Највећи српски митови

Day 3,710, 06:56 • Published in Serbia Serbia • by Kheshig


ЕДИТ: Слободно дајте предлоге о митовима из наше/светске историје које ћу ја као, очигледно ученик бечко-берлинске школе, покушати да објасним. Или дајте неки други догађај или тему о којој би волели да пишем, а ја ћу видети да ли могу наћи литературу за то.

Овај чланак настао је као реакција на чланке алтернативне српске историје који се као пожар шире српском штампом, и на моје велико изненађење и жалост имају велики број присталица. Историја је једна озбиљна и веома замршена наука и, као и свака друга наука, има процес на основу којих се закључује историјска истина. У наредним редовима ћу покушати да бацим неко „ново“ (уопште није ново, међутим по тренутним трендовима свакако јесте револуционарно) светло на неке од најпознатијих митова који круже интернетом везаним за српску историју.



1.Срби најстарији народ

Срби су свакако стар народ, али колико стар нећемо никад сазнати, јер су Срби тек у IX веку добили књиге на свом језику, а пре тога се нису посебно трудили да запишу своју историју....јер нису ни имали писмо. Да су Срби некада давно имали писмо, не би га тако лако потиснула глагољица, а касније ћирилица. Колико је српски народ стар је заправо небитно, јер Срби нису битно утицали на историју све до доласка на Балканско полуострво, а и тада су имали само регионални утицај.



2.Срби су староседеоци Балкана

Овај мит је веома близак и преплиће се са претходним митом. Византијски извори наводе да су се Срби населили на територији Византије током владавине цара Ираклија (610-641). Византинци (или Ромеји, како хоћете) су били педантни у вођењу података, тако да је велики део извора из Византије поуздан. Након доласка на Балканско полуострво, Срби су постепено оснивали своје државице: Рашку, Захумље, Паганију, Травунију и Дукљу. Како се баш погоди оснивање српских држава са доласком Срба на Балканско полуострво? Зар Срби не би, као староседеоци Балканског полуострва, створили своје државе нешто раније? Идеја да су Трибали, Илири и Трачани запрво Срби је апсурдна, због великих разлика у начину сахрањивања, култури и начину ратовања. Словенски топоними се не појављују на тлу Византије пре доласка Словена, и то је можда највећи доказ против тврдње да су Срби староседеоци Балкана. Чињеница је да су сеобе Словена делимично у магли, али то је искључиво јер се Словени нису трудили да оставе писане трагове иза њих.



3.Александар Велики је био Србин

Први пут када сам прочитао ову тврдњу насмејао сам се, а онда сам схватио да је аутор ове тврдње озбиљан. Најозбиљнији „доказ“ поклоника ове теорије је да су Хелени оптуживали Филипа, оца Александра Великог, да није био Хелен, а чим није Хелен он је Србин (?). Истина је, Демостен је предњачио у оптужбама да Македонци нису Хелени како би покушао да уједини разједињене грчке државе у борби против све јаче Македоније, и да постигне исти ефекат као и у грчко-персијским ратовима, када се готово цела Хелада ујединила у борби против страног освајача. Докази који говоре против теорије да Македонци нису Хелени је да су Македонци учествовали на Олимпијским играма, које су биле ексклузива за Хелене. Филип је припадао династији Аргејада, која своје порекло вуче из града Арга (Аргоса) на Пелопонезу. Сам Александар је себе сматрао сином бога Зевса, приносио је жртве грчким боговима и водио је рат против Персије као „Хегемон Грка“. Он је својим освајањем ширио хеленистичку културу, тако да не постоји ни трунка доказа да је он био било шта друго осим Хелен.



4.Руси су нам увек помагали/ Руси нам никад нису помагали

Ово је у суштини шкакљиво питање, и обе теорије имају своје разлоге на којима се темеље. Али ја ћу испричати историјске чињенице , па ви драги читаоци одлучите сами да ли је Русија помагала Србији или није.
Хајде да почнемо од Првог српског устанка. Србија је у току Првог српског устанка добијала војну и новчану помоћ од Русије, а Срби су себе сматрали поданицима руског цара Александра. Руси су 1806. ушли у рат са Турцима и спојили се са српским устаницима, али су њихове операције на Балканском полуострву биле лимитиране на рачун операција на Кавказу. Међутим, ситуација за Русију се нагло погоршала под претњом инвазије Наполеона на Русију, па је Русија била приморана да потпише мир са Турском у Букурешту (1812). Мир у Букурешту је укључивао и Србе, и то општа амнестија за устанике, ограничена аутономија, што је једино што је Русија у тој ситуацији могла да издејствује за Србе (Радош Љушић, „Вожд Карађорђе“). Срби су, међутим, са презиром одбили одредбе мира у Букурешту што је довело до општег напада Турске и слом устаничке Србије (1813) године.
Руси су често били покровитељ Срба на Балкану, али њихов утицај се највише видео током Велике источне кризе. Србија је након устанка у Херцеговини објавила рат Турској, али се након низа пораза суочавала са војним сломом. Након тога, Русија је запретила Турској да заустави напад и потпише примирје са Србијом. Неколико месеци након тога, Руси су и сами ушли у рат који се завршио Санстефанским миром у ком је Бугарска добила знатно веће проширење, и то на уштрб старих српских територија, на које су, додуше, полагали историјско право и Бугари. Коначан мир је закључен у Берлину, када је Србија добила независност и територијално проширење.
И последње, након што је Аустро-Угарска објавила рат Србији, Русија је наредила општу мобилизацију, након чега су Немци објавили рат Русији. Русија је као чланица Антанте увукла Велику Британију и Француску у рат који данас памтимо као Велики или Први светски рат. Након што су италијански и француски бродови одбили да превезу српске војнике са албанске обале због мина, руски цар Николај је припретио да ће, уколико се не помогне српској војсци, Русија потписати сепаратни мир са Централним силама. Да ли би Француска и Велика Британија самостално реаговале на агресију Аустро-Угарске на Србију, процените сами. Чињеница је да су Руси деловали у свом интересу и да се њихов интерес често поклапао са интересима балканских православаца, али да су Руси увек гледали искључиво свој интерес је у крајњу руку дискутабилно.



5.Бечко-берлинска школа

Ово је једна од теорија која обухвата све претходне теорије заједно са тврдњом да је наша историја заташкана под утицајем бечко-берлинске школе. Чињеница је да историју пишу победници, и да је осовина Беч – Берлин често била победник, али бечко-берлинска школа подразумева историју централизовану око германске историје, без да по дифолту негира словенску историју. Као што су се словенски историчари фокусирали на историју Словена, тако су се и германски историчари фокусирали на историју Германа, и ту не видим ништа спорно. Главни противаргумент теорије да нам је осовина Беч-Берлин наметнула историју, говори да се нико озбиљно није кроз историју трудио да учење о Словенима које је наводно створила Б-Б школа. Русија је држава која је увек неговала културу, традицију и свој идентитет, и чак ни они нису оповргавали „наметнуту историју“. Русија је у већини периода у историји била једна од водећих светских сила, и свакако јача од осовине Беч-Берлин, а њена моћ је била на врхунцу када је руски цар Александар на коњу ујахао у Париз након пада Наполеона. Ако је бечко-берлинска школа лажна и сви то знају, укључујући и Русе, зашто Руси ни када су били водећа светска сила нису покушавали да оповргну ове „неистине“? Русија најчешће није била у сенци Берлина и Беча, и просто је невероватно да би Руси прихватили нетачно тумачење историје које долази са запада.

Сматрам да је стварање митова који немају везе са реалношћу опасна ствар, посебно у вези историје. Сваки народ заслужује да зна своју историју, али преувеличавање њихових достигнућа заправо баца сенку на жртве које су ти народи подносили да би били где се налазе сада.
Ако имате још неку тврдњу о којој би сте волели да дискутујемо, слободно је напишите у коментарима, и ја ћу радо учествовати у дискусији. Чланак је много дужи него што сам очекивао, старији читаоци знају да не волим да дужим превише али ето.



Да напишем нешто и о игри да ми не обришу чланак, мада ми се чини да је и админе постало баш брига за игру. Када сам их пре пар месеци питао када ће бити попуст за фабрике, рекли су да не планирају то (???), што довољно говори о њиховој бризи за игру. Видим да је дошло до неког помирења између продиктаторски и продемократски оријентисаних "главоња" што ми је драго, јер нема више пљувачина по новинама. Мада можда пљувачине нема јер је игра у последњој фази распада. Ко зна?

До следећег читања,
С поштовањем,
Кешиг