О диктатури и демократији

Day 3,205, 07:49 • Published in Serbia Serbia • by Kheshig

Једном давно сам написао да се нећу бавити политиком у овим новинама, али сада имам потребу да искажем своје мишљење, јер кад могу сви, што не бих и ја могао. 🙂

Ових дана се ситуација у еСрбији прилично закувала око демократије и диктатуре. Да не наводим сад шта се све кувало, знате и сами. Изашло је брдо чланака који се баве тематиком диктатуре и демократије, и част изузецима, добар део њих се бавио количином новца који је покраден од стране диктатора/демократа. Ја се у овом чланку нећу бавити колико је ко покрао, јер су сви крадуцкали/крали и то нема везе са диктатуром/демократијом, јер механизми игре не дају заштиту од крађе, без обзира који је систем на снази.

Проблеми демократије

Пошто имам продавницу у селу, деси се да некад радим трећу смену, када се окупљају разни људи и дискутују о свему, од политике до међународних збивања па до Тита, Драже и Хитлера. И сваки од њих се сматра стручњаком за тему о којој прича. Једно вече се повела прича како под Вођом идемо напред, дугови се смањују, инвеститори се утркују ко ће уложити у Србију и живот је све бољи. Ја да не будем лењ, нађем на нету кретање дуга Србије са сајта министарства финансија, нађем јавне податке о сиромаштву, колико је уложено у те стране инвеститоре и колико су пара они извукли из Србије нелегалним путем. Покажем ја то њима као чињенице, а не као мишљење, да би они мени одговорили:"Али Вучић је јуче рекао..."

И то је проблем демократије. Просечан гласач у свету је "човек једне књиге", или у модерном контексту "човек једног ТВ канала". Просечан Амер гледа Фокс њуз, просечан Србин гледа Пинк. И све што му се сервира, просечан гласач узима здраво за готово. Никад не покуша да критички анализира оно што му се сервира.

Тако је и у виртуелној Србији. Просечан играч уђе у странку због тенкића, гласа по аутоматизму, не чита кандидатуре нити састав тимова (а и није да се јавно објави састав тимова пре избора), и све оно што пише у страначким новинама сматра као ултимативну истину. Такав "партијски војник" сигурно неће испразнити штекове када се подигне револуција да брани неког типа о коме не зна ништа и за ког је гласао јер је за то добио тенкиће. Политичка мисао у еСрбији не постоји.

Проблеми диктатуре

Диктатура јесте заправо владавина најчешће мањине над већином. Један човек, или њих пар, имају потпуну контролу над државом, без икаквог саветовања са другом страном, тј опозицијом. Екипу на власти не интересује шта ће мислити већина еСрбије, јер су на власт дошли силом, а силом и планирају да задрже власт. С неке стране, диктатура може да тражи свој легитимитет јер су војно јачи од демократа, јер ово није РЛ диктатура, није дошло 15,000 војника да терорише 12 милиона убоге крезубе сиротиње, већ сваки демократа може дати свој допринос на бојном пољу у борби против диктатуре. Што то не раде, то је већ питање за њих, али мислим да сам погодио суштину у опису просечног гласача...


Главна питања

Може се диктаторима замерити што не покушавају легитимним путем да дођу на власт, и ако изгубе нека покрену опозив председника па нека дођу и нека доносе одлуке у сагласности скупштине. У демократском свету, председник, колико год мутав и неспособан, има већи легитимитет од генијалца који је дошао на власт путем силе. Финансија и спољне политике се нећу дотицати, јер као што диктатура није питала никога да ли да потпишу МПП са Бугарима, тако ни Угац није консултовао опозицију када је прогурао МПП са Македонијом(БЈРМ).

На све ове аргументе демократа, диктатура може навести све што сам ја написао у проблемима демократије и још много тога, почевши од мултијашења до скупштине, у којој опет се гласа по аутоматизму. Овај пинг-понг рат демократа и диктатуре се неће ускоро завршити, јер ће се опет накрцати детерминација, Угац ће повести барјак демократије и довешће председника на власт, опет ће нешто забрљати па ће диктаторска екипа опет покренути револуцију и тако у круг. Сукоб демократије и диктатуре се своди на препуцавање пар људи са по једне и друге стране, док остала маса и представља стадо оваца које иде где му се каже, пасе кад им се каже и шиша се кад пастирима затреба вуна.


Решење проблема

Једном је један паметан човек рекао да ако имаш јасан став о нечему, то вероватно значи да не знаш целу причу, тј обе стране медаље. Колико аргумената има за демократију толико има и за диктатуру, и обрнуто. Али није проблем у систему, и да је најсавршенији могући, људи ће наћи начин да нешто заебу. Проблем је у нама, и то не у поделама између СЗР/АП против СС/НСС и слично. Проблем је то што просечног члана АП питате зашто је у АП, он неће знати шта да вам одговори, осим да је ту због подела. Исти је случај и са другом страном. Просечан еСрбин нема критичко мишљење. Заправо, нема мишљење уопште. У Србији се грозимо ботова који иду аутобусима на митинге за сендвич, а 95% сваке странке у еСрбији чине управо такви људи.

И тек када просечан еСрбин отвори очи, почне мало више да анализира ствари, ангажује се више у рад заједнице онда ће и нестати поделе између демократије и диктатуре. Тада би знали да је на пример диктатура нелегитимна и да је покреће 10% играча када би револуција изгубила са освојених 3 поена. И да неко ко доведе еСрбију да проведе месец без конгреса због своје неспособности, сигурно неће више имати власт у својим рукама. Све док је 90% играча у "мраку", бесмислена су препуцавања демократске и диктаторске олигархије* о томе ко представља играчку заједницу.

*мало ретардиран склоп појмова, али знате на шта сам мислио

С поштовањем,

Кешиг