Три кума дебела

Day 1,884, 04:50 • Published in Serbia Serbia • by Vudstok

Био је договор да се нађемо на Зелењаку у 19часова.
Лакирам нокте у задњи час.
Купим ствари, крећем.
Улазим у 52јку пичи песма у аутобусу
"Тихо тече Колубара и мој живот с њом у загрљај иде Сави а ја немам ком..."
И у тренутку се сетим да сам заборавила усб.
Јављам Илијани (Шпијун на штиклама) да ћу се наћи са њима на Железничкој.
Стигох ја.
Прелазим улицу, код семафора два лика јако ми позната али не знам одакле.
Одлучих се да игноришем и да се не брукам.
Ових нема још увек па сам се прошврљала мало по Железничкој тражећи лак.
Кад ништа од истог.
Екипа која се нашла на Зелењаку стиже (Шпијун на штиклама, Разиел, Зола и Микко са својом женом Исидором) и она два лика код семафора (Психихи и Дамјан).
Стигла је и ГамбинНа.
Саша ће доћи око нОсам.
Упадамо ми кад оно... Соко.
То је онај лудак што је возио оне хулигане у Индију.
Нисмо хтели да се играмо и да чекамо Сашу па смо отишли до шалтера да купимо карте.
Шаљем поруку Јоци да видим да ли је у НС-у.
Кад оно након пет минута ето ње са Ремом i Пецом.
Пеца није могао са нама да пође за НС али је дошао да нас испрати.
Убрзо стиже и Саша.
Укрцасмо се у воз...

Нисмо ни кренули неки су хватали мустру...


А неки нису могли да се одлуче које је ладније


У возу се слушала Сашина музика


Док смо ми обележавали Железничку у Новом Саду, стиглу су Илија и Бранко који су нас одвели до клуба у којој је била прослава.


Дошли смо, поздравили се са људима и упутили ка тргу, да чујемо мало и Гарави сокак.

Плесало се уз
Биће боље ако будеш ту...


Скакало се уз
Скелеџио, скелеџио снег ће скоро пасти



Правила су се срца за Пегицу 🙂



За атмосферу био је задужен Црни.
Драго ми је што Слобица није чула какав си, добила бих отказ одмах.


Мало смо се сликали


Мало више пили


Па су после неки једва гледали


А неки чак и спавали на столицама


Цмакали


Па правили срце за Пегицу


Ови ексерови су показали и како мешају


Док су неки певали и играли, други су се лупали по глави.


Неки су одлично конобарисали


Сва срећа песме су једине што су нас "погађале" то вече





Око пет смо морали да напустимо новосадисте.



У повратку неки су покушавали да спавају, а неки се борили да не утону у сан.


Неки су се сликали са Мусом


Неки су нас засмејавали до суза

А онда само се препустили Хасановом певању.


Све у свему било је лепо упознати неке нове људе, изгрлити се са оним старима.
Мада су нечије руке ипак недостајале.
И неко да са мном пева химну.