Join the new world

English
There is no doubt that the "Tower of Babel" was a temple and an astronomical observatory with seven floors (a solar number), which provides confirmation in the semantics of the word "ziggurat" of arias. Sagar, the Vedic God of the Sun. Strabon was considered to have been caught by Bel's grave, which, according to the story, was destroyed by Xerxes, and Diodor for the sanctuary dedicated to the god of heaven whom the Babylonians called Bel (Nedomački). According to the Babylon tower or ziggurat, the mausoleum of Kira II was built and the monument of the Unknown Hero on Avala, which has memorials (Pavlov) instead of the Observatory.
-
Semantically, the word "tower" as a homonym stands for the "sweeping of the tongue", because, arius. Tower means a family house or fraternity, genus (epic "Jugovic tower"), tribe, knee or generation. The concept of the tower-building symbolizes the connection of the earth and the sky, as well as the ladders, which are the most frequent comparison for the spiritual ascent (to the sky) and belong to the rites of initiation. It is known for the ladders that they also serve the divine silaska from the sky to the ground, but it is almost unknown that the tower in the role of the "divine mountain" has the same role.

Then, then, is the story that the Babylonian tower was erected against God with a ruthless plot of conspiracy? Is it ignorance, misinterpretation, intent to cover up or all together? The tower belongs to the symbolism of approaching God, but why would this be interpreted as a "desire for power", when knowledge is a spiritual category that achieves "second birth" !? Especially, as Vavilon, originally means the "door of God", because its tower-ziggurat was built toward the "door of the sky", and is comparable to Mary's "mountain divine" heavenly paradise, as well as the Chinese "tower of happy influence" (ling tai).

The heavenly and happy sign of the "divine mountain" is a symbol of harmony in the two-dimensional representation of a flat-bare table, which maps the cycle of triple movement, direct and indirect light of the course of Creation in the Serbian myth. Hence, in the missionary tradition, Mirobitija (Postanje) was performed on a mountain raised from the original waters of the chaos, with a memory of this event that preserves the holy stone of Heliopolis (Benben). On the contrary, the example of the negative symbolism of the tower as a building exists in the Serbian mythological narrative of the "Sudjaje" in which God destroys a thundering tower to the ground, identically destroying the Tower of Tarok in 16 Tarot archives. Also, in the Serbian tradition, the spiritual concept of the epic Golub-mountain has an unfavorable connotation in the Vedas, because it maps the constellation Golub about the summer sunflower with the symbolism of the "first winter announcement" (A. Asov).


The Serbian myth has several "divine mountains", Smiljana, Olimp, Goleš, Rosulja ... which are attributed to Nava as well as to Celts, but the negative mythical symbolism never goes beyond the blasphemy. In the case of the Babylonian tower and the "sweeping of tongues," the cause of blasphemy is much more serious or hidden. It is a spiritual breakdown of the relationship between heaven and earth, as the real reason for the "sweeping of the tongue" on Earth. Speech is a means of communication between people, but also with God! The loss of the spiritual language loses the knowledge and connection with God! 1 Hence, the inner language (video) is the divine category and the Word of Knowledge, as a tool of reason with the will of God in the symbol of the original divine publication (blessings).

The Italian confirmation, the spiritual stagnation in the East and the reason that preceded the "sweeping of the tongue" gave the first march of Aryan Sarbat from the Danubian Media to the East led by lawyer Nino (Mino) Belov, with the title of the Ammonite High Priest (Ugarit rabbi kahinim), which we got into English in the form of Hamurabi, with uncertain timing. The title "Hamurabi" is misrepresented as the name of the seventh Amorite ruling dog, and the transcript of the Nina's (Min's) Law on the script is considered to be the original. This means that Nino (Mino) and "Hamurabi" are one and the same historical figure (Nikolic)!
Further successors to Nina Lawmaker were Serbo Makeridov and Lesandar Makedonski who went on a third trip to the East with a humane-universal idea of ​​equality and freedom between people and races, which he personally emphasized in a speech before the march. Lesandar, in his title, still had the title of the Ammonite High Priest, who was also Nino, by the succession of the Amorite or sarbate, so that he was voluntarily acknowledged by the Jewish priests in the desert of Suvah for the son of Amon and the high priest of his cult!

Pliny calls Babylon head of the Haldean peoples, stresses A. Spajić, but Nina (Critical Mino, Hindu Manu) was not a conqueror and destructor, nor his successors, but a law-maker in the spread of culture and a favorite of the divine justice couple, known as the builder of the Observatory or the Babylon tower in the Senar field.




Српски Ћирилица
Нема сумње, да је “Вавилонска кула” била храм и астрономска опсерваторија са седам спратова (сунчев број), што налази потврде у семантици речи “зигурат” од ариј. сагара, ведски бог Сунце. Страбон је сматрао зигурат Беловим гробом који је по причи срушио Ксеркс, а Диодор за светилиште посвећено богу Неба кога су Вавилонци звали Бел (Недомачки). По угледу на Вавилонску кулу или зигурат, саграђени су маузолеј Кира Другог и споменик Незнаног јунака на Авали који уместо опсерваторије имају спомен обележја (Павлов).
​
Семантички, реч “кула” као хомоним стоји у вези “пометње језика”, јер, ариј. кула значи породична кућа или братство, род (епска “кула Југовића”), племе, колено или поколење. Појам куле-грађевине симболише везу земље и неба као и лестве, које су најчешће поређење за духовни успон (на небо) па припадају обредима иницијације. За лестве је познато, да служе и божанском силаску с неба на земљу, али је скоро непознато да кула у улози “божанске планине” има исту улогу.

Одакле, онда, потиче прича да је Вавилонска кула подигнута против Бога уз бесмислену оптужбу завере? Да ли је у питању незнање, погрешно тумачење, намера прикривања или све заједно? Кула припада симболизму приближавања Богу, али, зашто би се то тумачило као “жеља за моћ”, када је знање духовна категорија којом се постиже “друго рођење”!? Поготово, што Вавилон, изворно значи “Божија врата”, јер је његова кула-зигурат грађена према “вратима неба”, а упоредна је троврхој Мери “божанској планини” ведског раја, као и кинеској “кули сретног утицаја” (линг таи)

Рајско и сретно знамење “божанске планине”, симбол је хармоније у дводимензионалној представи равнокраког тругла, која пресликава циклус троструког кретања, директне и индиректне светлости тока Стварања у српскм миту. Отуда, у мисирском предању је Mиробитије (Постање) изведено на планини издигнутој из првобитних вода хаоса, са успоменом на овај догађај који чува свети камен Хелиополиса (Бенбен). Супротно томе, пример негативне симболике куле као грађевине, постоји у српској митолошкој приповетци “Суђаје” у којој Бог руши громом кулу до темеља, истоветно рушењу Куле тарок у 16 аркани Тарота. Такође, у српском предању духовни појам епске Голуб-планине има још у Ведама неповољну конотацију, јер, пресликава сазвежђе Голуба о летњем сунцоврату са симболиком “прве најаве зиме” (А. Асов).

Србски мит има више “божанских планина”, Смиљана, Олимп, Голеш, Росуља... које су атрибут Нава као и код Келта, али, негативна митска симболика никада не прелази у погрду богохуљења. У случају “Вавилонске куле” и “пометње језика” разлог богохуљења је много озбиљнији али прикривен. У питању је духовни прекид везе између неба и земље, као стварни разлог “пометње језика” на Земљи. Говор је средство споразумевања међу људима, али и са Богом! Губљењем духовног језика губи се богосазнање и веза са Богом!1 Отуда, унутрашњи језик (спота) је божанска категорија и Реч знања, као оруђе разума са вољом Божијом у симболици првобитне божанске објаве (благослова).

Историјску потврду, духовне стагнације на Истоку и разлога који је претходио “пометњи језика”, даје први поход аријских Сарбата из Подунавске Медије на Исток који је водио законодавац Нино (Мино) Белов, са титулом Амоновог првосвештеника Сунца (угаритски раббу кахиним), која је до нас доспела у енглеском облику Хамураби, са несигурним временским датовањима. Титула “хамураби” се погрешно приказује као име седмог аморитског владарског паса, а препис Ниновог (Миновог) Закона на клинасто писмо сматра се оригиналом. То значи, да су Нино (Мино) и “Хамураби” једна те иста историјска личност (Николић)!
Даљи наследници Нина Законодавца, били су Сербо Макеридов и Лесандар Македонски који је у трећи поход на Исток пошао са хумано-универзалном идејом једнакости и слободе међу људима и расама, што је лично нагласио у одржаном говору пре похода. Лесандар је у својој титули, још увек имао по наследном аморитском или сарбатском праву титулу Амоновог првосвештеника коју је носио и Нино, па су га зато мисирски свештеници у пустињи Суива добровољно признали за Амоновог сина и првосвештеника његовог култа!

Плиније назива Вавилон главом халдејских народа, наглашава А. Спајићева, али Нино (критски Мино, хинди Ману) није био освајач и деструктивац, као ни његови наследници, већ доносилац реда у ширењу културе и миљеник божанског пара Правде, познат као градитељ опсерваторије или Вавилонске куле у пољу Сенар.




Srpski latinica
Nema sumnje, da je “Vavilonska kula” bila hram i astronomska opservatorija sa sedam spratova (sunčev broj), što nalazi potvrde u semantici reči “zigurat” od arij. sagara, vedski bog Sunce. Strabon je smatrao zigurat Belovim grobom koji je po priči srušio Кserks, a Diodor za svetilište posvećeno bogu Neba koga su Vavilonci zvali Bel (Nedomački). Po ugledu na Vavilonsku kulu ili zigurat, sagrađeni su mauzolej Кira Drugog i spomenik Neznanog junaka na Avali koji umesto opservatorije imaju spomen obeležja (Pavlov).
​
Semantički, reč “kula” kao homonim stoji u vezi “pometnje jezika”, jer, arij. kula znači porodična kuća ili bratstvo, rod (epska “kula Jugovića”), pleme, koleno ili pokolenje. Pojam kule-građevine simboliše vezu zemlje i neba kao i lestve, koje su najčešće poređenje za duhovni uspon (na nebo) pa pripadaju obredima inicijacije. Za lestve je poznato, da služe i božanskom silasku s neba na zemlju, ali je skoro nepoznato da kula u ulozi “božanske planine” ima istu ulogu.

Odakle, onda, potiče priča da je Vavilonska kula podignuta protiv Boga uz besmislenu optužbu zavere? Da li je u pitanju neznanje, pogrešno tumačenje, namera prikrivanja ili sve zajedno? Кula pripada simbolizmu približavanja Bogu, ali, zašto bi se to tumačilo kao “želja za moć”, kada je znanje duhovna kategorija kojom se postiže “drugo rođenje”!? Pogotovo, što Vavilon, izvorno znači “Božija vrata”, jer je njegova kula-zigurat građena prema “vratima neba”, a uporedna je trovrhoj Meri “božanskoj planini” vedskog raja, kao i kineskoj “kuli sretnog uticaja” (ling tai)

Rajsko i sretno znamenje “božanske planine”, simbol je harmonije u dvodimenzionalnoj predstavi ravnokrakog trugla, koja preslikava ciklus trostrukog kretanja, direktne i indirektne svetlosti toka Stvaranja u srpskm mitu. Otuda, u misirskom predanju je Mirobitije (Postanje) izvedeno na planini izdignutoj iz prvobitnih voda haosa, sa uspomenom na ovaj događaj koji čuva sveti kamen Heliopolisa (Benben). Suprotno tome, primer negativne simbolike kule kao građevine, postoji u srpskoj mitološkoj pripovetci “Suđaje” u kojoj Bog ruši gromom kulu do temelja, istovetno rušenju Кule tarok u 16 arkani Tarota. Takođe, u srpskom predanju duhovni pojam epske Golub-planine ima još u Vedama nepovoljnu konotaciju, jer, preslikava sazvežđe Goluba o letnjem suncovratu sa simbolikom “prve najave zime” (A. Asov).

Srbski mit ima više “božanskih planina”, Smiljana, Olimp, Goleš, Rosulja... koje su atribut Nava kao i kod Кelta, ali, negativna mitska simbolika nikada ne prelazi u pogrdu bogohuljenja. U slučaju “Vavilonske kule” i “pometnje jezika” razlog bogohuljenja je mnogo ozbiljniji ali prikriven. U pitanju je duhovni prekid veze između neba i zemlje, kao stvarni razlog “pometnje jezika” na Zemlji. Govor je sredstvo sporazumevanja među ljudima, ali i sa Bogom! Gubljenjem duhovnog jezika gubi se bogosaznanje i veza sa Bogom!1 Otuda, unutrašnji jezik (spota) je božanska kategorija i Reč znanja, kao oruđe razuma sa voljom Božijom u simbolici prvobitne božanske objave (blagoslova).

Itorijsku potvrdu, duhovne stagnacije na Istoku i razloga koji je prethodio “pometnji jezika”, daje prvi pohod arijskih Sarbata iz Podunavske Medije na Istok koji je vodio zakonodavac Nino (Mino) Belov, sa titulom Amonovog prvosveštenika Sunca (ugaritski rabbu kahinim), koja je do nas dospela u engleskom obliku Hamurabi, sa nesigurnim vremenskim datovanjima. Titula “hamurabi” se pogrešno prikazuje kao ime sedmog amoritskog vladarskog pasa, a prepis Ninovog (Minovog) Zakona na klinasto pismo smatra se originalom. To znači, da su Nino (Mino) i “Hamurabi” jedna te ista istorijska ličnost (Nikolić)!
Dalji naslednici Nina Zakonodavca, bili su Serbo Makeridov i Lesandar Makedonski koji je u treći pohod na Istok pošao sa humano-univerzalnom idejom jednakosti i slobode među ljudima i rasama, što je lično naglasio u održanom govoru pre pohoda. Lesandar je u svojoj tituli, još uvek imao po naslednom amoritskom ili sarbatskom pravu titulu Amonovog prvosveštenika koju je nosio i Nino, pa su ga zato misirski sveštenici u pustinji Suiva dobrovoljno priznali za Amonovog sina i prvosveštenika njegovog kulta!

Plinije naziva Vavilon glavom haldejskih naroda, naglašava A. Spajićeva, ali Nino (kritski Mino, hindi Manu) nije bio osvajač i destruktivac, kao ni njegovi naslednici, već donosilac reda u širenju kulture i miljenik božanskog para Pravde, poznat kao graditelj opservatorije ili Vavilonske kule u polju Senar.


PS.
Miosia 25 komentara 🙂