан своју златну печат, да је вјеровано сваки да зна и види истину. А зато су четири повеље једнаке, двије латински, а двије српски, а све су печаћене златним печатима".
Тада је био обичај да се издају по четири повеље са истим текстом, две на српском и две на латинском. Ова повеља се може наћи у:

Франц Милошић, Monumenta Serbica, Беч 1858. стр. 105-109
Љ. Стојановић - "Старе српске повеље и писма", I, 46.

Некоме је можда довољан податак и да у средњевековном архиву Дубровника пише како у истом постоји српска нотарска канцеларија (не помињу ни босанске, а ни хрватске) - па се тако један од српских писара године 1364. потписује се као „Нико Бијељић, дијак српски“.
А у другом спису из године 1447. кнез и судија дубровачки „рекоше Никши Звездићу дијку српском, да упише све по реду“.

И колико тек неко мора да буде заслепљен да не види како се Стефан Твртко I Котроманић потписује као краљ Срба Босне, Приморја и Хумске земље ? (Има ли ту наведен још неки народ - макар измишљен ?)

А они који се у новије време озбиљно баве историјом знају шта је истина

https://i.postimg.cc/ncwf0HdH/Europe-814-From-The-Public-Schools-Historical-Atlas-edited-by-C.jpg

Као што видиш рођаче - Срби немају потребу ни да пишу своју историју. Она је одавно написана.

www.fikret.fi/ba/istorija_BiH.html

Procitaaj malo i objektivne istorije a ne samo subjektivne kojom vam ispiru mozak 😉
Nije mozda cijeli svijet protiv vas, mozda samo niste u pravu pa ste malo paranoicni.

*
Промашио си суштину рођаче. Данас свако може да напише неки текст и да га објави под називом "историја" - а да исти не одговара историјским чињеницама. То се зове фабриковање историје (мислим да већина то зна под именом фалсификовање историје - али фалсификовање је копирање, што овде није случај).
Дакле, ако стварно хоћеш да познајеш историју - онда треба да читаш и историјске изворе. И ауторе који се позивају на исте. Најозбиљнији историчар који у последње време проучава историју независно од свих историјских уџбеника је Горан Шарић из Ријеке. Када ти да неки податак - каже ти и одакле је. И ту нема преваре. Рецимо:

http://www.youtube.com/watch?v=pAmh-LVDVTU

http://www.youtube.com/watch?v=D3TNfIJ205s

http://www.youtube.com/watch?v=JinIquLqVxE

*
Још нешто, велика је ствар када за живота добијеш признање за свој рад. Макар и овакво:

"Прете ми Албанци смрћу јер сам научно доказао да нису Илири. Траже да то више не износим јавно или ће ме убити. И сад бих требао ићи против своје савести да не попијем метак. Кад не бих говорио оно у што верујем, не бих ни живео. Смрт је боља од срамоте. Смрт дође и прође. Срамота остаје."

Горан Шарић

Него, да пустимо ми историју - ту су ствари јасне за оне који хоће да виде (потребан је и одређен ниво интелигенције, наравно).

Мене тренутно много више занима - шта се то деси са људима, па да постану неосетљиви на туђу несрећу ? Када то кажем мислим на судбину овог човека:

http://www.youtube.com/watch?v=RqRzT0KLgaw

Треба ли неко преко телевизије да вас покрене да му помогнете ? Па ваш је суграђанин, некима и бивши комшија - а што је најважније нормалан и обичан човек као и већина.
Нађем некако на интернету да је покренута петиција за његово ослобађање:

https://www.onlinepeticija.com/signatures/peticija_za_oslobaanje_zaima_rizvia/

и видим само 6. потписника. Срамота !

Lakse je ove tuzne sudbine gurati pod tepih i razloge zbog kojih je do ovoga doslo a lupati glavu krupnim politickim pitanjima na koja niko realno ne moze ni uticati.
Ljudima je bitnije sta je koji od predsjednika rekao ili uradio (u dogovoru) nego da ucine stvari boljima u svakodnevnom zivotu.
Kada imas 6 potpisnika peticije za tog penzionera a stotine hiljada glasova za Zvezde Granda onda vidis gdje ovo sve plovi.

*
Ево мало о томе како се "обликује" историја.

http://www.youtube.com/watch?v=O6pqNzvZJ-0

Иначе, то је из можда најбоље емисије са Шарићем

http://www.youtube.com/watch?v=2ObzBqAxVkI

Sve OK, dobar članak al po čemu su romi zaslužili išta

Gledam danas kako im ne daju da se usele u stanove pa mi ih nesto zao.

Mozda su bar mogli da dobiju virtualnu zastupljenost. 🙂

Ja iskreno mislim da je ovo ravnooo

Ajmo mi u cile xD

Chile do Tokia!

🙂