Ето тако ми пуфнуло да пишем

Day 1,853, 11:45 • Published in Serbia Serbia • by Vudstok
Могли су да оду од мене али нису, хвала на свему, на храни и на пићу.
Помози нам Боже сви смо грешни и луди, докле ћемо да идемо једни против других, ђаво узео је много младих људи, екипу за баскет више не могу да скупим.

Град ујутру


Синоћ сам имала доста предавања. Уствари задњих 11 дана имам предавања.
Заправо десет, јер је она среда прошла, хоћу рећи да је прошла поноћ.
Нисам ни почела већ једем .....
Не видим понету овога ал шта има везе.
Некад ми се ове осцилације у расположењу допадају, у једном тренутку оно као да немам разлог да дишем у другом остајем без даха, ватам се за стомак јер не могу да престанем да се смејем.
Е тад ми се свиђа.
У свим осталим ситуацијама баш и не.
Синоћ пре него што сам се упутила ка Маршалу, сазнала сам да је отац од мојих стичева умро. Био је стар 80 година тако. Није да није живео.
Мртав је већ пет дана.
Замисли ти то, умреш... И нико не зна да се то десило, да тебе нема више.
То ми некако значи да немаш никога. Од чега мислим да нема горе.
Изгубих мисао, смисао... Ма... Идемо даље, као да су нам мисли повезане. Нису.
Јбг, тешко писати овде а бити на чату, а синоћ био скуп.
Морали смо мало да разменимо утиске.
Схватили смо да је Елез крив за све.
Но...
:Д
Да, почех о предавањима. Имала сам их много за ових 10 дана.
Много више него обично, ал опет са разлогом.
Свакако предавања немају везе са овим о чему пишем ахахах, ајој мајко моја :Д
Видех тако синоћ неке мени драге људе одавде, требало је мало више да их буде али није шта да се ради. Имају људи преча посла, но лепо је и да се јавите ако сте већ рекли да долазите, да нема ништа од тога. :Д
Нбт. Шта је ту је.
Превише се просто изражавам у последље време, заправо откад је пао овај снег. Јаој како ме изнервира кретен који се паркира на ..... торотоар, а клизаво са стране у пиииииии материну.
Имам стварно пуно драгих особа овде, особа које волим, пуно вас је.
Дошла ми тетка, па се сетих, друге тетке, са кевине стране.
Зове у петак и каже кеви, ако ми се нешто деси нек Николај буде са вама.
Како је одвратно кад човек не може да помогне. Овдвратан осећај.
Како нам мисли нису повезане.
Ужас. И кренух ја да пишем о мени драгим особама одавде.
Не знам да ли сте свесни да пропуштате неке ствари док своје време проводите за компјутером. Врв схватате, тј. врв један део вас то схвата.
Последњих недељу дана покушавам да скратим време које проводим овде.
Успела сам, мсм да скратим у осдносу на прошлу недељу.
Мало је зајебано, задржавају те људи овде... Мсм задржавају.
Недостају ти. Некад смо овде квалитетно губили наше драгоцено време.
Јесте драгоцено је.
Ја би сад требала да учим биологију или социологију, али сам овде и пишем ово а не схватам за чије бабе здравље ово пишем.
Ма кад сам већ кренула. Има једна особа одавде којој је запало тако, мало глупо и мени звучи али добро. Али тој особи је запало да се дружимо, баш кад и ја нисам баш ја. Баш ова година. Јбг.
Мало глупо, али та особа је читала свашта. Било је и оног, желим да умрем, оћу да се убијем и тако то. Једном ето је и та особа мени написала, идем да се убијем... Мени су се ноге одсекле и већ сам оно, шта се десило ово оно... Али је следио наставак, од спавања. Жао ми је. Зато што је та особа ипак била ту за мене. Не поред мене. Није ме та особа грлила. Далеко је та особа, постојала је само та једна прилика, коју сам се потрудила да искористим и искористила сам је. Јер нисам ја могла тој особи да плачем на рамену сваки пут кад сам имала жељу за то, за шта и служи пријатељ али ситнице су чудо.
Не треба неко да ти помогне, довољно је само и да жели да вам помогне.

То је оно кад мени Којчин каже да му је пуно срце кад му кажем да пуши курац :Д

Покушала сам да нађем цитат али не вреди...
Знате оно кад вас се неко сети без икаквог разлога, без да има неку корист од тога...
[Ево га, нађох, хвала особи која ми је помогла.]
"Тешко је вјеровати, али је истина... Био сам дубоко ганут. Зато што ме се један човек сјетио. Ни звог чега, ни због какве користи, из чиста срца."


Ту је негде поента.
Жао ми је што је та особа ипак читала те ружне ствари. Да их тако назовем.
К О Н З У М И Р А Њ Е
🙂 Но да не пишем то вама, то требам тој особи. Него не знам ни шта сам од овога што сам написала и требала да напишем о.О Ств не видим поенту. Сем да ето изгубим ово драгоцено време и да не учим.
Човек који је измислио/направио ову игрицу, врв ужива сад. Можда се скија.
А најгоре од свега је што и ви можете да уживате. Ето кад вам се ова прилика указала. Упознали сте неке људе и исто овако као ја заволели сте неке.
Хоћу да кажем да треба да искористите ово, да се дружите. Да правите праве успомене. Шта ти ја знам.
Мислим да свако ко је стекао пријатеља овде, овако, преко овога. Има на чему да буде захвалан овом човеку што се сад скија :Д

Криво ми је и тудићу се док не исправим неке ствари.
Јер се искрено надам да је то неко време и ова цела ужасна година иза мене.
Ал опет, ко зна шта је иза угла.

Сад су ми мисли скренуле тотално са ових тема, тако да оно 🙂


На крову зграде стојим, немој да се плашите нећу да скочим, осетим све ово.
Затворим очи, Боже хоћу да живим и хоћу да се борим.