Боље да нас унуци мртве памте него да нас синови живе забораве
Mr.Gentleman
- Тата, јел ће бити рата?
- Не знам сине, можда...
- А јел ћеш ти да идеш у рат?
- Ако буде, хоћу сине.
- А тата јел ћеш ти да умреш тамо?
- Можда.
- Ако буде рата, немој онда да идеш.
- Видиш слику на зиду сине? То је слика Косовског боја. Ако тата не оде у рат, он ће бити Бранковић. А ако оде, он ће бити Обилић. А ко си ти кад се играш рата са мачевима?
- Ја сам Обилић тата.
- А зашто увек бираш да будеш Обилић?
- Па не знам, увек тако желим, не знам што...
- Сине... желиш зато што је Обилић прави јунак и никад није умро.
- То значи да је Обилић и даље жив?
- Јесте сине, чим ти желиш да будеш као он, он је и даље жив. И видиш, тата хоће да буде Обилић а не Бранковић. Ко је у улици Бранковић када се играте?
- Нико тата, увек се свађамо, нико неће да буде Бранковић.
- Зато што је он мртав сине. Видиш, тако је у твојој игри, тако је и у татиној игри. Тата хоће да буде Обилић, а не Бранковић.
25 година касније:
- Тата, јел ће бити рата?
- Можда сине.
- Добро тата, ја се не плашим ако буде, да знаш.
- И не треба сине.
- Идем да се играм рата са мачевима.
- Иди... хеј, сине!
-Кажи тата?
- Који си јунак кад се играш рата?
- Мој деда!.
Comments
Боље да нас унуци мртве памте,него да нас синови живе забораве
http://www.erepublik.com/sr/article/-1-2157657/1/20
o7
Pozdrav o7
Svaka cast, za clanak. Samo ubacio bih kontraargumente za Lazarevog kuma Brankvica 🙂
v8 sub od ranije 🙂 svaka cast
o7
o7 !!!
Nije toliko bitno činjenično stanje (nije Vuk izdao nego Stefan kasnije) koliko sama ideja. POTPIS 1/1 na ovo. Slično sam slušao (samo kontra) kad sam 97 išao na Kosovo i Metohiju da odužim svoje, i 99 kad sam išao zato što su leteli toliko visoko da su mi se popeli na kurac. I opet bih. Danas. I bez da zovu. Samo da krenu.
o7
Лепо! о7
Svaka cast !! o7
zanimljivo
Први пут да чујем да неко каже да је Стефан издао...
Pa jeste prijezdice 🙂 Jel pobio Zmajeve da se dodvori Bajazitu? Jel pustio turke u Srbiju u koju nisu smeli ni da prismrde posle Kosova?
o7
Наравно да није Стефан издао. Вазални однос смо Турцима признали чим смо крајем 1389. послали Оливеру на Бајазитов двор. Вазални однос је прихватила кнегиња Милица (имала много избора), а Стефан је тада имао 12 год, а тек са 16 је постао пунолетан и преузео власт над Кнежевином Србијом.
Што се Бранковића тиче, истина је да он после Боја није хтео да ступи у вазални однос са Турцима, али је 1392/3 (нисам сигуран) присуствовао скупу Бајазитових вазала у Серу, што значи да је брзо легао на руду.
najezio sam se... svaka cast 🙂
Поткрао се лапсус у претходном посту, Милица НИЈЕ имала много избора 🙂
o7
o7
extra
mnogi misle da je Brankovic pobego sa boja,ali ne postoji nijedan argument da je to tacno,zar mislite da bi neko ko ima najjacu tesku konjicu u Srbsku vojsku pobego sa boja ??? jos Srbin koji zivi gde je dusa Srbska ? po nekim istorijskim izvorima,Brankovic se borio casno za Srbstvo ,a ne kao sto su nam Papska drzava i razni satanisti umetnuli pogresnu istoriju ..
sve u svemu,dobra prica,ali pozabavimo se malo nasom pravom istorijom .. vote i sub
On je u narodnim pesmama pokazan kao izdajnik,jer je preziveo.Narod to nije mogao da svari pa ga je ocrnio u pesmama.