30.000 BC VII

Day 2,042, 06:07 • Published in Serbia Serbia • by steVVEGI
30.000 BC prvi deo * 30.000 BC drugi deo

30.000 BC treći deo * 30.000 BC četvrti deo

30.000 BC peti deo * 30.000 BC šesti deo

Ukratko o prethodnim delovima

Jestive živuljke, kao i bobice kojima se hrane homo sapiensi iz šume Mamuti su neobjašnjivo nestali. Takođe, na području Azije, gde obitava pleme trandžo sapiensa, se dešava nešto slično, te pleme trandžo sapiensa dolazi u Evropu i sa pripadnicima plemena iz šume Mamuti kreću u avanturu, pokušavajući da doznaju šta se desilo sa živuljkama i biljem. Tražeći Jecku koja bi im dala dozvolu da odu kod najmudrijeg homo sapiensa – LUCIPHEROSA, oni nabasaju na dva vrača i potrčka im, tj, na Deserta, Stridera i Lenjina, koji im govore da Jecka nije u svojoj pećini, ali da ih mogu odvesti kod nosonja, koji mogu nanjušiti na kojoj strani sveta ima hrane. Međutim, jedan od nosonja – Vegi, ne želi da učestvuje u njušenju dok ne popije sok od zove. Srećom, posle poziva upućenim vilama, jedna od njih je rešila da nabavi sok, iako je i nestašica zove u toku.

******************************************************************

Strale: Koliko je puta sunce izašlo od kada je ona vila rekla da će doneti sok od zove?
Lipec: Evo, već peti put…
Simonovic: Ali… rekla je da će doneti sok posle četiri izlaska sunca…
Vegi: Dosadni ste sa ti njušenjem… Dajte sok od višnje. Kraće će da me drži, ali daj šta daš, pa da nanjušimo te živuljke.
Strale: Brzo,okupite se! Sada će nosonje da omirišu gde ima hrane!

Radost se mogla videti u očima svih pripadnicika plemena šume Mamuti i pridošlica iz Azije.

Nessko: Ja ću se okrenuti ka istoku.
Ilija: Ja ka zapadu!
Lipec: Ja ću ka severu!
Vegi: Onda ću ja ka… Ma neću ka jugu!!!! Posle mesec dana iz nosa ne može da mi izađe taj smrad!
Lipec: Dobro, de, ja ću ka jugu…
Ilija: Ja ne osećam ama baš ništa…
Nessko: Ni ja… ček, ček… ne, ništa…
Lipec: Ja sam, jelte, malko prehlađen, ali… ništa ne osetim, ni kikiriki makar…
Vegi: Hmmm… ja sam nešto nanjušio…
Strale: Veverica?
Simonovic: Zec?
Vladislav: Divlji vepar?
Zlatan: Mamut?
Mrle: Fazan?
Crno Bela: Mrle iks 71!
Radenko: Bunike?
Vegi: Noge!
Lipec: Šta noge?
Vegi: Smrde…
Zlatan: Šta smrdi?
Vegi: Hiljadu mu albatrosovih kljunova! Jeckine noge! Smrde ko mamutov tur! Za trenutak sam pomislio da ste me na kvarno okrenuli ka jugu…
Simonovic: Jecka? Pa ajmo makar do nje, da nam da dozvolu da odemo kod LUCIPHEROSA.
Zlatan: Mudro zboriš Simke, mudro… Jecka nam je poslednja nada.
Lipec: Idemo i mi nosonje sa vama… I mi smo ogladneli…
Vegi: Ajmo onda, nije daleko, dok sunce dođe do po neba, već ćemo kod Jecke.

Sunce je već bilo pred zalaskom, a od Jecke ni traga, ni glasa…

Zlatan: Dobro, bre, Vegi, ti reče da će sunce biti na po neba, a ono samo što nije zašlo… A Jecke nigde.
Vegi: Izgleda da je oprala noge neposredno pre nego što sam ih nanjušio, pa nisam dobro ocenio razdaljinu.
Strale: Evo je!
Vladislav: GDE SI JECKA? RUKARUCI! VODI NAS KOD LUCIPHEROSA!
Simonovic: Ćuti, budalo, polako to… Šta si navro, ko sivonja?
Jecka: E, oća! Š’a ima, a? Gde ste šlipo?
Vladislav: Šta pričaš bona? Ništa ja tebe ne razumem…
Strale: To je skoro izumrli jezik – taurunumski… Ja ga ponešto natucam, pa ću ja popričati sa Jeckom. Oća Ckoje, Si gde? Mipi smopo htepelipi dapa opodepemopo kopod…
Jecka: Aj, Strale, ne gubi se, pomešao si taurunumski sa tim homoerekutskim jezikom. Razumem ja vas sve, samo se sprdam sa vama.
Lipec: Mi smo želeli da te pitamo… ovaj… da li bi nam dala odobrenje da odemo kod LUCIPHEROSA, da nam on, kao najmudriji homo sapiens, kaže šta nam je činiti, kao i da nam objasni šta se desilo sa životinjama…
Strale: Ko je ovog Lipeca ovlastio da priča pored nas pet poglavica?
Simonovic: Ćuti, tulipanu jedan, baš me briga ko će da pita, samo da pristane.
Jecka: Pa baš sam ja pošla kod njega. Možete sa mnom, da onako đuture banemo kod njega. Baš ćemo ga iznenaditi.
Zlatan: A je li daleko… Otpadoše mi bubrezi, ovaj Mcmoox nije normalan, kao da namerno bira rupe…
Mcmoox: Ma da li ti ja ličim na GoodYear? Dosadan si više. Mogao bi ti mene malo da nosiš.
Vladislav: Zlatan ne bi mogao divlju kokoš da prenese preko praga. HAHAHAHAHAHA!
Jecka: Nije daleko. Skoro je pronašao novu pećinu, sada je mnogo bliže.

Šest parenja pećinskih lavova kasnije…

Jecka: Stigli smo. Čekajte da mu objasnim zbog čega sam vas dovela, pa ćemo vas primiti…
…
…
…
Vladislav: Pa šta mu toliko objašnjava? Sunce samo što nije izašlo…
Simonovic: Ne znam… Možda on i nije baš najmudriji među homo sapiensima, pa ne može da shvati zašto smo tu…
Lipec: Ma shvatiće LUCIPHEROS, znam ja… Možda prvo hoće da pronađe rešenje, pa tak onda da izađe pred plemena…
…
…
…
LUCIPHEROS: O, ljudi, kojim dobrom?
Svako Dobro: Svakim dobrom, premudri LUCIPHEROSU! Svakim dobrom! Nema klope, ali baš nas briga, šetamo se, pričamo, imamo avanture, a evo sada…
Zlatan: Aman ućuti više, optimisto neopevani!!! Dosadan si ko zagoreli šipanza!
Strale: Zar ti Jecka nije objasnila zašto smo došli premudri LUCIPHEROSU?
LUCIPHEROS: Ovaj… Jecka… da, da… ovaj, nije… Ali,molim vas, zovite me Deda.
Jecka: Jao! Ja sam i zaboravila da ste vi tu… hihihihi…
Lipec: Ništa, ja ću ti ukratko objasniti zašto smo došli, dakle,ovako…. Bla, bla, bla, bla, bla, truć, bla… bla, bla, bla...

Dve beogradske hronike kasnije (otprilike je toliko i dosadno bilo dok je Lipec pričao)…

Deda (nekdašnji LUCIPHEROS, kraće mi ovako): Aham, jasno mi je… Pa, znate… Hrane nema zbog Kulina Bana.. Slučajno je video neko drvo, koje je tu posadio zli druid, a Kulin Ban, ko Kulin Ban, nije mogao, a da ne dodirne to drvo… A kada dodirneš to drvo, ono počne da širi nekakav miris, koji mi homo sapiensi ne možemo osetiti, ali jako smeta svim drugim bićima, te su oni otišli daleko odavde.
Mcmoox: A kako međedima prokletim ne smeta?
Deda: Pusti sada međede… Meni samo nije jasno šta je sa bobicama… One ne mogu da se sele… A kažete da ni njih nema…
Lipec: Nema, nema… Ali… gde su se odselile te životinje?
Deda: U Ameriku… Dok je Beringov moreuz bio zaleđen. Ali se pre četiri puna meseca otopio, pa je sada prelazak preko njega nemoguć…
Simonovic: Pa šta ćemo sada? Šta nam je činiti?
Strale: Pa očigledno ništa… Ostaćemo ovde, da izumremo od gladi…
Vladislav: PROKLETA JE AMERIKA I ZLATO ŠTO SJAAAAAAAA!!! A možemo da počnemo da jedemo međede…
Zlatan: Pa ko da ulovi međeda? Vidiš da im ni Mcmoox ne može ništa…
Mrle: Nema nam spasa…
Deda: Ima, ima… Može se u Ameriku, ali morate prvo nekako stići do ostrva poznato kao Japan, pa će vas lokalni homo sapiensi, koji vuku poreklo iz šume Mamuti, uputiti kako da stignete do Amerike.
Strale: Onda ništa, put pod noge…
Mrle: Ali… ja znam gde je taj Japan… To je još dalje nego mesto ged smo se mi odselili… trebaće nam šest proleća da stignemo do tamo…
Selasije: Ja sam napravio neko čudo, nazvao sam ga Yugo, mogli bismo da sednemo svi đuture u njega, pa da se prevezemo do tamo…
Vladislav: BRDAREEEE!!! OOooOOOooo BRDAREEE!!! Šta sam ti ja rekao za Selasija? Perunu ćeš ti na videlo. I ti i Selasije!
Simonovic: Čekaj, bre, Vladislave. Je li, Selasije, a kako ide taj tvoj Yugo?
Selasije: Pa ne treba niko da ga vuče, nosi, gura… Sam od sebe ide… Samo… malko će da štuca, ovi dinosaursi se još nisu dobro razgradili u naftu, pa mi benzin nije baš valjan…
Vladislav: Da me mamutovom kljovom po sred šupka, ja pojma nemam šta ovaj priča…
Džoni: I mene! I mene!
Simonovic: Ne razumem ni ja, ali ajmo svi u tog Yuga, pa lagano za tu Ameriku.
Strale: Prvo moramo u Japan, nego… što ga nisi nazvao Florida? Mislim, taj tvoj pronalazak? Nekako je Yugo ružno ime…
Selasije: Pa neka bude Yugo – Florida.
Mrle: Odlično, Yugo Floridom ćemo osvojiti američku ekonomiju i više nećemo biti gladni!
Mcmoox: Ljudi, ljudi!!! Međedi…
Zlatan: Evo ga opet ovaj i međedi…
Mcmoox: Ma međedi i Sumnjivi oslobodili onog neandrtalca, Usosa! Sad su svi na slobodi i na tragu su nam!!!
Svi: AAAAAAAA!!!! SUMNjIVI NAM JE ZA PETAMA!!! UPOMOĆ!!! AAAAAAAAAA!!!
Mcmoox: Čuj Sumnjivi… A međedi? A Usos?

Nastaviće se…