И тако...

Day 1,818, 06:38 • Published in Serbia Serbia • by Vudstok

Нисам особа која одустаје. И не знам да ли је то проблем или је то нешто добро.
Некад ми се чини да је проблем, некад да ми добро дође.
Мислим дигнем ти као ја руке, мсм, кажем оно готово. Помирим се донекле са тим. А онда убрзо наставим да се трудим јер ми је ипак стало.
Ваљда сам још увек жива зато што ми је до неких ствари стало.
Одустала би ја и сад да могу, да ми није стало. Ал сама помисао да сутра нећу моћи све што могу данас, па макар то што могу данас је јако мало, опет знам да би ми то мало... Сутра ипак било пуно.
Имаш зилион проблема, решиш један. Ал' убрзо ето новог проблема. Ти таман одаспеш мало из чаше кад оно... Ето новог, дупло већег. И само прелива.
А решавање тренутно нерешивих проблема изгледа као кад седнеш на ову бициклу и верглаш ко манијак а још увек си на истом месту.

И уморна си, немаш снаге, и тако...
Ја је стварно више немам. Можда ћу је временом набавити, прикупити.
Изгледа да требам времену да дам времена.
Ал' немам ни времена.
А не може све одмах.


И да, да се извиним Пегици којој јако смета моје псовање. А не треба да обраћа пажњу на то. А ни ви остали не треба да обраћате пажњу на то.

Ти знаш Пиздо да те ја много волим 🙂




"Но, шта је ту је... Само још један од оних месеци кад ти баш не иде. Новембар је то и раније умео да ми приреди."