[СПЛ] Зашто смо предложили закон о опозиву председника

Day 3,410, 02:31 Published in Serbia Serbia by Antic Dragan


Поштовани суграђани,

Приметили сте: након рекордно дугог периода, демократија је поново на снази, што значи да је држава поново у рукама народа, а не под контролом самовоље појединаца који су се силом изборили за руководеће позиције. Коначно и институција конгреса може вршити своју демократску улогу – где би поента била да све парламентарне партије заједнички, дијалогом, изналазе решења о готово свим за заједницу важним државним питањима. Улога конгреса бива већа управо у ситуацијама када партије које подржавају председника у њему немају већину гласова, када дијалог заста јесте неопходан како би заједница ишла добрим путем.

Међутим, радост од ове помисли нагло је спласнула оног тренутка када је демократија успостављена, а потом и кад је објављен први чланак демократски изабраног председника. Кренимо редом, од октобра:


Затим – јануар, фебруар и март:






Само је на октобарским председничким изборима администрација савесно и посвећено обављала своју дужност при контроли гласова, будући да је кандидату Само Србије Милану Мајданпеку одузето 75 гласова, о чему је Страхињић писао неколико дана након избора:
Оно кад диктатори мултијају

Наредних месеци наставило се са праксом диктаторског тима и диктаторских странака, те је њихов кандидат изнова и изнова на председничким изборима за кратак период (око десетак минута) сакупио око двеста гласова, што је абнормалност коју графици добро бележе, а о чему су писали Хостилијан и опет – Страхињић:
Poll: explain this graph
Одакле диктејкерима 200 мултија на изборима?

Будући да је сасвим јасно да је садашњи председник до победе дошао користећи гласове мулти-налога, он нема никакав легитимитет за обављање своје функције, те би једино логично решење било сменити таквог председника и на ту позицију поставити оног који је до победе дошао поштено.



Успостављање демократије прати и чланак председника, који укидање диктатуре назива ванредним стањем и отворено условљава опозиционе партије да ће диктатура бити првом приликом уведена у случају да се начини било какав потез који није у интересу диктаторским странкама и јединицама које се за тај принцип залажу, тзв. војни савет. На диктаторско условљавање дошло је и условљавање дела опозиције који има већину у конгресу, а исход свега не може се подвести под дијалог, будући да конгрес још увек није функционалан, а први закон о донацији бива одбијен.

Атмосфера међусобног условљавања не може резултирати добрим дугорочним решењем, што ће заједница засигурно осетити на својој кожи, те је, поново наглашавамо, једино логично решење опозвати садашњег председника и на то место поставити оног ко има моћ да ефикасније организује конгрес и допусти несметано изгласавање закона који су од стратешког значаја за заједницу.

Напоменућемо да је за нефункционалност конгреса крива опозиција (у шта убрајамо и СПЛ) исто колико и председник.



Осврнућемо се и на састав председничког тима, који се нимало не разликује од оног који је водио диктатуру, а о којима можемо толико тога прочитати у опозиционим чланцима:
Зашто диктатура мора пасти (1. део)
Зашто диктатура мора пасти (2. део)
Још мало о диктатури 2
Како су диктатори опљачкали народ
Народ против клике
Стање банковног рачуна еСрбије


Указаћемо на председничке кандидатуре Шојгу, као и Страхињића и Хостилијана:
Кандидатура за председника Србије (1. део)
[Хостилијан] Кандидатура за председника еСрбије
Кандидатура за председницу
Председнички избори – Шојгу

Значајно је и Страхињићево Друго председничко обраћање, током којег се као легитимно изабрани председник није успео изборити за договор са диктаторским тимом.

У свим овим опозиционим чланцима указује се на нетранспарентан рад: недостатак финансијских извештаја, склањање државног новца на приватне налоге појединаца, одсуство званичних чланака гласила министарстава; непристанак чланова диктаторског тима на елементарни ниво дијалога, куповину пакета себи подобним играчима и најважније – замирање заједнице.

Исти ови играчи и сада воде државу, само са позиције председника. За ових неколико дана током којих влада демократија наставило се са нетранспарентним радом: није нам познат састав владе, нема чланка са наређењима; једино активно министарство јесте оно задужено за информисање, које је објавило чланак истоветан већ објављеном пре неколико месеци.

Опозиција сад ступа на снагу: играчима којима смо две године одузимали легитимитет за вођење државе сада га не смемо дати. Стога, конгресмен Српске патриотске лиге покренуо је закон о опозиву председника са вером да ће и остатак опозиционих странака поступити у складу са уверењима која свесрдно већ годинама износимо, те – изгласати опозив.