Носталгија
Strahinjic Banovan
Понекад размишљам о томе како сам матор, па ми дођу мисли о томе како сам некад живео у добу у коме нису постојали мобилни телефони. Тачније, постојали су, али ко их је имао, тај је био мега цар, типа председник САД и слично. Био сам клинац, додуше, али се врло јасно сећам тих дана.
ОК, мобилни телефон има своју сврху, не би био толико распрострањен и коришћен, да је нема. Али, неизмерно ми је драго што сам имао прилику да будем део историје у којој није било тих уништитеља људских слобода. Није било промоција типа воки, токи, типи, пипи, гуди и осталих глупости. Имао си фиксни телефон, када ниси кући, недоступан си. Крај.
Милина...
Сећам се онда, како ми се тада чинило, бесконачно простране пољане, прошаране густим шумарцима који су се назирали тамо у даљини, ка Сава Центру. Сећам се како смо возили бајсеве том пољаном до Тридесетог и назад, буквално по милион пута на дан.
Чудесна ми је била та новобеоградска земља, накалемљена на песку. На само десетак метара од (шатро) модерних зграда изграђених у комунистичком стилу, пружала нам је осећај као да се налазимо на некој савани, у некој дивљини са пар усамљених оаза. Бар док не стигнеш до првог асфалтираног пута у близини, којим кола готово никад нису ни пролазила. Али је било нечег неописиво узвишеног у томе кад се простреш на тих неколико метара ширине споредног новобепградског путељка, надмено показујући ко „господари природном границом“ између 29. и 30. блока.
Туда смо углавном ишли до оближње „буваре“. Сећам се „ћалета“, али више не могу да се сетим да ли је био штек за жетоне или нам их је давао „на лер“. Замислим се шта би данашњи клинци рекли за ту страћару не баш пријатних мириса, која је представљала Меку и Медину за нас, бар што се тиче пикања игрица на апаратима, стоног фудбала и слично. Не верујем да би ико од данашње омладине провео 5 минута у оном брлогу, али ми, били смо захвални Богу што нас је удостојио те среће да до најближе играонице имамо свега стотинак метара хода.
Ми смо порасли, а порастао је и тај споредни путељак. Сада више није споредан, а није ни путељак. Сада је аванзовао у булевар, а савана коју је пресецао постала је асфалтирана џунгла. Поред ње се шепури Арена и нове, опет шатро модерне зграде.
(Страћара плаве боје у позадини на десној страни слике је "бувара", док шумарак иза ње више не постоји и сада се на његовом месту налази тржни центар "Меркатор")
Лети нисмо улазили у станове. И тада је било преко 35 степени, као и у данашњим данима, али тада нисмо имали климе и нисмо падали у несвест од врућине. И било је до ј**а.
Устанеш ујутру, опикаш мало Комодор или Амигу, ко је шта већ имао, после доручка већ идеш напоље. Небитно, не мора да се игра фуца или баскет, излазиш напоље. Ниси луд да останеш кући и играш компјутер, а напољу Сунце кида као да је на спиду.
Сећам се редова за баскет на теренчету испред зграде. Наравно, ми смо могли да играмо баскет док не зађе Сунце, јер су тада излазили „маторци“ да пикају. Данас клинци играју баскет само кад укључе НБА Лајв на Сонију, иду на дијету са 11 година и падају у несвест кад изађу на 35 степени јер им је на гајби 18.
Сећам се неког хидранта, питај Бога одакле створеног, на неких 5-6 метара од терена. Никад није радио од кад смо знали за њега. И онда, једног невероватно велог лета, сећам се како је тај хидрант постао извор ледене бистре воде из чиста мира, као да га је неко покренуо чаробним штапићем. Сећам се како је то трајало и трајало и трајало. Цело лето. Или два чак.
Сећам се како су нам свима мајке говориле да не пијемо ту воду јер је ко зна колико прљава, али ко ће да слуша мајку док јурца сувих уста под обручима испод упекле Звезде, а на неколико педаља од њега њега извире ледена, ледена вода...
Капирам да ће данашњи клинци, или њихови клинци, небитно, писати о томе како некад није било чипова у мозговима него си имао тамо неки мобилни телефон који си морао да носиш у џепу, али који му је ипак билион пута дражи од чипа у мозгу, ма колико му он олакшавао живот.
Свако време носи своје бреме, али се надам да ми нећете замерити на овом времеплову.
ПС
Админима могу да поручим да је данас зезнуто, стисли су нас у Апуљи, а неки Хрвати покушавају да нас заваде са Пољацима. Цене хлеба и оружја мало, мало па скоче, али опет падну после неког времена, тако да је то ОК.
Чека се прва држава у којој ће живети више еСрба него у еСрбији. Благу предност на кладионицама има САД, али за врат им дишу транџе из Тајланда.
Страјдер је њабина, Пегици се извињавам што сам био зао према њој, иако је она била још гора према мени, а Звончици поручујем да што пре донесе одлуку јер конкурс истиче за нешто више од месец дана...
Comments
Prvi....
Drugi, kako dolikuje za trandzu. : P : D
hOCES DA KAZES DA SAM JA hRVAT KOJI HOCE DA VAS ZAVADI SA sPOLJACIMA?!
A?
A?!
A?!!!11
sPOLJSKU TREBA BRE RAZJEBATI!!!!!!!!!!!!!1111111111111
Vaskrs'o 😃
tiii siii ziiivv !!! jeeej !!! xD
opala.... zvi mi bio... 😁
http://www.youtube.com/watch?v=9saG37DZ-fw
http://www.youtube.com/watch?v=s9uB8rgq0tI
"Капирам да ће данашњи клинци, или њихови клинци, небитно, писати о томе како некад није било чипова у мозговима него си имао тамо неки мобилни телефон који си морао да носиш у џепу, али који му је ипак билион пута дражи од чипа у мозгу, ма колико му он олакшавао живот."
Svaka čast za ovu rečenicu. : ) Carski tekst, obožavam da čitam ovakve priče iz ranijih vremena. : D
Тешко да ће уопште овакво човечанство до тога доћи.
koliko ja shvatam on nije to mislio bukvalno, nego da je hteo da istakne poentu : )
kajnd of oprostajno pismo :/
al dobro oprostajno pismo.
VUJ!
Brate, tad je bilo 35 stepeni, sad je na betonu 45-50. Druga priča.
Мислиш да на НБГД тада није било бетона? : ) Било је и тада топло као и сад, можда је за 1-2 степена виша температура у просеку, ако и толико...
ma više od toga sigurno 😃
Sjecanja posljednjih, generacija ljudskih bica, kiborzi i androidi svjet je vash...
Komodor ili amiga? Jos ako je komodor 128... Ti si bas mlad. xD
U MOJE VREME smo imali komodor, i to 64, ili ze iks spektrum. \o/
Lepe su te price "u moje vreme", lepe da bi se podsetio tog starog vremena. Ali mi uvek slice onim ranijim - "u moje vreme sam morao da prelazim 10 km da bih dosao do skole, a sneg do ramena. Danas sneg jedva do kolena da padne, a skola vam pred nosom..." a te pricice su me tako nervirale. Ko vam klacka koske sto ste toliko pesacili do skole, mi ne moramo.
Tako i ovi klinci gledaju na tvoj clanak - ko vam klacka koske sto je bio samo jedan teren u kraju, pa si prolivao znoj, krv i suze da bi sto duze ostao na teren jer bi, u slucaju da izgubis, na sledeci mec morao da cekas dok se ne okrene krug od nekih bilion ekipa... Zato smo valjda sve losiji u kosarci...
Sve u svemu, imali smo Karadjordjev park (jbg, rodjeni Cuburac, a dusom Borcanac), znali smo kada se nalazimo i nije bilo poziva na mobilni "ej, dolazim za 20 minuta, ne mogu da stignem na vreme"... vreme se znalo, ako ne dodjes tada - nisi dosao. Kraj.
Sine, kada je drugar kupio prvi ZXSPECTRUM, to je bilo kao da je neko dovezao svemirski brod. Svi smo isli kod njega da igramo igrice na red. Jedan od najsrecnijih momenata mog detinjstva je bio kada mi je cale doneo Commodore 64, dva para dzojstika i nezaobilazni kasetofon za isti. Bio sam glavni baja u kraju. 🙂
Samo, mislim da nismo bili toliko iskvareni kao danasnja mladez, sve smo delili i niko nije gledao koliko ko ima para.
Komodor ili amiga? Jos ako je komodor 128... Ti si bas mlad. xD
U MOJE VREME smo imali komodor, i to 64, ili ze iks spektrum. \o/
Vegi, generacijo! 😃
Mada, ja se secam i Vic 20, zx81 i galaksije 😛 A jos onih cudnih japanskih msx, ili kako vec bese ... 🙂
ZX81 и VIC20 никад нису били толико популарни, а нису ни пружали толико забаве као њихови наследници спектрум и комодор, Амстрад и MSX (који је био популаран код људи који су се бавили видео продукцијом због уграђеног ТБЦа) иако иста генерација никад нису били толико популарни, следећа генерација QL spectrum и Commodore128, опет нису достигли толику масовност и популарност иако су имали хардверску предност. Тек је наредна генерација коју су предводили Amiga и Atari ST успела да поврати стару славу својих претходника пре коначног преласка на РС архитектуру.
Можда погреших негде, јер ово беше баш давно...
Ја сам имао Комодор 64, ал' на дискете! Ишао сам у корак са трендовима : Р
Заборавио сам на Спектрум, знам да је било још неко чудо : )
Врв си имао онај што му урађен фејслифтинг : ))
Pazi...
Da ti nesta kazem...
Sega Mega Drive 2, sa sve Terminatorom na kutiji...
I Mocni Rendzeri na TVu...
Za svaki rodjendan dobijes drugu sega megu 😃 Super mario se tuce non stop, ponekad se sa roditeljima posvadjas za dzojstik, sta ces mladji si cekaj ahhahahahahah 😃
Dodje deda i kaze "Pregrejao vam se adapter, pusti mi Skupstinu" 😃
Haahhahahah, najgore je to, ali sreca uvijek ostane neki stari od druge sege, pa ga ustekas. Sjecam se, mama kupila novu segu, taman sto je izasla sa tastaturom, jadni tata je to spajao tri dana, ustao ja, sneg pada vani, jao kad se sjetim samo toga, ljepota brate. NA kraju nije skopcao kupili opet obicnu onu i opleti. Najgore mi bilo igrati fudbal nikada to nisam znao da igram na segi uvijek izgubim. A Kinezi na diskete stave mocne slicice, djete jadno se ponada, a ono neko sranje. To su bila vremena, a danas odmah Nitendo Wii, PS3 se kupuje, plazma TV. Ja TV gledao nisam, rijetkost, sjecam se neke glupe emisije bile, tom and jerry se gledao i rendzeri 😃 Onda mars vani, nema veze da li je vruce ili zima. Obuces se ili skines i pravac vani. Sjecam se, nema slame u graud da ubacis da se klizes sa djecom, a mi napunimo u vrece za smece snijega hahahahaha dok se ne otopi 😃
jebote kad pre ostarih kad su i moje detinjstvo obelezile te iste stvari i da ne zaboravim NINDZA KORNJACE -i KOFERCE =NINDZA KOFERNJACE 🙂
Лепо
Него кои си ти од ових зелдија у покушају?
Врв оваи леви супасаном трешом.
Па сви су упасали треше, само неко мало више од осталих : Р Нема мене на слици, на њој је екипа из краја. Прегледао сам неке старе слике, набасао на исту и добио инспирацију да мало шврљам...
: )
JBT buvara u tridesetom
\o/
А ко је на слици, живота ти? Више ни ја не препознајем фаце, хахахаха
Препознајем клемпавог Зокија и Даљифија, ову осталу тројицу не могу да извалим...
Нинџа Коферњаче.
Алфред Џонатан Квак.
evo za tebe letva ziv mi bio i dugo vinjak pio
http://www.youtube.com/watch?v=xtoVoA5HXHQ
Eeeee, slatka sećanja na detinjstvo. Imali smo i mi lokalnu buvaru gde smo provodili vreme zimi i mali milion ''nezvničnih'' terena za fudbal, košarku i klikere na kojima smo visili do kasno u noć leti. Lično ja, a i većina mojih drugova, nismo ni znali do 2001. godine za onaj najobičniji Nintendo, a kamoli za nešto bolje ili gore od toga.
Jao pa kad se setim '99 i šestomesečnog raspusta, onog uzbuđenja kada se na ulici igraš a ono vazdušna opasnost u toku, jurcanje do lokalne kasarne posle bombardovanja da tražimo gelere.... jesu bila jebana vremena, ali tri puta bolja od ovih u kojima sada živimo
😃 Ja sam 80tih bio klinac(10-12 godina) to je bio raj.Po čitav dan napolju,fudbal,sličice,basket,bajs..Za kuću nismo znali,a za TV ili bilo kakav vid ekrana pogotovo.
друго време,друга правила о7
Svaka ti cast za ovo sto si rekao, relativno sam mlad, svega 17 godina, eto prvi put rekoh ovde. Ali je jedno bitno, dok sam bio mladji, klinac fakticki, nije bilo racunara, sve je jedan bio u ulici, al' se igralo samo za rodjendan i ko zna kad vise. Ustanes, krenes u skolu, mama ti da jedan ipo evro, nekada i dva, ma milina u to doba bilo, mozes kupiti sta hoces na konju si bio. Ali ne, doruckujem kuci, ponesem pare - u to vreme moji radili stalno, pa sam bio sam stalno - onda krenem u skolu, kada se zavrsi kupim za te pare slicice da igramo. Dodjem kuci, ostavim torbu i pravac kod druga dok mama ne dodje. Vratim se kuci, budem 10-15 minuta i opet na ulicu da igramo zmurke. Letis po ulici znojis se, razbijas, padas, a danas kada se razbiju odmah na hirurgiju sunce ti ljubim. Sta su ti bila vremena stara, bez racunara i ovoga. Danas deca kao narkomani izgledaju, ne znaju sta znaci rec "vani", samo bleje na racunaru, cim napuni 3-4 godine dobija racunar, a sa 7 vec ima fejsbuk profil. Mozda sam mlad previse da pricam o tome, ali zivot se za par godina promenio, niko vise ne izlazi vani kao pre, samo bleje na racunaru i igraju one bolesne igrice. Preselio sam se iz te ulice, veruj te mi, kada vratim film setim se svega par puta da sam bio u kuci, sjecam se samo dok sam bio bolestan pa onda, ostalo retkost da se mogu setiti, samo se sjecam trcanja po ulici i igranja vani sa drustvom. Eh, hocu da se vratim u stara vremena, ovo vrijeme definitivno nije za mene. Slusam staru muziku, volim sve staro, al' sta je tu je, ne moze se to vratiti. Ja se raspisah mnogo 🙂
[removed]
da, a kao djeca smo mastali o mogucnostima tehnologije, i da imamo toki voki kad se igramo rata, pa to bi bila igra iz snova : D
jet-pack na zx spectrumu.. ludilo xd
da to su zaista neka vredna i posebna sećanja i upravo nostalgija 🙂 prelepo
brt nenapustaj !! sad je najace !!!
Ја ипак мислим да је сада топлије него пре 10 година, на пример. Или сам боље подносио врућину, јер смо се стално играли напољу.
Иначе, пре неког времена, идем улицом, приметим да је празна и запитам се где су деца. Нигде никог, а ми смо у то време увелико били напољу.
Боље смо подносили врућину јер смо нон стоп били напољу, а ни кући нам није било ништа хладније него што је вани, напротив : )
bolje smo podnosili vrucinu jer kol'ko se secam nije bilo kvima uvedjaja ... 😃 a i realno koga je bolela patka sto je bilo vruce 😃
Ja se secam kad je samo Kralj na dvoru imao telefon.........tako da nije imao jedno vreme nikog koga bi pozvao.......ali to je vec druga prica
Eh... jbg. 🙁 redovno se skenjam.. žal za mladost sve je ječa 🙁
Детињство без мобилног на Новом Београду...то је то 🙂
Soni kec je sjebo sve.
Do tada u klinci barem fudbal pikali ispred zgrade.
Posle toga potop.
Nema vise igre.
Sada se drugari ljube kad se vide.
Aman.