Join the new world

Meta-serijal "Virtualni džedaji, kosmičke pobune i novi poredak" još uvek je na pauzi, mada je sve veća verovatnoća da tako neće ostati još dugo.

Naredni članak posvećen je svima koji bi mi nedostajali ovde, ukoliko bi i na mom profilu osvanuo crvenkasto-narandžasti banner...


-UPOZORENJE- Članak koji nameravate da pročitate jebeno je predugačak! Ipak, svi u njemu navedeni zaslužuju svoj prostor!
-MEGA UPOZORENJE- Sve slike u članku su linkovi - tako ih i tretirajte!





Igra je jedna od osnovnih ljudskih delatnosti i potreba. Ona nam daje mogućnost da ispoljimo sve one osobine koje inače retko nalaze prave ventile - bilo da se igramo sami ili u društvu, kroz igru možemo projektovati svoje fantazije, strahove, želje, svoj stav prema sebi i svetu oko sebe, a ove osobine izaći će na videlo tako jasno, bez ustručavanja, ogoljene od svih dodatnih slojeva ličnosti kojima ih obmotavamo u društvenim kontekstima, da ćemo s pravom reći kako smo kroz igru otkrili nešto novo o sebi.

Naravno da je suvišno reći da je eRep igra - ne samo suvišno, već je to i izjava koja se može proširiti na društvene mreže i multiplayer igre uopšte, zatim, u blago drugačijem smislu, na najveći broj društvenih interakcija u životu, na veliki broj ljudskih delatnosti, pa, najzad i na sam život. Ali isto tako je razumljivo po sebi da svaka igra sadrži elemente koji joj ne odgovaraju po prirodi. U svakoj zabavi postoji makar komadić neke zbilje - da li one prozaične stvarnosti koja nas okružuje i oblikuje spolja, ili one krajnje, naše unutarnje stvarnosti koja je često jedina koju priznajemo...

Sve do sad rečeno istina je i za ovu igru. Svakako, ti "stvarnosni" elementi koje ubacujemo u igru mogu biti, a dobrim delom i jesu, podsvesni. Međutim, kada ih osvestimo u sebi i u igri, tada počinje prava zabava!
Naravno, uvek je veći broj ljudi koji nemaju potrebu, želju ili mogućnost da vide ovde mnogo više od skupa virtualnih dugmića i, manje ili više maštovitih, nadimaka i slika. To je prirodno u ovom bestelesnom okruženju, očekivano je.
Ipak, ova igra ima jedan element koji će u svakom slučaju otkriti bar deo neizrečenog, bar jedan nagoveštaj jedne tajne koja je trebalo da ostane daleko od ovog "mesta". To su članci vaših virtualnih novina. Čak i oni koji se bave jedino sub-za-sub akcijama. Osim ako niste mašina, sociopata ili supertrenirani superšpijun - čim napišete prve redove svog novinskog članka, otvorili ste jedna vrata... Ili barem prozor...

U najgorem slučaju, ventilacioni otvor.

Nakon ovog, verovatno predugog, uvoda, da pređemo na stvar.




Ovo je članak o člancima, novinama i ljudima; o malim, neprimetnim kontaktima koje pravimo u okruženju koje tu svoju stranu ubrzano gubi...






Ne verujem da nas ima previše koji smo od samog početka shvatili šire mogućnosti eNovinarstva - one strane koje se ne odnose na dobijanje medalje, oglašavanje vojnih jedinica i političkih partija, informisanje o političkim/ekonomskim/vojnim aspektima igre. Ja prvi, danas zakleti protivnik MM akcija i bezumnog, indiskriminativnog subovanja + votovanja + šautovanja + add friend-ovanja, u svojoj prvoj inkarnaciji sam učestvovao u akcijama, uglavnom ne bih li se okoristio za tenkove i hleb koje mnogi kvazi-eNovinari tako izdašno dele. Takođe i u ovoj, prvoj reinkarnaciji, na početku, stvari su stajale prilično isto.


Ovome je došao kraj kada sam napisao svoj drugi članak. Otprilike tad sam naleteo na nekoga ko mi je - bez ustručavanja kažem - poslužio kao inspiracija da svoje ePiskaranje obogatim ozbiljnijim pristupom i onom dozom iskrenosti koja je neophodna da bi dala smisao bilo kom, i bilo kakvom delu...

Siguran sam da će ove reči naći sigurnu luku u jednom egu koji bi svojom veličinom možda mogao i moj sopstveni da posrami...

Siguran sam i da ne govorim samo u svoje ime kad kažem da je prošlo skoro mesec dana od poslednjeg članka tih novina, i da je to jebeno previše!










Postoji nešto što daje jednu specijalnu aromu određenim eNovinama. To je povezivanje eRep iskustva sa potpuno realnim, mondenskim stvarima koje naučimo ovde, a primenjujemo u SŽ-u. Iako pročitane stvari nisu od one vrste koje potresaju svet već spadaju u svakodnevna uživanja, kada otvorim članak koji odaje takav buke, čini mi se da otvorim prozor koji moje bivanje na eRepu čini još manje izolovanim, malo poučnijim, a sasvim sigurno veselijim. To su one, naizgled sitne stvari zbog kojih se boravak ovde učini svežijim, benignim, korisnijim i - ukusnijim!




Velika gurmanska podrška!







Naredni list o kojem ću pričati mogao bi izgledati kao čista žuta štampa, da nije jedinstvene, zatvoreno-otvorene, samim tim i ekstrovertno-introvertne ličnosti iza njega. Iz redova izviru note južnjačkog britkog humora i oštrog jezika, ali se one ne potroše u člancima već se prelivaju i po šautovima i komentarima. U potpunosti ovaj list miriše na zajebanciju, na jedan simpatičan, lakonski pogled na život...

Ipak, zadubite li se malo, uklonite li na trenutak prijatnu ovojnicu površnosti (koja je žig polu-anonimne onlajn komunikacije), možete videti nešto drugo... Nešto na šta vas ne upućuju oni delovi članka okupirani redovima slova i reči...










Virtualno bojište vojski, kompanija i individualaca zasnovanih na istinitoj priči odavno je preuzelo nacionalna obeležja koja mu ne pripadaju - sitne pobede i porazi u bitkama pretaču se u istinski antagonizam; ePatriotizam prvo biva poistovećen sa stvarnim patriotizmom, a ponekad i deformisan u eŠovinizam - što je pojava koju bi mogle istraživati čitave armije sociologa i psihologa (da ne kažem - psihijatara!). Glavna odlika ljudi koji krenu ovim nizbrdicama uvek je ista - privrženost svojoj otadžbini negativno definišu kao... recimo - neblagonaklonost nečijoj tuđoj.

Iako se u nekim sitnicama nismo slagali, autor ovih novina i ja apsolutno smo saglasni da je njegov list jedan lep i dostojanstven način da se predstavi sopstvena domovina na potpuno konstruktivan (čitaj: nerušilački) način.










Poprilično je retko da se nađe među eNovinarima neko čiji je stil zaista, zaista žurnalistički - svi mi koji stvarno pišemo svoje novine opredeljujemo se ka formatima kratkih priča, analiza, šaljivih in-game članaka... U mojoj, dosta kratkoj listi pretplata izdvaja se jedan list koji se potpuno nedvosmisleno može nazvati novinskim, pozajmljujući čak naziv svoje stalne rubrike iz SŽ novinarstva. Svojim jasnim pristupom, drugačijim stilom i objektivnošću koja dosta često fali modernim medijima, ova novina zavređuje pomen i čestitke.










Virtualni svet ponekad kao da zahteva i nameće neku određenu emocionalnu izdvojenost, zid između prave unutarnje ličnosti igrača i predstave o sebi koju stvara u svom okruženju. Inhibirani strahovi, on-line bravado, očekivanja i nepisana pravila naše okoline i kulturoloških obrazaca prave od mnogih ljudi samo blede senke ličnosti - dok su za kompjuterom. Ovo je šema od koje malo njih odstupa, nesvesno braneći sebe od osude ili prezrenja koje, možda, nikad ne bi ni nastupilo, ako bi čovek pokazao pravog sebe.

Jedan glas koji uporno podriva taj samonametnuti zid ćutanja, glas koji bez zadrške deli svoje emocije, sumnje, užitke, patnje, radosti - kao nesvestan "poželjnosti" hladnokrvne mačo-slike - dolazi od čoveka koji, kao i ja, nosi svoj čin ponosito u nick-u...










Poslednje eNovine koje ću pominjati sadrže u sebi članak koji je direktno odgovoran za ovaj moj. U pitanju je neko sa kim nisam imao previše kontakta do sad, ali čije me je pisanje vrlo intenzivno podsetilo na onu stranu ličnosti koja se sve više gubi kako zamičete kroz život.

Njena energija, koja je u isto vreme i čisto ženska i univerzalna, probudila je u meni (a sudeći po komentarima i u ostalima) jedan davno izgubljeni osećaj za samog sebe, za dete, sanjara, idealistu i slobodara kojeg svi imamo u sebi, ali ga vremenom stavljamo u drugi plan, pa u treći, četvrti... sve dok se ne izgubi negde u bezmernim i uvek rastućim slojevima onoga što je nesvesno...










Na kraju ostaje samo još da se zahvalim svim ljudima koji su do sada učinili da moje iskustvo u eRepu ne bude samo bedno, beznadno kliktanje u prazno... Ako nalazite sebe u ovom opisu - taj ste!








P.S. - ovaj članak doživeće samo minimalni broj mojih šautova. Ostatak kampanje očekujem od vas, čitaoca!

P.P.S. - odabir novina je napravljen po mojim ličnim asocijacijama i ne mora oslikavati isključivo moj kvalitativni izbor štiva - postoje i drugi, vredni spisatelji na čije dosadašnje delovanje jednostavno nisam imao takvu reakciju kao na pomenute. Dakle, spisak je duboko subjektivan!