ДОМИНИРАЈ!

Day 890, 10:10 • Published in Serbia Philippines • by Nuclear Mrle1982




04.12.2009 – 745. Дан новог света. Седим у соби. Размишљам. Већ су ме бановали зликовци једном. Остале ми фирме, али опет... Вреди ли почињати све поново. Опет да радим за мизерију од плате. Опет да ударам као нека баба. Хоћу да мој ударац може да донесе превагу, разлику. Никад нисам веровао у оне приче, као, гласај, можда твој глас одлучи. Тако нисам ни веровао да ће мој самозвани ударац покорити Хрвате.
И даље размишљам. Ма, шта ме кошта, бићу двокликташ, иначе се ништа не дешава. Ко зна, можда се ресетује игра, па сви кренемо изједначени. Можда... никад се не зна...



24.04.2010. – 886. Дан новог света. Седим у соби. Размишљам. Гледам у зид који никако да се спусти. Журим, а не могу да се одвојим од монитора. Ударам, купујем велнес паковања, ударам поново. Мајку му, опет има јачих, али бијем и ја. Ударам Пољаке сваки пут по 350. Сваки пут по мало падне зид. Никако довољно. Ударају и моји Јуришници. Дисциплиновано, као по команди, смењују се аватари, зид пада. На крају сам сазнао да смо успели. Шта се променило?



Сазрели смо. И сви ми и Србија. Некада смо чекали данима на тренинг рат. Имали смо јако мало забаве и тек пар стварно организованих јединица. Напредовали смо и сазревали. Оно што радује што још нисмо достигли свој врхунац. Ми још растемо и сазревамо. Постајемо још озбиљнији. Неко би рекао да је квантитет у питању. Наравно, има нас више, али и други су порасли, али нису одрасли. Што би се рекло, није исто живети и бити жив, тако је и овде. Није довољно имати само брдо људи, потребно их је научити, правилно контролисати, распоређивати, каналисати ту енергију. Ми то радимо сада. Сви. Министарства, председници, војска, сваки грађанин ове наше Србије.



Људи, ми имамо могућност да у овом нашем, мало другачијем свету одлучујемо. Да се питамо. Да не будемо маргиналци, него да нас пријатељи гледају са поштовањем, а противници са страхопоштовањем. Да ово је игра, не треба се заносити, али сви ви који нисте одустали, који још увек седите испред монитора и чекате наређење где да ударите, сви ви правите разлику.
Сви ви чините ову Србију тако сјајном каква јесте сада.



Свако може много да уради. Да ли то значило да ће једној беби поклонити 3 пушке да и она осети чар правог ударања по непријатељу или ће послушати наређење и преселити се у Монголију или ће једноставно донирати део пара и тако помоћи нова освајања, потпуно је све једно. Знам да ће свако ко прочита овај текст пожелети да помогне колико може. Људи, осећајмо се сјајно, јер заслужујемо.



Многи су подржали ову малу МММ акцију. Подржите и ви! Хвала вам свима!